ISBN: 0-7102-0291-1
Godina izdanja: 1984
Jezik: Engleski
Autor: Strani

Routlende & Kegan Paul 1984 278 strana

očuvanoist 4

1. Opšti rezime

Knjiga „Fenomenologija i egzistencijalizam: Uvod“ Rajnharta Grosmana predstavlja uvod u dve blisko povezane filozofske tradicije XX veka: fenomenologiju i egzistencijalizam. Osnovno pitanje koje povezuje ove pravce jeste pitanje ljudskog iskustva i načina na koji čovek postoji u svetu.

Fenomenologija polazi od neposrednog iskustva. Umesto da odmah pretpostavi šta je stvarnost „sama po sebi“, ona pokušava da ispita kako se stvari pojavljuju svesti. Njeno polazište je iskustvo subjekta: opažanje, mišljenje, osećanje, sećanje, želja i druge forme doživljavanja.

Egzistencijalizam preuzima veliki deo ovog interesovanja za konkretno ljudsko iskustvo, ali ga usmerava prema pitanjima kao što su sloboda, izbor, odgovornost, autentičnost, teskoba, smrt, besmisao i odnos čoveka prema drugim ljudima.

Grosman zato ne predstavlja fenomenologiju i egzistencijalizam kao potpuno odvojene škole. Naprotiv, pokazuje kako se iz fenomenološkog proučavanja iskustva razvija šire filozofsko pitanje: šta znači biti čovek i kako čovek treba da razume sopstveno postojanje?

Jedna od važnih karakteristika ovog pristupa jeste insistiranje na tome da filozofija ne treba da počne samo apstraktnim teorijama o svetu, već od onoga što čovek neposredno doživljava.

2. Glavne teze i argumenti

1. Iskustvo je polazna tačka filozofije

Fenomenologija pokušava da se vrati samom iskustvu. Pre nego što donesemo teorijske zaključke o svetu, treba ispitati kako nam se svet pojavljuje u iskustvu.

Drugim rečima:

Ne pitamo samo „šta postoji?“, već i „kako nam se ono što postoji pokazuje?“

Ovo je posebno važno kod Edmunda Huserla, osnivača fenomenologije.

2. Svest je uvek usmerena na nešto

Jedna od osnovnih fenomenoloških ideja jeste intencionalnost. Svest nije prazna unutrašnja prostorija; ona je uvek svest o nečemu.

Kada vidim drvo, mislim o prijatelju, sećam se događaja ili se nečega plašim, moje iskustvo je usmereno prema određenom predmetu, događaju ili sadržaju.

Zato se svest ne može potpuno razumeti izolovano od sveta prema kome je usmerena.

3. Svet svakodnevnog iskustva ima prvenstvo

Čovek se ne susreće sa svetom najpre kao sa skupom apstraktnih naučnih činjenica. On živi u svetu koji opaža, koristi, razume i deli sa drugim ljudima.

Ovaj neposredni svet iskustva kasnije je posebno važan kod Martina Hajdegera i Morisa Merlo-Pontija.

4. Čovek nije samo posmatrač sveta

Egzistencijalistička misao naglašava da čovek učestvuje u svetu. On bira, deluje, preuzima ili izbegava odgovornost, stupa u odnose sa drugim ljudima i suočava se sa okolnostima koje nije sam izabrao.

Čovek je, dakle, istovremeno slobodan i ograničen.

5. Sloboda je povezana sa odgovornošću

Kod egzistencijalista sloboda nije jednostavno mogućnost da čovek radi šta god želi.

Ako čovek može da bira, onda njegovi izbori imaju posledice i on mora da preuzme odgovornost za njih.

To pitanje je naročito značajno kod Žan-Pol Sartra.

6. Egzistencija se ne može svesti na unapred određenu suštinu

Egzistencijalistička filozofija često polazi od ideje da čovek nije jednostavno unapred definisana stvar sa potpuno određenom prirodom.

Kod Sartra se to izražava poznatom tezom da egzistencija prethodi suštini.

Čovek kroz svoje izbore i postupke učestvuje u oblikovanju onoga što jeste.

7. Teskoba otkriva problem ljudske slobode

Teskoba nije samo običan strah od nekog konkretnog predmeta. Ona može nastati iz suočavanja sa sopstvenom slobodom, mogućnostima, odgovornošću i neizvesnošću.

Kod Hajdegera teskoba ima naročitu filozofsku ulogu: ona može da prekine čovekovu uronjenost u svakodnevicu i da ga suoči sa sopstvenim postojanjem.
8. Smrt je sastavni deo ljudske egzistencije

Čovek je biće koje zna da će umreti. Smrt zato nije samo biološki događaj koji se događa na kraju života; svest o smrtnosti utiče na način na koji čovek razume svoj život.

