ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1982
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Beogradski izdavačko-grafički zavod 1982 333 strane

odlična očuvanost, potpis na predlistu

zpk

Prizmatičko mišljenje Ernsta Blocha - Kasim Prohić

Duh utopije jedno je od najvažnijih ranih dela Ernsta Bloha. Knjiga je filozofska, ali istovremeno veoma književna i izrazito usmerena na nadu, mogućnost drugačijeg sveta i ono što još nije ostvareno.

Rezime

Polazna ideja Blohove filozofije jeste da stvarnost nije završena. Svet nije nešto potpuno dovršeno i unapred određeno, već u njemu postoje mogućnosti za nešto novo. Čovek zato nije samo biće koje se prilagođava postojećem svetu, već biće koje može da zamišlja i ostvaruje ono što još ne postoji.

Centralni pojam je utopija. Kod Bloha utopija nije samo fantazija o idealnom društvu ili bekstvo od stvarnosti. Ona predstavlja svest o mogućnosti drugačijeg sveta. Utopijsko mišljenje otkriva da sadašnje stanje nije jedino moguće stanje stvari.

Bloh posebnu pažnju posvećuje ljudskom iskustvu „još-ne“ (Noch-Nicht). Čovek stalno teži nečemu što još nije ostvareno: boljem životu, pravdi, slobodi, zajednici, sreći i smislu. To „još-ne“ predstavlja važnu dimenziju ljudske egzistencije.

„Još-ne“

Jedna od najvažnijih Blohovih ideja jeste:

još-ne → mogućnost → nada → utopija → promena stvarnosti

Čovek u sadašnjosti oseća da nešto nedostaje. Međutim, toaju društvo bez nepravde, oni ne opisuju samo izmišljeni svet. Takva predstava može da poslu umetničkom delu čovek može da nasluti drugačiji oblik života, harmonije ili zajed izražavati težnju prema pravdi, spasenju, oslobođenju i boljem svetu. Zato Bloh pokušava da iz religije izdvoji ono što smatra odsustvo nije samo praznina. Ono može biti nagoveštaj mogućeg budućeg stanja.

Zato Bloh ne posmatra budućnost samo kao nešto što će se dogoditi, već kao prostor otvorenih mogućnosti.
Nada

Nada je centralna kategorija Blohove filozofije.

Nada nije isto što i pasivno očekivanje da će se nešto dobro dogoditi. Ona je aktivna i usmerena prema promeni. Čovek se nada zato što prepoznaje da postoje mogućnosti koje još nisu ostvarene.

Zbog toga je nada povezana sa delanjem. Utopijska svest treba da podstakne čoveka da postojeći svet menja u pravcu mogućeg boljeg sveta.

Utopija nije bekstvo od stvarnosti

Za Bloha utopija ima praktičnu funkciju. Ona omogućava čoveku da vidi granice postojećeg sveta.

Na primer, kada ljudi zamišljaju društvo bez nepravde, oni ne opisuju samo izmišljeni svet. Takva predstava može da posluži kao kritika postojećeg društva i kao orijentacija za njegovu promenu.

Zato se kod Bloha može razlikovati:

apstraktna utopija – želja ili san bez realnog odnosa prema mogućnostima stvarnosti;

konkretna utopija – mogućnost koja je povezana sa istorijskim uslovima i može da usmeri praktično delovanje.

Umetnost i muzika

Duh utopije veliku pažnju posvećuje umetnosti, muzici i kulturi.

Bloh smatra da umetnost može da izrazi ono što još nije ostvareno. U umetničkom delu čovek može da nasluti drugačiji oblik života, harmonije ili zajednice.

Posebno je značajna muzika. Ona neposredno izražava unutrašnje težnje čoveka i može da ukaže na ono što još ne postoji u stvarnosti.

Umetnost tako postaje svojevrsni predznak budućnosti.

Religija

Bloh ne odbacuje religiju jednostavno kao običnu zabludu. U religijskim predstavama pronalazi utopijske i emancipatorske elemente.

Religijski simboli mogu izražavati težnju prema pravdi, spasenju, oslobođenju i boljem svetu. Zato Bloh pokušava da iz religije izdvoji ono što smatra njenim utopijskim sadržajem.

Kasnije će ovaj pristup razviti u svojoj poznatoj filozofiji religije.

Marksizam

Blohova utopijska filozofija povezana je sa marksizmom, ali on naglašava ono što u marksističkoj teoriji vidi kao otvorenost prema budućnosti i mogućnosti.

Marksizam mu omogućava da utopiju ne shvati samo kao san, već kao istorijski i društveni projekat. Promena sveta treba da bude povezana sa konkretnim društvenim uslovima i ljudskim delovanjem.

Ključne ideje

Utopija – predstava o mogućem drugačijem i boljem svetu.

Nada – aktivna usmerenost prema onome što još nije ostvareno.

„Još-ne“ (Noch-Nicht) – ono što u stvarnosti još ne postoji, ali je moguće.

Mogućnost – stvarnost nije zatvorena; u njoj postoje neostvarene mogućnosti.

Budućnost – nije potpuno određena, već otvorena za novo.

Utopijska svest – sposobnost da se prevaziđe postojeće i zamisli moguće.

Konkretna utopija – utopijska mogućnost povezana sa stvarnim istorijskim uslovima.

Apstraktna utopija – puka želja bez dovoljno veze sa realnim mogućnostima.

Umetnost – izražava težnje prema onome što još nije ostvareno.

Muzika – posebno snažan izraz unutrašnje čežnje za drugačijim svetom.

Religija – nosi utopijske predstave o spasenju, pravdi i oslobođenju.

Marksizam – pruža društveno-istorijski okvir za ostvarivanje utopijskih mogućnosti.

Čovek – aktivno biće koje može da menja stvarnost.

Promena – prelazak od postojećeg ka mogućem.

Ernst Bloh u Duhu utopije polazi od ideje da stvarnost nije završena i da u sadašnjosti postoje mogućnosti za nešto što još ne postoji. Njegovi ključni pojmovi su utopija, nada i „još-ne“. Utopija nije samo bekstvo u maštu, već može biti kritika postojećeg sveta i podsticaj za njegovo menjanje. Umetnost, muzika i religija mogu izražavati težnju ka budućem i boljem svetu. Bloh kasnije ovu filozofiju razvija u okviru marksizma, naglašavajući da se mogućnosti budućnosti ostvaruju kroz ljudsko delovanje.

Ključne reči :

Ernst Bloh, Duh utopije, utopija, nada, „još-ne“, mogućnost, budućnost, utopijska svest, konkretna utopija, apstraktna utopija, umetnost, muzika, religija, marksizam, emancipacija, sloboda, pravda, promena, nedostatak, čežnja, ostvarenje.