ISBN: 156
Godina izdanja: 156
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


Autor - osoba Savić-Rebac, Anica, 1892-1953
Naslov Pretplatonska erotologija ; Antička estetika i nauka o književnosti / Anica Savić Rebac
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2026
Izdanje 2. izd.
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Kulturni centar Vojvodine `Miloš Crnjanski`, 2026 (Grocka : Donat graf)
Fizički opis 279 str. ; 23 cm
Zbirka ǂBiblioteka ǂ`(p)Ogledi` / Kulturni centar Vojvodine `Miloš Crnjanski`, Novi Sad
Napomene Tiraž 300
Str. 9-32: Anica Savić Rebac, ili o nemogućnosti da se čita žena: četiri oblika nepročitanosti / Svetlana Slapšak
Bibliografske beleške
Registar.
Predmetne odrednice Savić-Rebac, Anica, 1892-1953
Helenizam
Estetika
Antička književnost
Evropska književnost

U izdanju Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“, u okviru edicije „(p)OGLEDI“, u objedinjenom formatu objavljena su dva dela Anice Savić Rebac: „Predplatonska erotologija“ i „Antička estetika i nauka o književnosti“, odnosno dva istraživanja oblasti koja su u to vreme, po rečima Savić Rebac, izuzetno malo ispitivana od strane klasičnih filologa. A vrednosti koje je jedan istraživač, u to doba, morao imati tiču se, pre svega, smelosti sa kojom se tim temama prilazilo.

„Predplatonska erotologija“ predstavlja jedinstvenu kombinaciju filozofije, filologije i antropologije. Ovim i sam termin „erotologija“ dobija novu, drugačiju dimenziju, a prema rečima Svetlane Slapšak – autorka mu je dala filozofsko dostojanstvo u odnosu na dotadašnje negativno poimanje.

Anica Savić Rebac u uvodu ove knjige naglašava: „I za mnogo jačeg po naučnoj spremi uopšte, a poznavanju te oblasti posebno, bilo bi teško već danas ocrtati put Erosa od antike do Toskane. Jer ako je antika ‘bezdani studenac’, srednji vek je ogledalo u kome se ukrštavaju bezbrojni zraci i odblesci; on nam se prikazuje kao u neprekidnom titranju dalekih uticaja i novih stvaranja, kao oblast delom neispitana, a još manje sistematski obrađena. I tako će naše ispitivanje Erosa , i njegovih uticaja na srednji vek, biti uglavnom pokušajno; moći ćemo da istaknemo samo neke tačke koje nam se čine vrhuncima…“ Dok u vezi sa temom erosa Slapšak ističe: „Svoje tumačenje Erosa i države Anica je osvežila u knjizi o antičkoj estetici, koja sadrži i skicu erotologije Platona i Aristofana. Dajmo samo primer njenog načina mišljenja: zamišljala je kako bi umetnost mogla izgledati kada bi Platonov estetički model ikada zaživeo – bila bi najsličnija slikama Pita Mondrijana.“
Drugo delo, „Antička estetika i nauka o književnosti“, smatrano inače najrevolucionarnijim, ostalo je u nedovršenom obliku. U posveti drugu na početku rukopisa, Savić Rebac zaključuje: „Osnov sveg našeg saznanja je stvarnost; a nju možemo upoznati samo preciznim posmatranjem. To važi i za naučnika, i za pesnika. Ali naše posmatranje postaće plodno samo ako smo sposobni za što razgranitije asocijacije koje tek omogućuju puno razumevanje; inače ostaje sirov materijal.“
Zahvaljujući Svetlani Slapšak, ovo izdanje Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“, pored vrednih naučnih istraživanja Anice Savić Rebac, pruža i priču o „nemogućnosti da se čita žena: četiri oblika neprčitanosti“. Naime upoznajemo celokupan život i rad jedne naučnice koja je od početka smatrana „čudom od deteta“, jer je prve prevode sa starogrčkog napravila sa samo deset godina, prevode poezije Emila Verharna sa dvanaest, a postala dramski pisac sa trinaest. Dok je do punoletstva savladala starogrčki i latinski, nemački, francuski, engleski, italijanski i mađarski jezik. Ali je, tokom života, nakon određenih okolnosti, otišla potpuno i nepravedno na marginu društva i nauke: „Kao žrtva sitnih intriga na odeljenju koje je sama osnovala, nije imala pravu podršku kolega niti sledbenike među studentima. Nastavila je da predaje i istražuje u gotovo potpuno izolaciji, odsečena ne samo od savremenih zapadnih tokova u disciplini, već i od pristupa izvorima u sopstvenom okruženju.“

Anica Savić Rebac (Novi Sad, 1892 – Beograd, 1953) bila je srpska književnica, pesnikinja, prevoditeljka, esejistkinja, klasična filološkinja i univerzitetska profesorka. Pripadala je najobrazovanijim srpskim intelektualkama prve polovine XX veka. Klasične jezike, književnost i filozofiju izučavala je od mladosti, a posebno se bavila antičkom kulturom, helenizmom, istorijom religija i odnosima između antičke i moderne evropske misli. Studirala je klasičnu filologiju na Univerzitetu u Beču, a doktorirala je u Beogradu. Radila je kao gimnazijska profesorka, a potom kao univerzitetska nastavnica. Predavala je latinski jezik i književnost i bavila se naučnim radom iz oblasti antičke književnosti, filozofije i religije. Posebno mesto u njenim istraživanjima zauzimali su Platon, helenističke religije, orfizam, gnosticizam i uticaj antičkog nasleđa na evropsku kulturu. Pisala je poeziju, eseje, književne i filozofske studije, a prevodila je sa grčkog, latinskog, nemačkog i engleskog jezika. Među njenim najznačajnijim delima su studije Predplatonska erotologija, Antička estetika i nauka o književnosti i radovi o Njegošu, Lukreciju i antičkoj filozofiji. Posebno je značajan njen prevod Lukrecijevog speva O prirodi stvari. Bila je u intelektualnom kontaktu sa brojnim evropskim piscima i misliocima, među kojima je bio i Tomas Man, sa kojim je vodila prepisku. Njeno delo odlikuju izuzetna erudicija, povezivanje filologije, filozofije, istorije religija i književnosti, kao i nastojanje da se antička misao tumači kao živa komponenta moderne kulture. Za života nije dobila priznanje srazmerno svom znanju i značaju, ali je kasnije postala predmet brojnih književnoistorijskih i kulturoloških istraživanja. Umrla je u Beogradu 1953. godine.