Godina izdanja: 2008
ISBN: 978-953-225-083-1
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

Demetra : filosofska biblioteka Dimitrija Savića 2008 260 strana

odlična očuvanost

zpk

„Smisao posredovanja“ je filozofska knjiga slovenačkog filozofa Dina Komela. Knjiga je zbirka od osam tekstova koji se međusobno povezuju oko pitanja evropskosti, fenomenologije, hermeneutike, savremenosti i posredovanja. Objavila ju je izdavačka kuća Demetra u Zagrebu, a prevod sa slovenačkog na hrvatski načinio je Mario Kopić.

1. Osnovna ideja knjige

Centralni pojam je posredovanje.

Kod Komela „posredovanje“ ne znači samo da nešto ili neko stoji između dve stvari i povezuje ih. Ono označava prostor „između“ u kojem se stvari, ljudi, ideje i kulture susreću, razlikuju, ali i povezuju.

Komel pokušava da pokaže da se smisao često ne nalazi ni u jednoj od dve suprotstavljene strane, već upravo u njihovom odnosu.

Na primer:

identitet ↔ razlika

svoje ↔ tuđe

prošlost ↔ sadašnjost

teorija ↔ praksa

subjekt ↔ svet

otkrivanje ↔ skrivanje

pojedinac ↔ zajednica

evropsko ↔ neevropsko

Prema prikazu knjige u časopisu Prolegomena, upravo se kroz pojam posredovanja otvara „horizont smisla“ koji povezuje ono što na prvi pogled izgleda kao suprotstavljeno.

2. Šta znači „posredovanje“ kod Komela?

Najjednostavnije rečeno:

Posredovanje je događanje smisla u prostoru između različitih stvari.

Komel je zainteresovan za ono „između“.

To „između“ nije praznina. Naprotiv, tu se nešto događa: nastaje razumevanje, komunikacija, susret, razlika i mogućnost zajedničkog sveta.

Zato se njegova filozofija može opisati kao „mišljenje sredine“ ili hermeneutika onoga između.

Drugim rečima, ako imamo:

A — B

Komela ne zanima samo A i ne zanima ga samo B, već pre svega:

A ←→ odnos između A i B ←→ B

U tom odnosu nastaje smisao.

3. Fenomenologija

Jedna od osnovnih filozofskih oblasti knjige jeste fenomenologija.

Fenomenologija pokušava da razume kako se stvari pojavljuju u iskustvu i kako se otvara naš odnos prema svetu.

Kod Komela je posebno važna ideja otvorenosti sveta. Čovek nije izolovan subjekt koji najpre postoji sam za sebe, a zatim naknadno izlazi u svet. Čovek je od početka već uključen u svet i odnose sa drugim ljudima.

Zato se fenomenološko pitanje kod Komela povezuje sa pitanjem:

Kako se svet uopšte otvara kao svet smisla?

4. Hermeneutika

Druga ključna oblast jeste hermeneutika, odnosno filozofija razumevanja i tumačenja.

Komel se nalazi u tradiciji filozofske hermeneutike, posebno u blizini pitanja koja su razvijali Martin Hajdeger i Hans-Georg Gadamer.

Hermeneutika ovde nije samo metod za tumačenje tekstova.

Ona je šire filozofsko pitanje razumevanja sveta i sopstvenog postojanja.

Čovek uvek razume iz neke istorijske, jezičke i kulturne situacije. Zbog toga razumevanje nije potpuno neutralno i nije moguće zauzeti apsolutnu tačku izvan sveta.

5. „Između“ kao centralni pojam

Jedna od najvažnijih stvari koju treba zapamtiti jeste:

Komela zanima „između“.

To „između“ može biti:

između čoveka i sveta;

između mene i drugog čoveka;

između različitih kultura;

između prošlosti i sadašnjosti;

između filozofije i kulture;

između identiteta i razlike;

između tradicije i savremenosti.

Zato je posredovanje mnogo širi pojam od običnog „povezivanja“.

Ono označava proces u kojem se različitosti susreću bez njihovog potpunog ukidanja.

6. Evropskost

Posebno važno pitanje knjige jeste šta znači biti evropski ili šta predstavlja evropskost.

Komel ne tretira Evropu samo kao geografsku teritoriju.

Evropa se može razumeti kao istorijski i kulturni prostor susreta različitih tradicija.

