ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1980
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju

Filozofija prava / Gustav Radbruh
prevela Dušica Guteša
Jezik srpski
Beograd : Nolit, 1980
Fizički opis XLVI, 293 str. ; 20 cm
Zbirka Nomos ; 2
Prevod dela: Rechtsphilosophie / Gustav Radbruch
Str. XI-XLVI: Radbruhovo filozofskopravno stanovište / Stevan Vračar
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Predmetne odrednice
Filozofija prava


Gustav Radbruh: „FILOZOFIJA PRAVA”, Nolit, Beograd, 1980. Str. 293. (Gustav Radbruch: „Rechtsphilosophie”. Achte Auflage, Stuttgart, F.K. Koehler Verlag 1973). Predgovor dr Stevan Vračar, prevod Dušica Guteša.

Nemački pravni pisac Gustav Radbruh prisutan je već decenijama u evropskoj naučnoj misli, u kojoj su priznati njegovi teorijski stavovi i doprinos teoretičara, naučnika i univerzitetskog profesora. Ovaj pisac pripada generaciji pravnika koja se oformila na prelazu iz 19. u 20. vek, na bogatom nasleđu pravno-filozofskih pravaca koji su nastajali i smenjivali se u Nemačkoj. Na oformljenje njegovih teorijskih postavki imali su uticaj i dva svetska rata, kriza i pad Nemačke u kojoj je nacizam uklanjao i onemogućavao delatnost kritičnim misliocima kakav je bio i Radbruh. Upravo on je bio prvi profesor univerziteta kome su nacisti 1933. godine zabranili da obavlja nastavnički poziv. Ukupan broj Radbruhovih radova nije tako veliki kao kod nekih drugih pisaca, ali njegov doprinos teoriji države i prava svrstava ga u red značajnih teoretičara. Uprkos ovoj činjenici, Radbruh nije dovoljno poznat širem krugu naših čitalaca, niti je sistematski prevođen. Potvrda za to je što njegovo kapitalno delo dobijamo tek sad.

Radbruh je u svojim delima razmatrao osnovna pitanja pravne teorije: odnos države i prava, problem javnog prava, socijalnu sadržinu i značaj prava, posebno se bavio istorijom krivičnog prava. Svoje najznačajnije delo, „Filozofiju prava”, štampao je 1932. godine. Ovo delo nije velikog obima, ali na sadržajan način razmatra predmet, značaj, ulogu i mesto filozofije prava u sistemu prava i u društvenoj praksi. Autor je dao sistematsko delo, koje se sastoji od opšteg i posebnog dela. U opštem delu utvrđuje ulogu i mesto prava, zatim osnovne pravce filozofije prava, odnos prava i društvenih normi (morala i običaja), osnovne principe logike pravne nauke. Posebni deo posvećen je razmatranju pojedinih pravnih instituta i njihovoj ulozi sa aspekta filozofije prava.

Radbruhov odnos prema predmetu i cilju izučavanja filozofije prava je kritički; već u kratkom uvodu on ističe svoj stav: „radije bi studente upoznao sa onim kako nego šta u filozofiji prava, manje bi želeo da ih veže za rezultate, a više da ih uputi u pravno-filozofsko mišljenje”. Delo koje je pisano kao udžbenik, po svojoj sistematici i osnovnoj zamisli treba da zadovolji osnovni pedagoški zahtev. Svojom knjigom Radbruh je postigao dalji cilj: pokazao je da sistematski izložena materija filozofije prava čini osnovu i sistem vrednosti pravne nauke, postižući praksi i doprinos izgradnji i daljem razvoju pravne i društvene kulture.

U prvom, opštem delu, koji se sastoji od petnaest odeljaka, Radbruh je najpre utvrdio osnovni problem: postavio je predmet (pojam filozofije prava) i utvrdio svoj odnos prema pravu. On pravo smatra za vrednost, i kao takvog razmatra sa svih aspekata — kao predmet prakse, teorije i pravnog sistema. Pisac je postavio pitanje smisla i cilja prava, koji vidi u tri osnovne vrednosti: održanju poretka, zakonitosti i pravičnosti. Cilj i svrha prava nije neka apstraktna karakteristika koja postoji za sebe, već karakteristika istorijskih društvenih promena čiji je izraz i sastavni deo pravo. Cilj i svrha prava postoje ukoliko se postavlja pitanje svrhe društvenih promena i njihovih nosilaca, i tek ovim pitanjima filozofija prava dobija svoju istorijsku sadržinu i smisao.

