ISBN: Ostalo
Godina izdanja: ,,
Jezik: Francuski
Autor: Strani

„L`Ironie” (Gvožđe / Ironija) je jedno od najznačajnijih ranih filozofskih dela francuskog filozofa i muzikologa Vladimira Jankeleviča (Vladimir Jankélévitch), prvobitno objavljeno 1936. godine (kasnije prerađeno i prošireno 1964. godine).
U ovoj studiji, Jankelevič pristupa ironiji ne samo kao prostoj stilskoj figuri ili književnom postupku, već kao fundamentalnom moralnom stavu i svesti o samoj svesti.

Ključne ideje dela

• Ironija nasuprot licemerju i cinizmu: • Jankelevič jasno povlači granicu između ironije i drugih oblika prevare poput laži, licemerja ili cinizma. Za razliku od njih, koji teže zlonamernim ciljevima, ironija je vođena „dobrom i radosnom svešću”. Ona ne želi da uništi istinu, već da kroz prividnu glupost ili izvrtanje pomogne sagovorniku ili samoj misli da dođe do otrežnjenja.
• Jezik kao „organ-prepreka”: Autor ističe da je iskren govorni čin u potpunosti nemoguć jer jezik nikada ne može preneti celokupnu nijansiranost ljudske misli. Zato jezik naziva „organ-obstacle” (organ-prepreka) koji je istovremeno nemoguć i neophodan. Ironista koristi ovo ograničenje, govoreći jedno da bi mislio drugo, te primorava slušaoca da čita između redova.
• Nema humora bez ljubavi, ni ironije bez radosti: Jankelevič povezuje ironiju sa duhovnom vedrinom i slobodom. Za njega je ona smrtonosna za iluzije, pedanteriju, sujetu i groteskne društvene forme. Kada se misao prepozna u ogledalu ironije, ona „lakše diše” jer se oslobađa teških dogmatskih okova.
• Dvojna priroda (Zamke ironije): Ipak, delo upozorava i na opasnosti ovog intelektualnog alata. Ako postane apsolutna, ironija može upasti u sopstvenu zamku, vodeći u nihilizam ili konstantno odbijanje da se bilo šta shvati ozbiljno.
Stil knjige odlikuje izuzetna literarna i filozofska rafiniranost, obogaćena brojnim primerima iz književnosti i klasične muzike, što je prepoznatljiv pečat celokupnog Jankelevičevog opusa.
odlično očuvana
kao nova