Godina izdanja: 2012
ISBN: 978-86-6047-061-6
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Dosije 2012 653 strane

odlična očuvanost

zpk

Jedan vid epistolarne filozofije

Ova knjiga Danila N. Baste bavi se prepiskom Martina Hajdegera i mogućnošću da se filozofska korespondencija čita kao poseban oblik filozofskog mišljenja. U središtu nije samo sadržaj pisama, već pitanje šta pisma otkrivaju o filozofu, njegovim idejama, odnosima sa drugim misliocima i načinu na koji se filozofija oblikuje kroz razgovor i razmenu pisama.

Rezime

Osnovna ideja dela jeste da filozofska pisma nisu samo privatna dokumenta ili istorijski materijal. Ona mogu predstavljati „epistolarnu filozofiju“ – filozofiju koja se razvija kroz obraćanje drugome, kroz dijalog, pitanja, odgovore, slaganja i neslaganja.

Basta kroz Hajdegerovu prepisku prati vezu između filozofskog mišljenja i konkretnog života. U pismima se filozof ne pojavljuje samo kao autor velikih filozofskih dela, već kao čovek koji razgovara sa savremenicima, reaguje na događaje, komentariše knjige i filozofske probleme i iznosi svoje stavove u neposrednijoj formi.

Posebno je značajno to što prepiska omogućava da se određene Hajdegerove ideje sagledaju u drugačijem kontekstu nego u njegovim sistematskim filozofskim delima. Pismo često nije završena filozofska rasprava, već otvoren prostor mišljenja.

Epistolarna filozofija

Pojam epistolarne filozofije odnosi se na filozofsko mišljenje koje se ostvaruje u obliku pisma.

Pismo ima nekoliko osobina:

obraća se konkretnom sagovorniku;

nastaje u određenom istorijskom trenutku;

omogućava neposredniji izraz;

povezuje filozofiju sa ličnim iskustvom;

pokazuje kako se ideje razvijaju kroz dijalog;

često ostavlja prostor za nedovršeno i otvoreno mišljenje.

Zato Basta prepisku ne posmatra samo kao dodatak Hajdegerovim delima, već kao poseban izvor za razumevanje njegovog filozofskog mišljenja.

Hajdegerove centralne teme

U pozadini razmatranja nalaze se osnovne Hajdegerove filozofske teme:

Biće – pitanje šta znači „biti“;

Dasein (tu-bitak) – ljudsko postojanje kao način bivstvovanja koji može postaviti pitanje o Biću;

egzistencija – konkretno ljudsko postojanje;

vreme – povezanost ljudskog postojanja i temporalnosti;

smrt – konačnost ljudskog života;

istina – ne samo kao tačnost iskaza već kao otkrivanje;

jezik – ključan za način na koji čovek otkriva i razume svet;

mišljenje – zadatak filozofije nije samo stvaranje teorija već promišljanje Bića;

tehnika – način na koji moderna tehnika oblikuje odnos čoveka prema svetu.

Filozofija i ličnost filozofa

Jedna od zanimljivih dimenzija knjige jeste odnos između filozofskog dela i biografije filozofa.

Prepiska omogućava da se vidi kako se filozofske ideje pojavljuju u konkretnim odnosima i istorijskim okolnostima. Međutim, pisma ne treba svesti samo na biografske podatke. Njihova vrednost je upravo u tome što mogu pokazati kako filozofsko mišljenje funkcioniše u neposrednom razgovoru sa drugim čovekom.

Ključne reči

Martin Hajdeger

Danilo N. Basta

epistolarna filozofija

filozofska prepiska

pismo

dijalog

filozofski razgovor

Biće

bivstvovanje

tu-bitak

Dasein

egzistencija

vreme

konačnost

smrt

istina

jezik

mišljenje

ontologija

fenomenologija

hermeneutika

istorija filozofije

filozof i savremenici

filozofija i biografija

filozofija i istorija

odnos prema drugom

komunikacija

tumačenje

razumevanje

tehnika

Najvažnija ideja

Danilo N. Basta pokazuje da Hajdegerova pisma nisu samo privatna prepiska, već mogu biti shvaćena kao prostor filozofskog mišljenja: kroz obraćanje drugome, dijalog i neposrednu razmenu otvaraju se pitanja Bića, čovekove egzistencije, jezika, vremena i smisla mišljenja.