Radbruh je postavio pitanje odnosa prava i stvarnosti, pri čemu je ocenio doprinos svih novijih sistema filozofije prava, uključujući i marksistički, razmatraju ovaj složeni pitanja. On postavlja pitanje svrhe i cilja postojanja prava, kako u odnosu na pojedinca kao pravnog subjekta — građanina ili organa vlasti, tako i na društvenu praksu. Cilj filozofije prava je da utvrdi u kojoj meri pravo može da bude primenjeno u praksi, kakav odnos postoji između osnovne zamisli stvaraoca prava i njegovog života u praksi, kao i u povratnom smislu, kako pravo utiče na svoje tvrđe i tumače. Ako je pravo društvena vrednost, i to ne apstraktna vrednost, već vrednost nastala u istorijskim društvenim procesima, onda i samo pravo zasniva odrđenu hijerarhiju vrednosti: pravo ima cilj (svrhovitost), kao najviši cilj ima pravičnost; ona je najviši cilj i dom et prava. Ovu ideju pisac je razvio u svojoj knjizi i pokazao, kako na opšte-teorijskom planu, tako i na pojedinim posebnim pitanjima da je pravičnost osnovna ideja pravne filozofije i nauke, i istorijska sadržina razvoja društva i promene pravnih sistema. Dijalektički odnos između prava i pravičnosti često je veoma složen i isprepletan, što je Radbruh nazvao odnosom „preispitivanje harmonije”. Iz ove dijalektike nastaje, prema Radbruhovim shvatanju, metodički dualizam i relativizam: „Za metodičko saznanje, dakle,
važi da se normativni stavovi mogu samo deduktivno izvoditi iz drugih normativnih stavova, a ne induktivno zasnivati na činjenicama o biću” (str. 19).
Filozofija prava za Radbruha nije samo sistem saznanja i ideja; ona je pokretač društvenih promena, i kao takvoj joj pripada značajno mesto u društvenoj praksi; „Ne vode ideje borbu interesa još jednom u oblicima kao Valkire nad bojištem, one, naprotiv, kao homerovski bogovi silaze na bojno polje i bore se, budući da su i one same tvorevine sile, rame uz rame sa ostalim silama. Ako je pravna filozofija s jedne strane politička stranačka borba, transponovana u sferu duha, onda se s druge strane politička stranačka borba pojavljuje kao veličanstvena pravno-filozofska rasprava. Sve krupne političke promene pripremala je ili pratila pravna filozofija. Na početku je bila pravna filozofija, na kraju revolucija” (str. 20).

Radbruh je izneo svoje shvatanje zadatka pravnog filozofa: on treba da rekonstruiše sistem vrednosti, da utvrdi jedan relativno homogen skup vrednosti koje su međusobno usklađene, i na taj način olakša zadatak pravnom praktičaru, u prvom redu sudiji i drugih tumača prava. Ovako radikalno shvaćen pojam i uloga filozofije prava ne odnosi se samo na njen predmet, već na pravnu praksu. Gustav Radbruh nije razvio sopstvenu teoriju, ali je svojim kritičkim stavovima potvrdio da je protivnik konzervativnog opredeljenja škole prirodnog prava. Pravi cilj i smisao filozofije prava on je video u razvoju, u mogućnosti promena i nastojanju na društvenim promenama kojima može da doprinese pravni filozof posebnim instrumentima i mogućnostima koje mu daje filozofija prava. Iako nije postavio svoju filozofiju prava, Radbruh se opredelio za jasno definisane pravne ciljeve i vrednosti: pravo mora biti umno, u Kantovom smislu, da bi zadovoljilo cilj zakonodavca i potrebe društva. Radbruh je imao u vidu diskrepanciju koja može da nastane između pravne države i prava. Zloupotrebe prava moraju da budu ograničavane, ako ne sprečene, delovanjem prava ne samo kao regulativnog instrumenta, već kao kulturnog činioca u uspostavljanju pravnih vrednosti i razvijanju pravne svesti građana. Pravo ne postoji kao skup datih normi, već nastaje u procesu stalnog preispitivanja u praksi.