Zbog toga se pitanje evropskosti povezuje sa pitanjem interkulturalnosti.

Evropski identitet se, u ovoj perspektivi, ne može razumeti samo kroz ono što je „naše“, već i kroz odnos prema onome što je drugo i strano.

Zato je za Komela pitanje:

Kako možemo biti ono što jesmo, a da istovremeno ostanemo otvoreni prema drugome?

jedno od važnih pitanja njegove filozofije.

7. Identitet i razlika

Komel ne polazi od jednostavne suprotnosti:

identitet ili razlika.

Naprotiv, identitet se oblikuje upravo kroz odnos prema drugome.

Čovek ne može potpuno da razume sebe ako nema odnos prema nečemu što nije on sam.

Isto važi i za kulturu.

Kultura nije zatvorena celina koja postoji potpuno nezavisno od drugih kultura. Ona se razvija kroz susrete, razmene, preuzimanja, prevode i međusobna tumačenja.

Tu se ponovo vraćamo na posredovanje.

8. Savremenost i istorija

Komel se bavi i pitanjem savremenog doba.

Jedan od problema koji postavlja jeste kako savremeni čovek razume svoje vreme.

Za njega nije dovoljno reći:

„Živimo u savremenom dobu.“

Potrebno je razumeti šta se u tom vremenu događa i kako se naše vreme odnosi prema prošlosti.

Zato se pojavljuje ideja među-vremena – prostora između različitih istorijskih epoha.

U tom prostoru između prošlosti i budućnosti može se otvoriti mogućnost novog razumevanja sadašnjosti.

9. Tehnika i savremeni svet

Kod Komela postoji i kritičko promišljanje savremenog sveta kojim dominira tehnička racionalnost.

Problem nije jednostavno u tome što postoji tehnologija.

Dublje pitanje glasi:

Šta se događa sa našim odnosom prema svetu kada svet počnemo prvenstveno da posmatramo kao nešto što treba izmeriti, proizvesti, kontrolisati i koristiti?

Time se otvara filozofsko pitanje odnosa čoveka prema svetu i smislu njegovog postojanja.

U opisima knjige upravo se naglašava Komelovo bavljenje fenomenologijom, hermeneutikom, otvorenošću sveta i problemom savremenosti.

10. Ključni pojmovi

Za učenje bih izdvojio sledeće:

posredovanje

sredina

„između“

hermeneutika

fenomenologija

razumevanje

smisao

svet

otvorenost

identitet

razlika

drugost

interkulturalnost

evropskost

savremenost

istorija

tradicija

susret

komunikacija

jezik

tumačenje

tehnika

11. Glavne teze Komela

1. Smisao nastaje u odnosu

Smisao nije uvek nešto unapred dato i završeno. On se otvara kroz odnose i procese razumevanja.

2. „Između“ nije praznina

Prostor između dve stvari nije samo razmak. On je mesto događanja smisla.

3. Identitet ne postoji bez razlike

Da bismo razumeli sebe, moramo stupiti u odnos sa onim što je drugačije od nas.

4. Razumevanje je hermeneutički proces

Čovek nikada ne pristupa svetu potpuno bez pretpostavki. Razumevanje je povezano sa jezikom, istorijom, tradicijom i našim prethodnim iskustvom.

5. Fenomenologija pokazuje otvorenost sveta

Svet nije samo skup objekata pred nama. On je horizont u kojem se stvari uopšte mogu pojaviti kao smislene.

6. Interkulturalnost zahteva posredovanje

Različite kulture ne moraju biti potpuno izolovane niti potpuno izjednačene. Između njih postoji prostor susreta i međusobnog razumevanja.

7. Evropskost treba razumeti kao proces susretanja

Evropskost se kod Komela ne svodi na geografsku ili političku pripadnost, već se povezuje sa istorijskim i kulturnim iskustvom susreta različitosti.

12. Kojoj naučnoj oblasti pripada delo?

Primarna oblast:

Filozofija.

Uže:

savremena filozofija

fenomenologija

filozofska hermeneutika

filozofija kulture

filozofija istorije

interkulturalna filozofija

filozofija evropskosti

ontologija, u meri u kojoj se bavi pitanjem bivstvovanja i sveta.

Bibliografski prikaz knjige je eksplicitno svrstava u filozofiju, dok je njen osnovni pristup određen kao hermeneutičko-fenomenološki.