Godina izdanja: 2006
ISBN: 953-225-071-9
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

Demetra : filosofska biblioteka Dimitrija Savića 2006 247 strana

odličba očuvanost

zpk

Averoes polazi od pitanja da li je bavljenje filozofijom dozvoljeno i opravdano sa stanovišta islamske vere. Njegov odgovor je da filozofsko proučavanje sveta nije suprotno religiji, već da za ljude koji poseduju odgovarajuće sposobnosti ono može biti čak i verska obaveza.

Prema Ibn Rušdu Averoesu, priroda i svet predstavljaju nešto što čovek može i treba da proučava. Ako religijski zakon poziva čoveka da razmišlja o stvorenom svetu, onda je racionalno proučavanje sveta legitimno. Filozofija tako nije neprijatelj vere, već jedan od načina da se dođe do dubljeg razumevanja stvarnosti.

Jedan od ključnih problema jeste odnos između razuma i objave. Averoes smatra da istina ne može biti u stvarnom sukobu sa istinom. Ako se određeni religijski tekst na prvi pogled ne slaže sa zaključkom koji je izveden strogim racionalnim dokazivanjem, potrebno je razmotriti mogućnost alegorijskog/tumačiteljskog čitanja teksta.

Pri tome Ibn Rušd pravi razliku među ljudima i njihovim sposobnostima razumevanja. Nisu svi ljudi sposobni da koriste iste metode dokazivanja, pa se religijske poruke mogu razumeti na različitim nivoima.

Važna je i njegova odbrana filozofskog dokazivanja od teologa koji su filozofiju smatrali opasnom ili zabranjenom. Averoes nastoji da pokaže da pravilno shvaćena filozofija i pravilno shvaćena religija imaju zajednički cilj — istinu.

Ključne reči

Ibn Rušd; Averoes; islamska filozofija; srednjovekovna filozofija; filozofija religije; razum; vera; objava; šerijat; filozofija; religija; Aristotel; racionalizam; dokazivanje; tumačenje; alegorija; istina; znanje; teologija; islamska teologija; metafizika; nauka; filozofsko mišljenje.

Tema

Odnos filozofskog razuma i islamske vere, odnosno pitanje da li i na koji način filozofsko istraživanje može biti usklađeno sa religijskim učenjem.

Osnovna ideja

Istina ne može biti u stvarnom sukobu sa istinom. Razum i religijska objava mogu voditi ka istini, a prividni sukob između njih može nastati zbog pogrešnog tumačenja ili različitih nivoa razumevanja religijskog teksta.

Značaj dela

„Odlučujuća rasprava“ je naročito značajna za istoriju filozofije jer predstavlja jedan od najpoznatijih pokušaja da se racionalna filozofija i religijsko mišljenje stave u međusobno usklađen odnos. Averoes je bio veliki tumač Aristotela, a njegova filozofija imala je značajan uticaj i na kasniju evropsku srednjovekovnu filozofiju.