Godina izdanja: 1988
ISBN: 86-343-0364-0
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

Globus 1988 1105 strana

odlična očuvanost

zpk

Albert Bazala kao povjesničar filozofije - Goran Gretić

„Povijest filozofije“ Alberta Bazale je obimno delo o razvoju filozofske misli kroz različite istorijske epohe. Bazala filozofiju ne prikazuje samo kao niz učenja i filozofa, već nastoji da pokaže kako nastaju filozofski problemi i kako se ljudska misao menja kroz istoriju.

Rezime

Bazala polazi od toga da filozofija nastaje iz čovekove potrebe da razume svet, sebe i smisao svog postojanja. Zato istorija filozofije nije samo pregled prošlosti, već predstavlja razvoj različitih pokušaja da se odgovori na osnovna pitanja čoveka.

1. Antička filozofija

Početak filozofije vezuje se za stare Grke i prelazak sa mitskog na racionalno objašnjenje sveta.

Predsokratovci pokušavaju da pronađu osnovni princip stvarnosti:

Tales – voda;

Anaksimandar – apejron;

Heraklit – logos i večita promena;

Parmenid – biće;

Demokrit – atomi.

Sa Sokratom filozofija se snažnije okreće čoveku, moralu i pitanju dobrog života.

Platon razvija učenje o idejama, duši, saznanju i državi.

Aristotel sistematizuje filozofsko znanje i razvija metafiziku, logiku, etiku i politiku.

2. Helenistička filozofija

Posle Aristotela filozofija se snažno usmerava prema ličnom životu i postizanju duševnog mira.

Najvažniji pravci su:

stoicizam – život u skladu sa razumom i prirodom;

epikurejstvo – oslobađanje od straha i postizanje spokojstva;

skepticizam – sumnja u mogućnost sigurnog saznanja.

3. Srednjovekovna filozofija

Srednjovekovna filozofija razvija se u тесnoj vezi sa hrišćanstvom i teologijom.

Velika pitanja postaju:

odnos vere i razuma;

postojanje Boga;

besmrtnost duše;

slobodna volja;

problem zla;

odnos univerzalija i pojedinačnih stvari.

Važni predstavnici su Avgustin, Anselmo Kenterberijski i Toma Akvinski.

4. Novi vek

Sa renesansom i novim vekom dolazi do promene filozofske perspektive. Posebna pažnja posvećuje se čoveku, prirodi, nauci i metodama saznanja.

Razvijaju se dva velika pravca:

Racionalizam – naglašava razum kao osnovni izvor saznanja.

Dekart

Spinoza

Lajbnic

Empirizam – naglašava iskustvo i čulnu spoznaju.

Lok

Berkli

Hjum

5. Kant i nemački idealizam

Imanuel Kant predstavlja prelomnu tačku. On istražuje granice i uslove ljudskog saznanja i pokušava da prevaziđe jednostrani racionalizam i empirizam.

Nakon Kanta razvijaju se filozofski sistemi:

Fihtea;

Šelinga;

Hegela.

Kod Hegela se filozofski razvoj tumači kroz dijalektiku, odnosno razvoj suprotnosti i njihovo prevazilaženje.

6. Savremena filozofija

U novijoj filozofiji pojavljuju se različite reakcije na idealizam i tradicionalnu metafiziku. Veća pažnja posvećuje se:

čoveku;

istoriji;

kulturi;

nauci;

vrednostima;

društvu;

egzistenciji;

jeziku i mišljenju.

Bazalina osnovna ideja

Za Bazalu istorija filozofije nije samo „ko je šta rekao“. Važno je razumeti zašto je određena filozofska ideja nastala i na koji problem je pokušavala da odgovori.

Zbog toga se filozofska istorija može posmatrati kao razvoj osnovnih pitanja:

svet → čovek → saznanje → Bog → moral → društvo → sloboda → smisao.

Ključne reči

istorija filozofije

filozofija

antička filozofija

predsokratovci

Sokrat

Platon

Aristotel

stoicizam

epikurejstvo

skepticizam

srednjovekovna filozofija

hrišćanska filozofija

skolastika

renesansa

racionalizam

empirizam

prosvetiteljstvo

Dekart

Spinoza

Lajbnic

Lok

Berkli

Hjum

Kant

Fihte

Šeling

Hegel

idealizam

metafizika

ontologija

epistemologija

logika

etika

estetika

saznanje

razum

iskustvo

istina

sloboda

moral

vrednosti

kultura

čovek

smisao

Najvažnija ideja

Bazala istoriju filozofije predstavlja kao razvoj ljudske potrebe da razumom objasni svet i sopstveno postojanje, pri čemu se filozofska pitanja kroz epohe menjaju, ali osnovne teme – stvarnost, saznanje, istina, moral, sloboda i smisao – ostaju trajne.