ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1983
Jezik: Bosanski
Autor: Strani

Veselin Masleša 1983 570 strana

očuvanost 5-

zpk

Pristup filozofiji Dejvida Hjuma - Jovan Aranđelović

U delu „Rasprava o ljudskoj prirodi“, škotski filozof Dejvid Hjum nastoji da objasni ljudsku prirodu, saznanje, osećanja i moralno ponašanje na osnovu ljudskog iskustva i posmatranja.

Hjum smatra da sve što saznajemo potiče iz iskustva. On razlikuje utiske, koji predstavljaju neposredna i snažna iskustva, i ideje, koje su slabije predstave ili sećanja na te utiske. Prema njegovom shvatanju, ljudski razum ima ograničenu moć i ne može sa potpunom sigurnošću da dokaže sve ono što prihvatamo kao istinito.

Posebno je značajna Hjumova analiza uzročnosti. Kada vidimo da se jedan događaj redovno pojavljuje posle drugog, skloni smo da verujemo da prvi događaj izaziva drugi. Međutim, Hjum smatra da uzročnu vezu ne opažamo neposredno, već očekivanje takve veze nastaje na osnovu navike i ponavljanja iskustva.

U oblasti morala Hjum naglašava značaj osećanja. Ljudi ne donose moralne sudove isključivo razumom, već i na osnovu simpatije, saosećanja i emocionalnih reakcija. Razum nam pomaže da procenimo činjenice i posledice, ali osećanja imaju ključnu ulogu u moralnom vrednovanju i motivaciji za delovanje.

Delo je značajno jer dovodi u pitanje pretpostavke o sigurnosti ljudskog saznanja i pokazuje koliko su iskustvo, navika i osećanja važni za razumevanje čoveka.

Ključne reči i pojmovi

Empirizam – shvatanje da se ljudsko saznanje zasniva na iskustvu.

Ljudska priroda – skup ljudskih sposobnosti, osećanja, sklonosti i načina mišljenja.

Utisci – neposredni i živi sadržaji iskustva, poput opažaja, osećanja i strasti.

Ideje – slabije predstave koje nastaju iz utisaka, poput sećanja i zamišljanja.

Uzročnost – odnos uzroka i posledice; prema Hjumu, naše očekivanje uzročne veze zasniva se na iskustvu i navici.

Navika – psihološki mehanizam koji oblikuje naša očekivanja na osnovu ponavljanja događaja.

Skepticizam – preispitivanje mogućnosti pouzdanog i konačnog saznanja.

Indukcija – zaključivanje na osnovu prethodnih iskustava o tome šta će se dogoditi u budućnosti.

Razum – sposobnost mišljenja, zaključivanja i povezivanja ideja.

Strasti – snažna osećanja i pokretači ljudskog delovanja.

Simpatija – sposobnost da razumemo ili delimo osećanja drugih ljudi.

Moralno osećanje – emocionalna osnova na kojoj procenjujemo postupke kao dobre ili loše.

Lični identitet – pitanje šta čini čoveka istom osobom tokom vremena; Hjum ga povezuje sa promenljivim nizom opažaja.

Sloboda i nužnost – odnos između ljudskog izbora, uzročnih veza i pravilnosti ljudskog ponašanja.

Osnovne teze dela

Iskustvo je temelj saznanja. Ideje se u krajnjoj liniji oslanjaju na utiske.

Razum ima granice. Ne možemo sve što verujemo da znamo dokazati sa apsolutnom sigurnošću.

Navika oblikuje naša očekivanja. Verovanje u uzročnost nastaje na osnovu ponavljanja iskustva.

Osećanja su važna za moral. Moralno prosuđivanje ne može se svesti samo na racionalno zaključivanje.

Lično „ja“ nije nepromenljiva supstancija. Kada posmatramo unutrašnje iskustvo, nailazimo na promenljive opažaje, a ne na jedno stalno, nepromenljivo „ja“.

Hjumova „Rasprava o ljudskoj prirodi“ predstavlja pokušaj da se čovek proučava na osnovu iskustva, psihologije i posmatranja ljudskog ponašanja. Njena centralna poruka jeste da naše saznanje nije zasnovano samo na razumu, već i na iskustvu, navici i osećanjima. Time je Hjum značajno uticao na razvoj moderne filozofije, teorije saznanja i moralne filozofije.