Kod Hajdegera je biti-ka-smrti jedan od ključnih aspekata ljudske egzistencije.

9. Autentičnost zahteva suočavanje sa sopstvenim postojanjem

Čovek može živeti prema očekivanjima drugih, navikama i društvenim obrascima. Ali egzistencijalistička filozofija postavlja pitanje da li je takav život zaista njegov sopstveni.

Autentičnost znači suočavanje sa sopstvenim mogućnostima i odgovorno preuzimanje sopstvenog života.

10. Drugi ljudi su istovremeno neophodni i problematični

Čovek ne postoji izolovano. On je u odnosu sa drugim ljudima.

Kod Sartra, odnos prema drugome može biti konfliktan, jer drugi čovek ima sopstvenu slobodu i može da me posmatra i određuje iz svoje perspektive.

Kod drugih fenomenologa, naročito Merlo-Pontija, naglasak je više na zajedničkom svetu i telesnoj intersubjektivnosti.

3. Ključni filozofski pojmovi

Fenomenologija

Filozofski pravac koji proučava iskustvo i način na koji se stvari pojavljuju svesti.

Fenomen

Ono što se pojavljuje u iskustvu, odnosno ono kako nam se nešto daje ili pokazuje.

Svest

Sposobnost doživljavanja, opažanja, mišljenja i odnosa prema predmetima i svetu.

Intencionalnost

Usmerenost svesti prema nečemu. Svaka svest je, u određenom smislu, svest o nečemu.

Epohé

Fenomenološko „stavljanje u zagrade“ određenih pretpostavki o svetu kako bi se pažnja usmerila na samo iskustvo.

Fenomenološka redukcija

Postupak kojim se istraživač vraća neposrednom iskustvu i načinu na koji se predmet pojavljuje svesti.

Transcendentalno

Ono što se odnosi na uslove mogućnosti iskustva i saznanja.

Egzistencija

Konkretno ljudsko postojanje, posebno posmatrano kroz slobodu, izbor, odnose, mogućnosti i ograničenja.

Egzistencijalizam

Filozofska tradicija koja se bavi konkretnim ljudskim postojanjem, naročito slobodom, odgovornošću, izborom, teskobom, smrću i smislom.

Bitak

Jedan od centralnih ontoloških pojmova. Odnosi se na pitanje šta znači biti.

Biće

Ono što jeste, odnosno pojedinačno postojeće.

Biti-u-svetu

Hajdegerov pojam kojim se naglašava da čovek nije izolovan subjekt nasuprot svetu, već je od početka uronjen u svet i praktično povezan sa njim.

Svakodnevnost

Način života u kome čovek uglavnom prati uobičajene obrasce, norme i očekivanja svakodnevnog sveta.

Autentičnost

Način postojanja u kojem čovek prepoznaje svoje mogućnosti i preuzima odgovornost za sopstveni život.

Neautentičnost

Postojanje u kojem čovek uglavnom živi prema anonimnim društvenim obrascima i očekivanjima.

Teskoba

Egzistencijalno iskustvo koje čoveka suočava sa sopstvenom slobodom, neizvesnošću i mogućnošću.

Sloboda

Mogućnost izbora i samoodređenja, ali istovremeno i odgovornost za sopstvene izbore.

Odgovornost

Obaveza da čovek preuzme posledice sopstvenih izbora i postupaka.

Apsurd

Napetost između čovekove potrebe za smislom i sveta koji ne pruža nužno unapred dati ili konačni smisao.

Ništavilo

Pojam naročito važan kod Sartra; odnosi se na negativnost koja omogućava čoveku da se distancira od onoga što jeste i zamisli ono što bi moglo biti.

Biti-ka-smrti

Hajdegerov pojam kojim se označava činjenica da je ljudsko postojanje konačno i da je smrt njegova krajnja mogućnost.

Intersubjektivnost

Odnos između različitih subjekata, odnosno način na koji ljudi dele svet iskustva sa drugim ljudima.

Telo

Kod Merlo-Pontija telo nije samo fizički objekat, već osnovni način našeg prisustva u svetu.

Življeni svet

Neposredni svet svakodnevnog iskustva pre njegovog svođenja na naučne ili teorijske kategorije.

4. Važni filozofi i njihovi stavovi

Edmund Huserl

Huserl je osnivač fenomenologije.

Njegov cilj je da filozofiju zasnuje na pažljivom proučavanju iskustva. Umesto da nekritički prihvata pretpostavke o stvarnosti, fenomenologija treba da ispita kako se predmeti daju svesti.

Najvažniji pojmovi:

fenomenologija

intencionalnost

epohé

fenomenološka redukcija

transcendentalna svest

iskustvo

Osnovna ideja: vratiti se samim fenomenima i pažljivo opisati iskustvo.

