ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1983
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Prosveta 1983 281 strana, 2 presavijena lista

odlična očuvanost

Ovaj izbor predstavlja tri ključna izvora kineske filozofske misli: taoizam Lao Cea i Čuang Cea i konfučijanizam Konfučija. Iako se njihove filozofije razlikuju, sve tri tradicije postavljaju pitanja o tome kako čovek treba da živi, kakav treba da bude odnos pojedinca prema prirodi i društvu i kako se postiže sklad.

LAO CE
„Knjiga Tao Te“

Lao Ce je tradicionalno povezan sa nastankom taoizma. Njegovo najpoznatije delo je „Tao Te Đing“, koje je podeljeno na razmatranja o Taou i Teu.

Načela Taoa

Tao doslovno znači „put“, ali kod Lao Cea označava mnogo više: temeljni način na koji stvarnost postoji i odvija se. Tao nije običan bog niti lično biće koje upravlja svetom. On je neimenovani, prirodni poredak stvarnosti.

Čovekov problem nastaje kada pokušava da nasilno nametne svoju volju prirodi i drugim ljudima. Mudrac zato pokušava da deluje u skladu sa Taom.

Jedan od najvažnijih pojmova jeste vu vej (wu wei) – često se prevodi kao „nedelanje“, ali preciznije označava delovanje bez prisile i neprirodnog napora. To ne znači pasivnost. Čovek deluje, ali tako da ne ide protiv prirodnog toka stvari.

Primena Taoa

Tao treba primenjivati u svakodnevnom i političkom životu.

Lao Ce posebno ceni:

jednostavnost;

skromnost;

nenasilje;

spontanost;

odustajanje od preteranih želja;

nenametljivo upravljanje;

život u skladu sa prirodom.

Vladar koji previše interveniše i nameće ljudima pravila može proizvesti suprotan rezultat od željenog. Idealni vladar je zato nenametljiv: omogućava ljudima da žive prirodno, umesto da pokušava da kontroliše svaki aspekt njihovog života.

Ključne reči – Lao Ce

Tao

Te

vu vej

priroda

spontanost

jednostavnost

skromnost

nenasilje

praznina

mekoća

voda

sklad

ravnoteža

želja

nenametanje

mudrac

prirodni poredak

Suština Lao Cea

Što više čovek pokušava da silom kontroliše svet, to se više udaljava od prirodnog sklada. Mudrost je u tome da se prepozna tok stvarnosti i deluje u skladu sa njim, bez nepotrebne prisile.

ČUANG CE

Čuang Ce je jedan od najvažnijih taoističkih filozofa posle Lao Cea. Njegov pristup je često paradoksalan, ironičan i zasnovan na pričama i anegdotama.

„O uzvišenom“

Čuang Ce problematizuje ljudsku potrebu da stvari deli na apsolutno dobre i loše, istinite i neistinite, korisne i beskorisne.

Naše procene zavise od ugla iz kojeg posmatramo svet. Ono što je korisno jednoj osobi može biti beskorisno drugoj.

Zato mudrost podrazumeva sposobnost da se prevaziđu ograničene perspektive.

„Jesenji povodnji“

Ovaj tekst predstavlja jednu od poznatih Čuang Ceovih priča o relativnosti ljudskih procena.

Čovek može smatrati da nešto razume potpuno, ali kada promeni perspektivu, pokazuje se da je njegovo prethodno znanje bilo ograničeno.

Čuang Ce tako dovodi u pitanje preterano samopouzdanje racionalnog mišljenja.

Važna tema

Granice perspektive.

Čovek ne treba da veruje da je njegova ograničena tačka gledišta isto što i potpuna istina o stvarnosti.

„Čovek koji je prezirao mašinu“

Ova priča govori o odnosu između tehnike, rada i prirodnog načina života.

U priči se pojavljuje čovek koji odbija da koristi složenu napravu zato što smatra da tehnika može promeniti čovekov način života i njegove vrednosti.

Ono što je važno nije jednostavno pitanje „da li je mašina dobra ili loša“. Dublji problem jeste:

Šta se događa sa čovekom kada sredstva koja je napravio počnu da određuju način na koji živi?

Čuang Ce upozorava na mogućnost da tehnička efikasnost postane važnija od jednostavnosti, slobode i prirodnog života.

Ključne reči – Čuang Ce

taoizam

Tao

spontanost

relativnost

perspektiva

sloboda

prirodnost

paradoks

mudrost

sumnja

jezik

znanje

ograničenost ljudskog pogleda

tehnika

jednostavan život

prirodni tok

Suština Čuang Cea

Čovek ne treba da bude zarobljen vlastitim kategorijama i uverenjem da njegov pogled predstavlja konačnu istinu. Mudrost podrazumeva slobodu od krutih podela i sposobnost da se stvarnost sagleda iz različitih perspektiva.

