ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1951
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Prosveta 1951 LVI + 337 strana

očuvanist 5-

prepev, predgovor i kritičke beleške Anice Savić Rebac

„O prirodi stvari“ rimskog pesnika i filozofa Tita Lukrecija Kara, u prepevu, sa predgovorom i kritičkim beleškama Anice Savić Rebac, jedno je od najznačajnijih dela antičke materijalističke i epikurejske filozofije. Lukrecije u poetskom obliku objašnjava prirodu sveta, materiju, kretanje, čoveka, dušu, čula, društvo i smrt.

Rezime

Lukrecijevo delo je filozofski spev u šest knjiga. Osnovna namera je da se čovek oslobodi straha od bogova i smrti pomoću razumevanja prirode.

Lukrecije sledi učenje Epikura, koji je smatrao da čovek može postići miran i srećan život ako razume prirodu i oslobodi se neosnovanih strahova.
1. Priroda i materija

Prema Lukreciju, sve što postoji sastoji se od atoma i praznine.

Atomi su:

večni;

nedeljivi;

materijalni;

u stalnom kretanju.

Stvari nastaju njihovim povezivanjem, a raspadaju se njihovim razdvajanjem.

Zato ništa ne nastaje iz potpunog ništavila i ništa ne nestaje u apsolutno ništa.

2. Atomi i kretanje

Lukrecije prihvata Epikurovu ideju da se atomi kreću kroz prazninu.

Važan je pojam klinamen – malo i nepredvidivo skretanje atoma sa pravolinijskog kretanja. Ovaj pojam omogućava da se izbegne potpuno mehanička određenost sveta i otvara prostor za slučajnost i slobodu.

3. Bogovi

Lukrecije ne poriče jednostavno postojanje bogova, ali smatra da oni ne upravljaju svetom i ljudskim životima.

Čovekov strah nastaje kada prirodne događaje pripisuje božanskoj volji.

Razumevanje prirode oslobađa čoveka od takvog straha.

4. Duša i telo

Duša nije besmrtna i odvojena supstanca. Ona je, kao i telo, materijalne prirode.

Kada telo umre, raspadaju se i sastavni delovi duše.

Zbog toga smrt nije nešto čega treba da se bojimo: kada postoji smrt, više ne postoji subjekt koji bi je doživljavao.

Ovo je jedno od najvažnijih epikurejskih učenja koje Lukrecije razvija u pesničkom obliku.

5. Čula i saznanje

Čovek saznaje svet preko čula, koja predstavljaju osnovu iskustva.

Lukrecije pokušava da objasni kako nastaju opažaji i predstave. Predmeti emituju veoma tanke materijalne „slike“ ili simulakre, koje dospevaju do čula.

Tako se i pojave poput snova objašnjavaju prirodnim, a ne natprirodnim uzrocima.

6. Ljubav i strast

Lukrecije analizira i ljubavnu strast, pokazujući kako ona može postati izvor nemira, zavisnosti i patnje.

On ne govori samo o telesnoj želji, već o psihološkom mehanizmu kojim čovek idealizuje predmet ljubavi i time stvara sopstvenu patnju.

7. Nastanak čoveka i društva

Čovek nije stvoren gotovim božanskim činom. Lukrecije nastanak čoveka i razvoj civilizacije objašnjava prirodnim procesima.

Ljudi su postepeno razvijali:

jezik;

zajednički život;

vatru;

zanate;

poljoprivredu;

društvene odnose;

zakone;

umetnost i kulturu.

Na taj način Lukrecije daje jednu od ranih filozofskih predstava o prirodnom razvoju ljudskog društva.

8. Strah od smrti

Jedna od centralnih poruka dela jeste:

Ne treba se bojati smrti, jer smrt znači prestanak osećanja i svesti.

Čovek pati zato što zamišlja smrt kao iskustvo koje će morati da proživi. Međutim, prema Lukreciju, dok smo mi tu, smrti nema; kada smrt dođe, nema nas.

Zato filozofsko razumevanje prirode treba da čoveku donese duševni mir.

Anica Savić Rebac

Anica Savić Rebac nije samo prevela/prepevala Lukrecijevo delo, već mu je pristupila i kao istoričarka filozofije i klasične kulture. Predgovor i kritičke beleške pomažu da se Lukrecijeve ideje razumeju u okviru Epikurove filozofije, antičkog materijalizma i rimske književnosti.

Njen rad je posebno značajan jer povezuje poetsku formu, filozofski sadržaj i istorijski kontekst dela.

Ključne reči

Tit Lukrecije Kar

Anica Savić Rebac

„O prirodi stvari“

De rerum natura

Epikur

epikurejstvo

atomizam

materijalizam

priroda

materija

atomi

praznina

kretanje

klinamen

slučajnost

nužnost

sloboda

čula

saznanje

simulakri

duša

telo

smrt

bogovi

strah

religija

ljubav

strast

čovek

društvo

civilizacija

jezik

kultura

prirodni zakoni

duševni mir

sreća

Najvažnija ideja

Lukrecije kroz epikurejsku filozofiju objašnjava da je svet prirodan i materijalan, sastavljen od atoma i praznine, a da razumevanje prirode, oslobađanje od straha od bogova i smrti i prihvatanje granica ljudskog života vode ka mirnijem i srećnijem životu.