ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1985
Jezik: Srpski
Autor: Strani

BIGZ 1985 247 strana

odlična očuvanost

zpk

Odbrana Sokratova


Odbrana Sokratova prikazuje Sokratovu odbranu pred atinskim sudom, gde je optužen da ne poštuje bogove grada, uvodi nova božanstva i kvari omladinu.

Sokrat odbacuje optužbe i objašnjava svoju filozofsku misiju. On tvrdi da ne poseduje mudrost u uobičajenom smislu. Njegova posebnost je u tome što je svestan sopstvenog neznanja.

Poznata je priča o proročanstvu iz Delfa: proročište je Sokrata proglasilo najmudrijim čovekom. Sokrat pokušava da proveri šta to znači i razgovara sa ljudima koji važe za mudre. Zaključuje da je njegova prednost u tome što, za razliku od drugih, ne misli da zna ono što zapravo ne zna.

Sokrat svoju filozofsku delatnost smatra božanskim pozivom. Njakon što je proglašen krivim, Sokrat ne moli sud za milost. On ostaje veran nužno smatrati najvećim zlom, jer čovek ne zna šta se posle smrti događa. Zato se Sokrat ne plaši smrti na način na koji bi se plašio nečega za šta zna da je zatvor i pokušava da ga ubedi da pobegne. On smatra da Sokrat ne bi trebalo da prihvati nepravednu presudu, posebno zato što bi njegovom smrću stradali njegovi prijatelji i porod bi bilo pravedno da ih sada prekrši zato što je dobio presudu koja mu se ne dop okružen prijateljima. Pre nego što popije otrov, razgovara sa njima o tome šta se događa sa du duša različita od tela. Telo pripada materijalnom svetu, dok je duša povezana sa razumusobno povezane: budnost dolazi iz sna, a san iz budnosti; život i smrt takoavno stekao čulnim iskustvom. To Sokrat povezuje sa idejom daša je sličnija onome što je nevidljivo, večito i nepromenljivo, dok veruje da je važnije sačuvati dušu i živeti u skladu sa istinom nego poegov zadatak je da ispituje sebe i druge i da podstiče ljude da brinu o duši i vrlini, a ne prvenstveno o bogatstvu, ugledu i telesnim dobrima.

Nakon što je proglašen krivim, Sokrat ne moli sud za milost. On ostaje veran svojim principima.

Na kraju govori o smrti. Smrt ne treba nužno smatrati najvećim zlom, jer čovek ne zna šta se posle smrti događa. Zato se Sokrat ne plaši smrti na način na koji bi se plašio nečega za šta zna da je zlo.

Ključne ideje

Sokratova odbrana

suđenje

mudrost

„Znam da ništa ne znam“ – često korišćena formulacija za Sokratovu svest o sopstvenom neznanju

Delfsko proročište

filozofija kao način života

ispitivanje sebe i drugih

briga o duši

vrlina

moral

smrt

istina


Sokrat je optužen da kvari omladinu i ne poštuje bogove. U odbrani objašnjava da je njegova misija da ispituje ljude i podstiče ih da brinu o duši i vrlini. Njegova mudrost sastoji se u svesti o sopstvenom neznanju. Nakon osude ne odustaje od svojih principa i prihvata mogućnost smrti.

Platon – Kriton

Kriton se događa u zatvoru, neposredno pre Sokratovog pogubljenja.

Sokratov prijatelj Kriton dolazi u zatvor i pokušava da ga ubedi da pobegne. On smatra da Sokrat ne bi trebalo da prihvati nepravednu presudu, posebno zato što bi njegovom smrću stradali njegovi prijatelji i porodica.

Sokrat, međutim, odbija bekstvo.

Njegov osnovni argument jeste da nije dovoljno samo živeti; važno je živeti ispravno. Čovek ne sme učiniti nepravdu čak ni onda kada je njemu učinjena nepravda.