Radbruh analizira odnos između umnog i pravičnog, koji nisu sinonimi, niti u praksi moraju biti usklađeni; moguće je i postojanje sukoba između njih, što je Radbruh postavio kao jednu od mogućnosti razvoja i stvaranja potpunijeg sistema prava. Jer pravda je prazna kategorija, kojoj se u određenom
sistemu i praksi može davati različit sadržaj, a apstraktni pravni pristup, koji individuu uzima u obzir samo u njenoj najapstraktnijoj svojstvu, zahteva odrđene moralne kriterijume i kvalitete u primeni prava: „Pravno osećanje, dakle, zahteva hitar duh, koji je u stanju da se promeni iz nečeg posetnog u nešto opšte i iz tog opšteg opet u nešto posebno. Borba za pravo karakteriše jedna svojevrsna mešavina intelektualizma — koji je jedini u stanju da nešto što je pojedinačno uzdigne na stepen opštosti i da tako donosi sud o njegovoj pravednosti, i strasti — koja je jedina u stanju da apstraktnu ideju pravde opet ispuni delotvornim plamom individualnog života” (str. 134).

U svim teorijskim pitanjima i u praktičnoj primeni prava, Radbruh postavlja jednu osnovnu ideju, ideju pravičnosti koja kao nit povezuje ceo pravni sistem sa svim njegovim institutima u celini. Pravičnost kao vrednost sadržana je u suštini pravnog sistema, omogućujući ne samo postavljanje vrednosnih pravnih normi, već i njihovo konstituisanje kao princip izgrađivanja društvenog života. Radbruh postavlja filozofiju prava u središte dinamike društvenih promena. U tim promenama on vidi mogućnost provere osnovnih pravnih principa i načela, njihovu primenu i uticaj na promenu društvenih odnosa.

„Filozofija prava” Gustava Radbruha je delo koje ima višestruk značaj, a uticaj na dalji razvoj misli u ovoj oblasti prevazilazi vreme i aktuelne društvene odnose kala je ovo delo nastalo. U ovom smislu, Radbruhova studija daje doprinos teorijskoj pravnoj misli sintetičkim pristupom i idejom o pravu kao rezultatu sukoba interesa i ideja, što je progresivno shvatanje i podsticaj za dalje razvijanje posebnih disciplina. Ovo delo obogaćuje ne samo teorijska saznanja, već omogućuje komparativizam na jednom području koje traži visok nivo metodološko-teorijskog pristupa, kao i sposobnosti teorijske ocene rezultata do kojih je nauka došla. Radbruhova knjiga zadovoljava sve ove kriterijume na visokom nivou. U širem smislu, „Filozofija prava” Gustava Radbruha predstavlja doprinos kao izdavačko određenje u našoj sredini. Nova biblioteka izdavačkog preduzeća „Nolit”, koja obuhvata dela iz oblasti prava i filozofije, treba da omogući pristupačnim mlađima značajna, a dosad neprevedena dela stranih teoretičara. Dela koja su dosad štampana, kao i ona koja izlazak najavljuju, pokazuju da klasična teorijska literatura iz ovih disciplina nije bila dovoljno prevođena i dostupna našim čitaocima. U sadržajnom predgovoru dr Stevan Vračar istakao je doprinos Gustava Radbruha, a prevod Dušice Guteše omogućio je da preciznost određenja pojmova i obrazloženja još više budu istaknuti. Rasprave iz oblasti filozofije prava određene su svojim predmetom, pisane na dosta težak način koji otežava njihovo shvatanje prosečnom čitaocu. Radbruhovo delo pisano je dobrim stilom, koji zadovoljava i određene estetske kriterijume što doprinosi njegovoj naučnoj vrednosti.

Dubravka Stajić