ISBN: Ostalo
Godina izdanja: -
Jezik: Francuski
Autor: Strani

Marleau-Ponty
Phenomenologie de la perception

Fenomenologija percepcije (Phénoménologie de la perception) je kapitalno delo francuskog filozofa Morisa Merlo-Pontija (Maurice Merleau-Ponty), objavljeno 1945. godine. Ova knjiga predstavlja jedan od najvažnijih stubova moderne fenomenologije i filozofije 20. veka, radikalno menjajući način na koji razumemo odnos između svesti, tela i sveta.
Glavni cilj dela je povratak samom proživljenom iskustvu (tzv. „povratak samim stvarima”) pre nego što ga nauka, empirizam ili intelektualizam obrade i teorijski iskrive.
Ključni koncepti dela
• Otklon od dualizma i intelektualizma: • Merlo-Ponti odbacuje Dekartov dualizam tela i uma (res cogitans i res extensa). Takođe kritikuje empirizam (koji percepciju vidi kao puki zbir čulnih nadražaja) i intelektualizam/idealizam (koji je vidi kao čist konstrukt uma). Za njega je percepcija primarni, pred-refleksivni sloj našeg postojanja.
• Fenomenalno telo (Le corps propre): Telo nije samo anatomski objekat u prostoru niti mašina kojom upravlja um. Ono je subjekat percepcije, naša stalna tačka sidrenja i medijum kroz koji uopšte imamo svet. Mi ne imamo telo, mi jesmo naše telo.
• Biti-u-svetu (Être-au-monde): Inspirisan Hajdegerom, Merlo-Ponti koristi ovaj termin da naglasi da svest nije odvojeni posmatrač spoljašnjeg sveta. Svest je inherentno telesna i uvek već uronjena u svet kroz akciju, pokret i nameru.
• Intencionalnost tela i telesna shema: • Naše telo poseduje sopstveno praktično razumevanje prostora i predmeta (tzv. telesna shema). Kada pružamo ruku da uzmemo čašu, ne računamo matematičke koordinate u prostoru, već naše telo intuitivno „zna” kako da se postavi.
• Prostor, vreme i sloboda: U kasnijim delovima knjige, autor redefiniše tradicionalne koncepte prostora, vremena i ljudske slobode, posmatrajući ih uvek kroz prizmu telesnog i situiranog iskustva, nasuprot Sartrovom radikalnom konceptu apsolutne slobode.
Struktura knjige
Originalno izdanje, koje je objavio Gallimard, podeljeno je na predgovor i tri glavna dela:
1. Predgovor (Avant-propos):• Čuveni uvod u kojem autor definiše šta je fenomenologija, naglašavajući da je to deskriptivna metoda koja proučava svet onakav kakav se pojavljuje u našem neposrednom iskustvu.
• Prvi deo - Telo (Le Corps): Analiza tela kao objekta i subjekta, sa posebnim osvrtom na neurološke fenomene (poput fantomskog uda) koji dokazuju postojanje telesne sheme.
• Drugi deo - Percipirani svet (Le Monde perçu): Istraživanje čulnog sveta, prostora, prirodnih stvari i našeg odnosa sa drugima.
• Treći deo - Biti-za-sebe i Biti-u-svetu (L`Être-pour-soi et l`Être-au-monde): Razmatranje cogita (svesti), vremenitosti i problema slobode.

Ovo delo je izvršilo ogroman uticaj na savremene kognitivne nauke (naročito na teorije utelovljene kognicije / embodied cognition), psihologiju, estetiku i modernu teoriju umetnosti.
odlično očuvana