Godina izdanja: 2007
ISBN: 978-86-7363-540-8
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Filip Višnjić 2007 185 strana

odlična očuvanost

Victorija Kamps u knjizi Javne vrline nije samo privatna stvar pojedinca. Način na koji ljudi postupaju prema drugima direktno utiče na kvalitet zajed) razmatra pitanje kakve moralne osobine su potrebne da bi demokratsko društvo moglo dobro da funkcioniše. Njena osnovna teza je da demokratija ne može počivati samo na institucijama, zakonima i pravima: potrebni su i građani sa određenim javnim vrlinama.

Kamps zato povezuje etiku i politiku. Moralni život nije samo privatna stvar pojedinca. Način na koji ljudi postupaju prema drugima direktno utiče na kvalitet zajedničkog života.

Rezime

Kamps polazi od problema savremenih demokratskih društava: ljudi imaju individualna prava i slobode, ali istovremeno žive zajedno i zavise jedni od drugih. Ako se naglasi samo individualna sloboda, može doći do egoizma, ravnodušnosti i povlačenja iz javnog života.

Zato je potrebno razvijati vrline koje pojedinca čine sposobnim za zajednički život i građansko učešće.

Među najvažnijim vrlinama Kamps razmatra:

solidarnost – spremnost da se vodi računa o potrebama drugih, naročito onih koji su u nepovoljnijem položaju;

toleranciju – prihvatanje činjenice da drugi ljudi imaju drugačija uverenja, vrednosti i načine života; ipak potpuno nezainteresovan za društvo. Kamps zato govori, nije dovoljno da čovek poštuje prijatelje i porodicu. Za od ponašanja građana. Ako dominiraju netolerancija, sebičnost, apatija i nepo

odgovornost – svest da naše odluke imaju posledice po druge i po zajednicu;

pravdu – zahtev da društveni odnosi budu uređeni na način koji poštuje jednakost i prava ljudi;

građansku svest – spremnost da pojedinac učestvuje u javnom životu umesto da politiku potpuno prepusti drugima;

umerenost – sposobnost ograničavanja sopstvenih interesa kada oni dolaze u sukob sa interesima drugih;

poštovanje – priznavanje dostojanstva i autonomije drugih ljudi.

Kod Kamps je posebno važna solidarnost. Moderna država može obezbediti formalna prava, ali sama prava nisu dovoljna ako među građanima nema osećaja međusobne odgovornosti. Solidarnost predstavlja vezu između individualizma i zajednice.

Istovremeno, Kamps ne zagovara ukidanje individualne slobode zarad kolektiva. Naprotiv, problem je upravo u pronalaženju ravnoteže između autonomije pojedinca i odgovornosti prema drugima.

Javna i privatna etika

Jedna od ključnih ideja knjige jeste da moral ne treba ograničiti na privatni život.

Čovek može biti „moralno dobar“ u privatnom smislu, a ipak potpuno nezainteresovan za društvo. Kamps zato govori o javnim vrlinama: osobinama koje postaju važne kada pojedinac nastupa kao građanin.

Na primer, nije dovoljno da čovek poštuje prijatelje i porodicu. Za demokratsko društvo važno je i da:

poštuje ljude koje ne poznaje;

prihvata političku i kulturnu različitost;

poštuje zajednička pravila;

učestvuje u rešavanju zajedničkih problema;

bude spreman da određene lične interese podredi pravednijem zajedničkom rešenju.

Demokratija kao način života

Za Kamps demokratija nije samo politički sistem sa izborima, parlamentom i institucijama. Ona zahteva određenu etičku kulturu.

Demokratske institucije mogu postojati formalno, ali njihov kvalitet zavisi i od ponašanja građana. Ako dominiraju netolerancija, sebičnost, apatija i nepoverenje, sama institucionalna struktura nije dovoljna.

Zato su javne vrline svojevrsna moralna infrastruktura demokratije.

Ključne ideje

javne vrline

demokratija

građanstvo

etika

politička filozofija

solidarnost

tolerancija

odgovornost

pravda

sloboda

jednakost

autonomija pojedinca

zajedničko dobro

građansko učešće

javni interes

poštovanje drugih

društvena odgovornost

individualizam

zajednica

moralna kultura

demokratski život


Demokratija ne može uspešno da funkcioniše samo zahvaljujući zakonima i institucijama; potrebni su građani koji razvijaju solidarnost, toleranciju, odgovornost, pravdu i spremnost da slobodu pojedinca povežu sa odgovornošću prema zajednici.