Sokrat zatim zamišlja da mu se obraćaju Zakoni Atine. Oni ga pitaju da li bi bilo pravedno da ih sada prekrši zato što je dobio presudu koja mu se ne dopada.

Sokrat zaključuje da bi bekstvom prekršio zakone i potkopao poredak zajednice kojoj je pripadao.

Najvažnija ideja

Ne treba činiti nepravdu ni kao odgovor na nepravdu.

To je jedna od centralnih moralnih poruka dijaloga.

Sokrat bira da ostane dosledan svojim principima čak i kada ga to vodi u smrt.

Ključne reči

Kriton

Sokrat

zatvor

bekstvo

pravda

nepravda

zakoni

država

dužnost

moral

princip

doslednost

poslušnost zakonima

zajednica

odgovornost


Kriton pokušava da nagovori Sokrata da pobegne iz zatvora. Sokrat odbija jer smatra da čovek ne sme uzvratiti nepravdom na nepravdu. Pošto je čitav život prihvatao zakone Atine, smatra da bi njihovim kršenjem sada postupio protiv svojih principa.

Platon – Fedon

Fedon opisuje poslednje sate Sokratovog života i njegovu smrt. Međutim, tema dijaloga nije samo smrt, već pre svega besmrtnost duše i odnos filozofije prema smrti.

Sokrat se nalazi u zatvoru okružen prijateljima. Pre nego što popije otrov, razgovara sa njima o tome šta se događa sa dušom posle smrti.

Njegova osnovna teza jeste da se pravi filozof tokom čitavog života priprema za smrt. To ne znači da filozof treba da prezire život, već da ne treba da bude rob telesnih zadovoljstava i strahova.

Sokrat smatra da je duša različita od tela. Telo pripada materijalnom svetu, dok je duša povezana sa razumom i istinom.

U dijalogu se iznose različiti argumenti za besmrtnost duše.

1. Argument suprotnosti

Sokrat smatra da su suprotnosti međusobno povezane: budnost dolazi iz sna, a san iz budnosti; život i smrt takođe čine par suprotnosti. Iz toga razvija ideju da živi nastaju iz mrtvih, što upućuje na postojanje duše nakon smrti.

2. Teorija sećanja

Čovek može da spozna određene istine koje nije jednostavno stekao čulnim iskustvom. To Sokrat povezuje sa idejom da je duša postojala pre rođenja.

Ovo je povezano sa Platonovom teorijom anamneze – sećanja.

3. Argument sličnosti

Duša je sličnija onome što je nevidljivo, večito i nepromenljivo, dok je telo slično onome što je vidljivo, promenljivo i propadljivo.

Zbog toga je duša bliža svetu ideja.

4. Argument iz samog pojma duše

Duša je ono što život čini živim. Zato Sokrat zaključuje da duša, po svojoj prirodi, ne može prihvatiti suprotnost životu — smrt.

Smrt Sokrata

Na kraju Sokrat mirno pije kukutu, odnosno otrov koji je trebalo da izazove njegovu smrt.

Njegova smrt predstavlja završetak njegovog filozofskog života: on ostaje veran svojim uverenjima do kraja.

Zato je u Fedonu važna veza:

filozofija → briga o duši → oslobađanje od vezanosti za telo → prihvatanje smrti.


Zajednička nit

Apologija: Sokrat brani svoj način života.
↓
Kriton: Sokrat pokazuje da neće napustiti svoje moralne principe ni pred smrću.
↓
Fedon: Sokrat prihvata smrt jer veruje da je važnije sačuvati dušu i živeti u skladu sa istinom nego po svaku cenu sačuvati život.

Ključne reči :

Platon, Sokrat, Apologija, Kriton, Fedon, filozofija, mudrost, neznanje, vrlina, duša, telo, pravda, nepravda, zakoni, država, dužnost, moral, smrt, besmrtnost duše, anamneza, ideje, istina, kukuta, filozofski život.