ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Stvarnost, 1981,
103 str
malo podvlačeno na 10-tak stranica

Књига представља сажет, али изванредно богат преглед модерног размишљања о томе како човек захваљујући свом биолошком уређају опажа свет, како гради науку и како користи уметничку уметност.
Кључне тезе и филозофске идеје у књизи:
1. Човек као специфичан биолошки апарат
Броновски полази од етнологије и физиологије, објашњавајући да је наше знање ограничено и обликовано нашим чулима. Наш мозак и чулни органи су еволутивни инструменти. Ми не видимо свет „онакав какав он заиста јесте“ у апсолутном смислу, већ онако како нам наш биолошки апарат омогућава да га реконструишемо.
2. Језик као алат за маштање и креацију
За разлику од животињских сигнала који су увек везани за тренутак („овде и сада“), људски језик поседује способност померања (дислокације). Језик нам омогућава да причамо о ономе што није присутно, о прошлости, о будућности и о ономе што уопште не постоји. Управо ту Броновски види заједнички корен и науке и уметности – језик је тај који омогућава имагинацију.
3. Идентитет научне и уметничке маште
Броновски снажно побија тезу да су научни и уметнички ум две супротстављене ствари. Он тврди да је чин креације суштински исти, било да се ради о поезији Вилијама Блејка или теоријама Алберта Ајнштајна и Вернера Хајзенберга. Научник мора да замисли (имагинира) невидљиве везе у природи пре него што их тестира, баш као што уметник замишља нове естетске светове.
4. Проблем апсолутне извесности и догматизма
Као и у својим другим делима, аутор упозорава на опасност од веровања у коначну, апсолутну истину. Наука је за њега отворен систем који стално исправља сопствене грешке. Знање је увек прогресивно, динамично и подложно преиспитивању, а догматизам (политички или верски) који тврди да има апсолутно знање заправо убија људску машту и напредак.
Књига има само стотинак страна, али због свог стила, који успешно спаја физику, лингвистику и филозофију у лако читљиву целину, представља право мало ремек-дело хуманистичке мисли.