Godina izdanja: 2020
ISBN: 978-86-6047-327-3
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

UM VREMENU - spomenica o godišnjici smrti Slobodana Žunjića: 9. 3. 2019 - 9. 3. 2020.

Priredili - Danilo N. Basta, Ilija Marić, Zdravko Kučinar

Izdavač - Dosije studio, Beograd

Godina - 2020

380 strana

24 cm

Edicija - Filozofija između Istoka i Zapada

ISBN - 978-86-6047-327-3

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Um u vremenu. Uvodna reč
BORISLAV MIKULIĆ - Ajhmanov sindrom filozofije. Još jednom o Hajdegerovoj kritici nacionalsocijalizma
MILOŠ TODOROVIĆ - Žunjićeva recepcija Hajdegera
DANILO N. BASTA - Bliskavice Branka Lazarevića o Martinu Hajdegeru
SOFIJA MOJSIĆ - Opaske uz genezu modernosti
ČASLAV D. KOPRIVICA - Navođenja sove Minervine u pozno doba. U dijalogu` sa Žunjićevim promišljanjem epohalnosti
ZORAN KINĐIĆ - Ničeovo (ne)razumevanje nihilizma
ILIJA MARIĆ - Philosophi minores. Marginalije uz Istoriju srpske filozofije Slobodana Žunjića
BLAGOJE PANTELIĆ - O jednom susretu vere i pojma (Žunjićevo proučavanje vizantijske filosofije)
ZDRAVKO KUČINAR - Slobodan Žunjić i časopis Theoria
BORIS MILOSAVLJEVIĆ - Tumačenje teksta kod profesora Slobodana Žunjića - Lične uspomene
RADOSAV PUŠIĆ - Vino u staroj Kini i zasadi vinograda u okolini Bordoa (Razgovor uz čaj - sećanje na Slobodana Žunjića)

PRILOZI
MIHAILO ĐURIĆ - Recenzija studije Slobodana Žunjića `Temeljni pojmovi rane grčke filozofije u interpretaciji Martina Heideggera`
Referat za izbor Slobodana Žunjića za dopisnog člana SANU
ILIJA MARIĆ - Bibliografija Slobodana Žunjića (1949-2019)
Foto-zapisi i likovni radovi


`Žunjić je filosofiji pristupao bez patetike, bez svečanog ili povišenog tona, ali sa stavom slobodnog i kritičkog istraživača. Isticao je da se još od grčkih početaka filosofija oslanjala jedino na um, što je za tadašnju običajnost slovilo kao neka vrsta drskosti, `bezobrazluk` ljudskog duha prema gnevnim bogovima, što je filosofima moglo doneti nesreću, ali mu je takođe bio razložan umirujući Aristotelov stav da bogovi nisu ljubomorni i da neće biti na smetnji ljudskoj težnji prema mudrosti i znanju. Nije mu se dopadalo svedeno etimološko čitanje izvorne grčke složenice fіlosofія (= ljubav prema mudrosti), a još manje naši pokušaji njenog prevođenja (= ljubomudrije, mudroljublje), jer se time više isticalo određeno držanje prema ne sasvim jasno shvaćenoj mudrosti, a manje oblik znanja, što je on smatrao važnijim. Stoga je zastupao tezu da se za početak filosofije kod Srba uzme onaj trenutak kada su naši stari odlučili da naziv ove duhovne discipline ne prevode na srpski jezik nego da zadrže njen izvorni grčki oblik, u kojem je sačuvan (u prevodu zatomljeni) momenat znanja.

Svoje razumevanje filosofije temeljio je na Hegelovom uvidu da je filosofija svoje vreme u mislima zahvaćeno. Ako je filosofija misao svog vremena, onda svakom vremenu odgovara određena filosofija. Minervina sova je, prema Hegelovoj metafori, izletala u sumrak, kad se obdanica završava, što će reći da filosofija pojmovno zahvata epohu kad je dovršena. Žunjić, međutim, drži da filosofija nema vremena da čeka dovršenje epohe kako bi je misaono zahvatila, nego vala da posmatra i kritički promišlja svet u stalnom komešanju nastojeći da u njemu prepozna njegove likove.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.