Martin Hajdeger

Hajdeger preuzima fenomenološki pristup, ali ga preusmerava ka ontologiji i pitanju bitka.

Njega ne zanima samo kako se nešto pojavljuje svesti, već prvenstveno pitanje:

Šta znači biti?

Čoveka analizira kao Dasein, što se obično prevodi kao „tu-bitak“ ili se ostavlja u originalu.

Važni pojmovi:

bitak

Dasein

biti-u-svetu

svakodnevnost

teskoba

autentičnost

neautentičnost

biti-ka-smrti

Osnovna ideja: čoveka treba razumeti kao biće koje već jeste uronjeno u svet i koje se suočava sa sopstvenom konačnošću.

Žan-Pol Sartr

Sartr razvija egzistencijalističku filozofiju pod snažnim uticajem fenomenologije i Hajdegera.

Njegova poznata teza glasi:

„Egzistencija prethodi suštini.“

To znači da čovek nije jednostavno određen nekom unapred datom suštinom; kroz svoje izbore i postupke on učestvuje u oblikovanju sebe.

Važni pojmovi:

sloboda

odgovornost

izbor

teskoba

loša vera

ništavilo

drugi

Osnovna ideja: čovek je osuđen na slobodu, jer ne može potpuno pobeći od činjenice da mora da bira.

Moris Merlo-Ponti

Merlo-Ponti razvija fenomenologiju u pravcu telesnog iskustva i opažanja.

Za njega čovek nije prvo „čista svest“, a tek potom telo. Mi svet neposredno doživljavamo kroz svoje telo.

Zato telo nije samo objekat koji možemo posmatrati spolja. Ono je naš osnovni način postojanja u svetu.

Važni pojmovi:

telo

opažanje

telesnost

življeni svet

intersubjektivnost

Osnovna ideja: čovek je telesno biće koje svet ne posmatra samo spolja, već ga živi i nastanjuje.

Simona de Bovoar

Simona de Bovoar povezuje egzistencijalizam sa pitanjima slobode, društvenih odnosa i položaja žene.

Posebno ispituje način na koji društveni odnosi utiču na mogućnosti pojedinca da slobodno oblikuje svoj život.

Važni pojmovi:

sloboda

odgovornost

drugi

društveno oblikovanje identiteta

položaj žene

Serens Kjerkegor

Iako prethodi modernom egzistencijalizmu, Kjerkegor je jedan od njegovih važnih prethodnika.

Naglašava pojedinca, izbor, teskobu, očaj i lični odnos prema postojanju.

Njegov pristup je snažno povezan sa hrišćanskom filozofijom.

Fridrih Niče

Niče takođe prethodi egzistencijalizmu, ali je snažno uticao na njegov razvoj.

Kritikuje tradicionalne vrednosti i postavlja pitanje kako čovek može da stvara i potvrđuje sopstveni način života.

Važni pojmovi:

prevrednovanje vrednosti

volja za moć

natčovek

nihilizam

stvaranje vrednosti

5. Fenomenologija i egzistencijalizam – odnos

Najlakše je razliku zapamtiti ovako:

Fenomenologija pita:

Kako se nešto pojavljuje u iskustvu?

Egzistencijalizam pita:

Šta znači postojati kao čovek u svetu?

Fenomenologija daje metod i detaljno proučava strukturu iskustva, dok egzistencijalizam te uvide koristi za razmatranje ljudske egzistencije.

Naravno, granica nije potpuno oštra. Hajdeger, Sartr i Merlo-Ponti pokazuju koliko se ove tradicije prepliću.

6. Ključne reči

fenomenologija

egzistencijalizam

fenomen

iskustvo

svest

intencionalnost

epohé

fenomenološka redukcija

transcendentalno

egzistencija

bitak

biće

Dasein

biti-u-svetu

svakodnevnost

autentičnost

neautentičnost

teskoba

sloboda

izbor

odgovornost

smrt

biti-ka-smrti

ništavilo

apsurd

loša vera

intersubjektivnost

telo

opažanje

življeni svet

Huserl

Hajdeger

Sartr

Merlo-Ponti

de Bovoar

Kjerkegor

Niče

Huserl → iskustvo i intencionalnost

Hajdeger → bitak, Dasein, biti-u-svetu, autentičnost i smrt

Sartr → sloboda, izbor, odgovornost, ništavilo i loša vera

Merlo-Ponti → telo, opažanje i življeni svet

Kjerkegor → pojedinac, teskoba, očaj i izbor

Niče → nihilizam, vrednosti i stvaranje sopstvenog načina života

Fenomenologija → kako se svet pojavljuje u iskustvu

Egzistencijalizam → šta znači postojati kao čovek

Centralna nit: čovek nije samo objekat koji možemo naučno opisati; on je biće koje doživljava, bira, deluje, odnosi se prema drugima i suočava se sa sopstvenom konačnošću.