KONFUČIJE I NJEGOVI UČENICI

Za razliku od taoizma, konfučijanizam mnogo više pažnje posvećuje društvu, obrazovanju, moralnom karakteru, porodici i pravilnom političkom poretku.

Za Konfučija dobar čovek nije samo onaj koji živi u skladu sa prirodom, već onaj koji izgrađuje svoj karakter i pravilno izvršava svoje odnose i obaveze prema drugim ljudima.

„Središnji sklad“

Ideja središnjeg sklada odnosi se na pronalaženje pravilne mere i unutrašnje ravnoteže.

Čovek ne treba da bude rob svojih emocija, ali ne treba ni da ih potpuno potisne. Važno je da osećanja budu izražena na odgovarajući način i u odgovarajućoj meri.

To je povezano sa širim konfučijanskim idealom sklada.

„Konfučijevi aforizmi“

Ovo je najpoznatiji korpus Konfučijevih izreka i razgovora sa učenicima.

Neke od centralnih tema su:

Džen (ren)

Džen označava ljudskost, čovečnost, dobrotu i sposobnost da se drugi čovek tretira kao ljudsko biće.

To je jedna od osnovnih konfučijanskih vrlina.

Li (li)

Li označava obrede, pravila ponašanja, društvenu pristojnost i pravilno izvršavanje društvenih uloga.

Za Konfučija moralnost nije samo unutrašnja namera. Ona se pokazuje kroz ponašanje prema drugim ljudima.

Sjao (xiao)

Sjao označava poštovanje roditelja i starijih, odnosno sinovsku pobožnost.

Porodica je za Konfučija osnovna škola moralnosti. Čovek koji nauči da poštuje i brine o roditeljima može razviti sposobnost poštovanja drugih ljudi.

Džun-ce (junzi)

Džun-ce je „plemeniti čovek“ ili moralno uzvišena osoba.

To nije pitanje rođenja. Čovek postaje džun-ce obrazovanjem, samodisciplinom i moralnim usavršavanjem.

„Treći razgovori: Vizija društvenog poretka“

Konfučije smatra da se društvo ne može urediti samo zakonima i kaznama.

Ako ljudi imaju moralni karakter, društvo može biti uređeno kroz lični primer, obrazovanje i pravilne odnose.

Posebno je značajna ideja da društveni poredak počinje od pojedinca.

Pojedinac → porodica → zajednica → država.

Ako ljudi ne umeju da uređuju sebe i svoje odnose, teško je očekivati stabilno i pravedno društvo.

Ispravljanje imena

Važan je i pojam „ispravljanja imena“.

Ako određena osoba ima određenu društvenu ulogu, ona treba da se ponaša u skladu sa značenjem te uloge. Vladar treba da bude vladar, roditelj roditelj, dete dete itd.

Društveni haos nastaje kada nazivi i stvarno ponašanje više nisu u skladu.

„O muzici“

Konfučije muziku ne posmatra samo kao zabavu.

Muzika ima moralnu i društvenu funkciju. Ona utiče na karakter, osećanja i raspoloženje zajednice.

Pravilna muzika može doprineti skladu, dok neumerena ili neprimerena muzika može doprineti moralnom rasulu.

Ovo pokazuje da kod Konfučija kultura nije odvojena od etike i politike.

„Klasična dela konfučijanske književnosti“

Konfučijanska tradicija se razvijala kroz niz klasičnih tekstova koji su oblikovali kinesku kulturu.

Među najvažnijima su:

Knjiga promena

Knjiga pesama

Knjiga dokumenata

Knjiga obreda

Prolećni i jesenji anali

Konfučijevi aforizmi

Kasnije su posebno važni i tekstovi poznati kao Četiri knjige, među kojima su Veliko učenje, Središnji sklad, Konfučijevi aforizmi i Mencije.

I taoizam i konfučijanizam traže sklad, samo ga drugačije razumeju.

Taoizam ga pre svega pronalazi u usklađenosti čoveka sa Taom, prirodom i spontanim tokom stvari.

Konfučijanizam ga pronalazi u moralnom usavršavanju pojedinca, pravilnim odnosima, obrazovanju i uređenom društvu.

Najvažnije ključne reči celog izbora

Tao

Taoizam

Konfučijanizam

Lao Ce

Čuang Ce

Konfučije

Te

vu vej

priroda

spontanost

sklad

jednostavnost

nenasilje

mudrost

perspektiva

relativnost

sloboda

džen

li

sjao

džun-ce

obrazovanje

samodisciplina

moralni karakter

društveni poredak

porodica

država

obred

tradicija

muzika

„ispravljanje imena“

prirodni poredak

ljudskost

vrlina

harmonija


Lao Ce uči kako da čovek živi u skladu sa Taom, Čuang Ce pokazuje ograničenost ljudskih perspektiva i potrebu za slobodom od krutih predstava, dok Konfučije uči kako se kroz vrlinu, obrazovanje, odnose i odgovornost gradi skladno društvo.