ISBN: Ostalo
Godina izdanja: -
Jezik: Francuski
Autor: Strani

Theories du langage
Theories de l`apprentissage
Le debat entre Jean Piaget
et Noam Chomsky

Teorije jezika
Teorije učenja
Debata između Žana Pijažea i Noama Čomskog

Istorijska debata 1975. godine u Centru za humanističke nauke Rojamon suočila je dve revolucionarne vizije jezika i uma: konstruktivizam Žana Pijažea i inatizam (ili generativizam) Noama Čomskog. Ovaj intelektualni sukob i danas oblikuje kognitivnu nauku, razvojnu psihologiju i lingvistiku.

Evo direktnog poređenja njihovih teorija i ključnih tačaka njihovog sukoba.

Sinteza dva pristupa
Kriterijum Žan Pijaže (konstruktivizam) Noam Čomski (inatizam / generativizam)
Poreklo jezika stečenog konstrukcijom: Jezik nastaje razvojem opšte inteligencije. Urođeni: Jezik se zasniva na unapred programiranoj biološkoj strukturi.

Ključni mehanizam, šeme akcije i senzomotorne veštine: Dete manipuliše svojim okruženjem da bi konstruisalo kognitivne strukture. LAD (Uređaj za usvajanje jezika): Specijalizovani modul mozga koji se aktivira pri kontaktu sa jezikom.
Uloga okruženja: Ključna: Fizička i društvena interakcija pružaju podatke neophodne za asimilaciju i akomodaciju. Pokretanje: Spoljašnje okruženje služi samo za „izbor“ parametara već postojeće gramatike.
Priroda uma: Generalistička: Mozak koristi iste mehanizme učenja za matematiku, jezik i logiku. Modularna: Jezik je „sposobnost uma“ nezavisna od drugih kognitivnih funkcija.
Srž debate
1. Hipoteza o inatizmu naspram konstruktivizma
• Čomskijev stav: • On formuliše argument „siromaštva stimulusa“. Deca uče svoj maternji jezik brzinom munje, bez formalnog učenja i izlaganjem rečenicama koje su često nepotpune ili netačne. Za njega je matematički nemoguće da dete izvede složena pravila gramatike jednostavnim posmatranjem. Mora postojati Univerzalna gramatika (UG) upisana u ljudsko genetsko nasleđe.

• Pijažeov odgovor: Pijaže odbacuje pojam inatizma, koji smatra biološkom prečicom. Prema njegovom mišljenju, kognitivne strukture nisu ni urođene niti jednostavno izvedene iz okoline: one se grade korak po korak. Jezik je samo kasna manifestacija simboličke funkcije (sposobnost predstavljanja odsutnog objekta), koja se pojavljuje oko 18-24 meseca, nakon savladavanja senzomotorne inteligencije.

2. Specifičnost domena naspram opšte inteligencije
• Čomski brani modularni pogled na um. Jezik je autonomni mentalni „organ“. Neko može imati veliki intelektualni deficit, ali govoriti savršeno, ili obrnuto (kognitivna disocijacija).

• Pijaže podržava holistički pogled. Razvoj jezika je modeliran po uzoru na razvoj sveukupne logike. Deca ne mogu da koriste složene jezičke strukture (kao što su zavisne rečenice uzroka ili vremena) dok ne steknu osnovne logičke koncepte (uzročnost, reverzibilnost).

Zakon nasleđa i naučni uticaj
Ova debata, dokumentovana u kapitalnom delu *Jezik i učenje: Debata između Žana Pijažea i Noama Čomskog* (1979), nije proizvela apsolutnog pobednika, ali je redefinisala pravila igre:
• Čomskijev doprinos je doveo do moderne lingvistike i teorije modularnosti uma (koju je kasnije razvio Džeri Fodor).

• Pijažeov doprinos je uspostavio ideju da je učenik aktivni učesnik u sopstvenom učenju, što je fundamentalni koncept u savremenim obrazovnim modelima.

• Trenutne neuronauke kvalifikuju ova dva stava: dok ljudski mozak poseduje jedinstvene biološke pretpostavke za jezik (što Čomskom daje razlog za njegov argument), plastičnost mozga i važnost društvenih interakcija (blizu ideja Pijažea i Lava Vigotskog) pokazuju da učenje aktivno oblikuje ovu strukturu.

edicija
POINTS
prvo izdanje
odlično očuvana
kao nova