Godina izdanja: 1988
ISBN: 86-21-00170-5
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

Veselin Masleša 1988 498 strana

očuvanost 4

zpk

Revolucionarni prelom u mišljenju devetnaestog vijeka : Marx i Kierkegaard

U delu „Od Hegela do Ničea“, nemački filozof Karl Levit analizira razvoj evropske filozofske misli u 19. veku, polazeći od Hegelovog idealizma i prateći preobražaje njegovog nasleđa kod Karla Marksa, Serena Kjerkegora i Fridriha Ničea.

Osnovna teza knjige jeste da se moderna filozofija razvija kroz postepeno osporavanje Hegelovog sistema. Hegel je istoriju razumeo kao racionalan proces u kojem se duh razvija kroz protivrečnosti i postepeno dolazi do samospoznaje. Njegova filozofija pružala je sveobuhvatno tumačenje odnosa između pojedinca, društva, države i istorije.

Međutim, Hegelovi naslednici nisu prihvatili njegov sistem u celini. Oni su preuzeli određene elemente njegove filozofije, ali su ih preoblikovali u različitim pravcima.

Karl Marks preuzima Hegelovu dijalektičku metodu, ali idealističko objašnjenje istorije zamenjuje materijalističkim. U središte stavlja društvene odnose, proizvodnju, klasne sukobe i mogućnost revolucionarne promene društva. Istorija više nije prvenstveno razvoj duha, već proces povezan sa materijalnim uslovima života.

Seren Kjerkegor suprotstavlja se Hegelovoj težnji ka sveobuhvatnom filozofskom sistemu. Za njega je presudan konkretan pojedinac, njegovo postojanje, sloboda, teskoba, izbor i odnos prema Bogu. Istina se ne iscrpljuje u objektivnom sistematskom znanju, jer je važno i kako pojedinac egzistencijalno usvaja istinu.

Fridrih Niče radikalno preispituje tradicionalne moralne i metafizičke vrednosti. Kritikuje hrišćanski moral, ideju unapred zagarantovanog smisla istorije i veru u univerzalni racionalni poredak. Njegova filozofija otvara pitanje prevrednovanja vrednosti i mogućnosti čoveka da prevaziđe nasleđene obrasce mišljenja.

Levit ove mislioce ne prikazuje samo kao nezavisne filozofe, već kao učesnike u široj krizi Hegelovog nasleđa. Marks, Kjerkegor i Niče predstavljaju različite odgovore na problem modernog čoveka: društvenu emancipaciju, individualno postojanje i prevrednovanje vrednosti.

Knjiga istovremeno ispituje širi istorijski proces u kojem slabi vera da se celokupna stvarnost može objasniti jednim racionalnim sistemom ili usmeriti ka unapred određenom istorijskom cilju.

Ključne reči i pojmovi

Hegelov idealizam – shvatanje da se stvarnost i istorija mogu razumeti kroz razvoj duha i racionalnih struktura.

Dijalektika – način mišljenja koji razvoj razume kroz protivrečnosti, sukobe i njihovo prevazilaženje.

Istorijski proces – razvoj ljudskog društva i mišljenja kroz vreme.

Filozofija istorije – promišljanje smisla, strukture i mogućeg pravca istorijskog razvoja.

Marksov istorijski materijalizam – tumačenje istorije polazeći od materijalnih uslova života i društvenih odnosa.

Klasna borba – sukob društvenih klasa sa suprotstavljenim interesima.

Otuđenje – stanje u kojem se čovekova delatnost, proizvodi ili društveni odnosi pojavljuju kao strane i njemu suprotstavljene sile.

Kjerkegorova egzistencijalna filozofija – pristup koji naglašava pojedinca, izbor, odgovornost, teskobu i veru.

Subjektivnost – značaj ličnog iskustva i načina na koji pojedinac usvaja istinu.

Egzistencija – konkretno ljudsko postojanje obeleženo slobodom, izborima i neizvesnošću.

Ničeova kritika morala – preispitivanje porekla, funkcije i vrednosti tradicionalnih moralnih normi.

Smrt Boga – Ničeov izraz za krizu tradicionalnog hrišćanskog pogleda na svet i gubitak njegove opšte važeće kulturne osnove.

Prevrednovanje vrednosti – preispitivanje nasleđenih vrednosti i stvaranje novih merila vrednovanja.

Kriza modernosti – slabljenje vere u jedinstven racionalni poredak i unapred utvrđen smisao istorije.

Kraj velikih sistema – osporavanje mogućnosti da jedan filozofski sistem obuhvati i konačno objasni celokupnu stvarnost.

Osnovne teze knjige

1. Hegelovo nasleđe obeležava filozofiju 19. veka. Čak i njegovi protivnici razvijaju svoja stanovišta u odnosu prema njegovom sistemu.

2. Raskid sa Hegelom nije jednostavno odbacivanje Hegela. Marks, Kjerkegor i Niče zadržavaju pojedine probleme i podsticaje njegove filozofije, ali ih usmeravaju drugačije.

3. Filozofija se okreće konkretnom ljudskom postojanju. Umesto isključivog oslanjanja na sveobuhvatne sisteme, u prvi plan dolaze društveni položaj čoveka, individualna egzistencija i vrednosti.

4. Moderna misao dovodi u pitanje jedinstveni smisao istorije. Slabi uverenje da istorijski razvoj nužno vodi ka racionalnom i konačnom pomirenju svih protivrečnosti.

5. Marks, Kjerkegor i Niče predstavljaju različite oblike kritike modernog sveta. Njihovi odgovori usmereni su na društvenu revoluciju, pojedinačno postojanje i krizu vrednosti.

Zaključak

Levitova knjiga prikazuje 19. vek kao razdoblje dubokog preobražaja evropske filozofije: od Hegelovog pokušaja da istoriju i stvarnost obuhvati jedinstvenim racionalnim sistemom ka različitim oblicima kritike tog projekta.

Centralna ideja: Marks, Kjerkegor i Niče na različite načine raskidaju sa Hegelovim sistemom i preusmeravaju filozofiju ka konkretnim problemima društva, pojedinca i vrednosti.

Knjiga je posebno značajna za razumevanje veze između nemačkog idealizma, marksizma, egzistencijalizma i Ničeove kritike modernosti, kao i za shvatanje načina na koji su filozofske rasprave 19. veka oblikovale savremenu misao.