Godina izdanja: 1991
ISBN: 86-81283-54-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Odlično očuvano.

Autor - osoba Džejms, Vilijam, 1842-1910 = James, William, 1842-1910
Naslov Pragmatizam / Vilijam Džems ; preveo sa engleskog Borivoje Nedić
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1991
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Dereta`, 1991 (Beograd : `Dereta`)
Fizički opis 301 str. : autorova slika ; 24 cm
Drugi autori - osoba Nedić, Borivoje, 1900-1987 (prevodilac)
Nedeljković, Dušan, 1899-1984 (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBiblioteka ǂ`Fototipska izdanja` / `Dereta`, Beograd
(karton)
Napomene Prevod dela: Pragmatism / William James
Tiraž 2.000
Smisao i vrednost pragmatizma / od Dušana Nedeljkovića: str. 257-[302].
Fototipsko izd.: Beograd : Kosmos, 1940.
Predmetne odrednice Pragmatizam

Pragmatizam (Pragmatism: A New Name for Some Old Ways of Thinking) jedno je od najznačajnijih dela američkog filozofa i psihologa Vilijama Džejmsa. Knjiga je prvi put objavljena 1907. godine i zasnovana je na nizu predavanja koja je Džejms održao u Bostonu i na Univerzitetu Kolumbija. U njoj je na pristupačan i često duhovit način izložio svoju verziju pragmatističke filozofije, doprinevši da pragmatizam postane jedan od najuticajnijih američkih filozofskih pravaca.
Polazište knjige jeste pitanje kakvu stvarnu razliku neka filozofska ideja proizvodi u našem iskustvu. Prema Džejmsu, smisao pojma ili teorije treba tražiti u njihovim praktičnim posledicama: ako dve suprotstavljene tvrdnje ne vode nikakvoj razlici u iskustvu ili postupanju, spor među njima može biti samo prividan. Čuven je njegov primer rasprave o čoveku koji obilazi drvo dok se veverica istovremeno pomera oko stabla: odgovor na pitanje da li čovek „obilazi oko veverice“ zavisi od toga šta tačno podrazumevamo pod izrazom „obilaziti oko“.
Posebno mesto zauzima Džejmsovo shvatanje istine. Ono se ponekad pojednostavljeno predstavlja tvrdnjom da je „istinito ono što je korisno“, ali je njegova koncepcija složenija. Istinite ideje moraju se potvrđivati u iskustvu, povezivati različite delove našeg znanja i omogućavati nam da se uspešno orijentišemo u stvarnosti. Istina, prema tome, nije samo apstraktno svojstvo tvrdnje već nešto što se potvrđuje kroz odnos ideje prema iskustvu i njenim posledicama.
Džejms suprotstavlja dva filozofska temperamenta – „tvrdi“, empirijski i skeptični, i „meki“, racionalistički, idealistički i religiozni – a pragmatizam pokušava da pronađe put između njih. On prihvata zahtev nauke za činjenicama, ali ne smatra da zbog toga treba unapred odbaciti pitanja slobodne volje, moralnih vrednosti ili religioznog iskustva. Teorije za Džejmsa nisu konačni odgovori na zagonetke sveta, već sredstva pomoću kojih iskustvo činimo razumljivijim.
Pragmatizam je zato istovremeno rasprava o značenju, istini, znanju, metafizici i religiji, ali i odbrana filozofije koja se ne odvaja od konkretnog ljudskog iskustva. Delo predstavlja jedan od ključnih tekstova klasičnog pragmatizma, pravca čiji su najvažniji rani predstavnici, pored Džejmsa, bili Čarls Sanders Pers i kasnije Džon Djui.

Vilijam Džejms (William James, 1842–1910) bio je američki filozof, psiholog i jedan od utemeljivača pragmatizma i moderne američke psihologije. Rođen je 11. januara 1842. u Njujorku, u obrazovanoj i imućnoj porodici. Njegov mlađi brat bio je znameniti književnik Henri Džejms. Tokom mladosti Vilijam Džejms se zanimao za umetnost, prirodne nauke i medicinu, koju je studirao na Harvardu. Veći deo profesionalnog života proveo je na Harvardu, gde je predavao fiziologiju, psihologiju i filozofiju. Njegovo monumentalno delo Principi psihologije (The Principles of Psychology, 1890) jedno je od ključnih dela u istoriji psihologije. U njemu je razvio niz ideja koje su snažno uticale na kasniju psihologiju i filozofiju, među njima i poznato shvatanje svesti kao neprekidnog „toka misli“ odnosno „toka svesti“. Njegovo interesovanje postupno se sve više usmeravalo ka filozofskim problemima iskustva, slobodne volje, religije i prirode istine. Među njegovim najpoznatijim knjigama su Volja za verovanjem (The Will to Believe, 1897), Raznolikosti religioznog iskustva (The Varieties of Religious Experience, 1902), Pragmatizam (1907), Pluralistički univerzum (A Pluralistic Universe, 1909) i Značenje istine (The Meaning of Truth, 1909). Posmrtno su objavljeni i njegovi Ogledi o radikalnom empirizmu (Essays in Radical Empiricism, 1912). Džejms je pokušavao da filozofiju zasnuje na neposrednom iskustvu i da prevaziđe strogu podelu između racionalizma i empirizma, nauke i ljudskih vrednosti. Njegove ideje snažno su uticale na psihologiju, američku filozofiju i evropske mislioce 20. veka. Umro je 26. avgusta 1910. u Čokorui u Nju Hempširu.

MG P50 (F)