Godina izdanja: 1987
ISBN: 86-13-00057-6
Jezik: Srpski
Autor: Strani

BIGZ 1987 709 strana

odlična očuvanost

zpk

Starost posmatrana spolja

Biće u svetu

“Starost“ Simone de Bovoar je filozofsko-esejističko delo iz 1970. godine koje proučava starost kao biološko, psihološko, društveno i egzistencijalno iskustvo. Bovoar ne posmatra starost samo kao prirodnu fazu života, već istražuje kako društvo određuje položaj starih ljudi i kako se njihov identitet menja pod uticajem tih predstava.

Rezime

Bovoar polazi od toga da je starost univerzalno ljudsko iskustvo, ali da način na koji se ona doživljava zavisi od društva, kulture, istorijskog perioda i materijalnih uslova života.

Čovek starenjem ne doživljava samo biološke promene. Menjaju se njegovo telo, sposobnosti, društvena uloga, odnosi sa drugima i odnos prema sopstvenoj budućnosti.

1. Biološka starost

Prvi deo knjige razmatra telesne promene povezane sa starenjem.

Dolazi do promena:

fizičke snage;

čula;

izgleda tela;

pokretljivosti;

zdravlja;

seksualnosti;

sposobnosti za rad.

Bovoar, međutim, naglašava da se starost ne može svesti na biologiju. Isti telesni proces može imati potpuno različite posledice u zavisnosti od društvenog položaja pojedinca.

2. Društvena starost

Jedna od centralnih teza knjige jeste da društvo često definiše stare ljude kroz njihovu starost.

Kada čovek prestane da bude ekonomski produktivan, društvo može početi da ga posmatra kao teret. Tako nastaje razlika između onoga što čovek jeste i načina na koji ga društvo vidi.

Bovoar kritikuje društvenu marginalizaciju starih ljudi i pokazuje da problem nije samo u starenju, već u društvenim uslovima u kojima ljudi stare.

3. Starost i rad

Rad ima veoma važnu ulogu u čovekovom identitetu.

Kada odlazak u penziju prekine profesionalnu aktivnost, čovek može izgubiti:

društveni status;

osećaj korisnosti;

svakodnevnu strukturu života;

kontakte sa drugim ljudima;

osećaj da aktivno učestvuje u društvu.

Zato penzionisanje nije samo ekonomski događaj, već može biti i egzistencijalna promena.

4. Starost kao iskustvo drugosti

Bovoar govori o tome da društvo često stare ljude posmatra kao „druge“ – kao grupu koja se razlikuje od „normalnog“, aktivnog i produktivnog čoveka.

Ovo je povezano sa njenom širim filozofskim interesovanjem za način na koji društvo proizvodi kategorije „mi“ i „drugi“.

Starost tako postaje nešto što čovek istovremeno doživljava iznutra i što mu društvo pripisuje spolja.

5. Odnos prema smrti

Starost neizbežno približava čoveka pitanju smrti i konačnosti.

Bovoar ne prikazuje smrt samo kao biološki događaj. Ona je i egzistencijalna činjenica koja menja čovekov odnos prema:

vremenu;

budućnosti;

prošlosti;

telu;

drugim ljudima;

smislu sopstvenog života.

Kako se horizont budućnosti skraćuje, odnos prema vremenu postaje drugačiji.

6. Dostojanstvo starosti

Jedan od osnovnih problema knjige jeste pitanje dostojanstva starih ljudi.

Bovoar smatra da dostojanstven život u starosti ne može zavisiti samo od individualne snage ili sposobnosti da se čovek „prilagodi“. Potrebno je promeniti i društvene uslove u kojima ljudi stare.

Stari ljudi treba da imaju mogućnost:

materijalne sigurnosti;

društvene uključenosti;

rada ako žele i mogu da rade;

međuljudskih odnosa;

kulturnog života;

autonomije;

smislenog života.

Ključne reči

starost

starenje

Simone de Bovoar

telo

biologija

društvo

kultura

identitet

društveni položaj

marginalizacija

diskriminacija

rad

penzija

produktivnost

dostojanstvo

autonomija

usamljenost

društvena izolacija

drugi

egzistencija

sloboda

vreme

prošlost

budućnost

smrt

konačnost

seksualnost

zdravlje

društvena uloga

generacije

Najvažnija ideja

Simona de Bovoar pokazuje da starost nije samo biološki proces već i društveno i egzistencijalno iskustvo: način na koji čovek stari u velikoj meri zavisi od toga kako ga društvo vidi, kakve mu mogućnosti pruža i da li mu omogućava da i u starosti ostane aktivan, autonoman i dostojanstven.