ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1981
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

Školska knjiga 1981 259 strana

očuvanost 5-

1. O afirmativnom karakteru kulture

Herbert Markuze analizira kulturu koja čoveku pruža predstavu o sreći, slobodi i lepoti, ali ih odvaja od stvarnog društvenog života. Umetnost tako može da postane sredstvo pomirenja sa postojećim poretkom: ona pokazuje mogućnost drugačijeg života, ali je istovremeno smešta u sferu privida i „viših vrednosti“. Markuze zato kritikuje afirmativnu kulturu, koja društvene nejednakosti ne ukida nego ih simbolički nadoknađuje.

Ključne reči: afirmativna kultura, kultura, društveni poredak, sreća, sloboda, lepota, otuđenje.

2. Umetnost, eros i civilizacija

Markuze povezuje umetnost sa erosom, odnosno životnim nagonom, zadovoljstvom i težnjom ka oslobođenju. U civilizaciji zasnovanoj na represiji, čovekovo telo i želje podređuju se radu, disciplini i društvenim obavezama. Umetnost čuva mogućnost drugačijeg odnosa prema zadovoljstvu i životu.

Likovi Orfeja i Narcisa

Orfej i Narcis predstavljaju simboličke figure nerepresivne egzistencije. Orfej je povezan sa muzikom, ljubavlju i pomirenjem čoveka sa prirodom, dok Narcis simbolizuje estetsko uživanje i odbijanje sveta zasnovanog na prinudi i korisnosti. Oni su suprotnost Prometeju, simbolu rada, odricanja i civilizacijskog gospodarenja prirodom.

Estetska dimenzija

Estetsko iskustvo omogućava čoveku da sagleda stvarnost izvan neposredne korisnosti. Umetnost čuva sliku mogućeg, slobodnog i nerepresivnog života. Njena vrednost nije samo u tome što prikazuje društvenu stvarnost već i u tome što je svojim oblikom prevazilazi.

Ključne reči: eros, civilizacija, represija, Orfej, Narcis, Prometej, zadovoljstvo, priroda, sloboda, estetska dimenzija.

3. Primedbe o jednoj novoj definiciji kulture

Markuze kulturu ne shvata samo kao skup znanja, umetnosti i institucija. Kultura je povezana sa načinom na koji društvo oblikuje potrebe, vrednosti i ponašanje ljudi. Nova definicija kulture treba da obuhvati njenu kritičku i emancipatorsku funkciju.

Ključne reči: kultura, vrednosti, potrebe, društvo, kritika, emancipacija.

4. Umetnost u jednodimenzionalnom društvu

U „jednodimenzionalnom društvu“ kritički potencijal umetnosti može biti oslabljen njenim uključivanjem u tržište i masovnu kulturu. Ipak, prava umetnost zadržava sposobnost da izrazi ono što postojeće društvo potiskuje. Njena negativna, opoziciona dimenzija omogućava distancu prema stvarnosti.

Ključne reči: jednodimenzionalno društvo, masovna kultura, tržište, kritika, opozicija, otuđenje.

5. Društvo kao umetničko delo

Ideja društva kao umetničkog dela znači da bi društveni život trebalo svesno oblikovati tako da omogućava slobodu, zadovoljstvo, kreativnost i razvoj ljudskih sposobnosti. Umetničko oblikovanje društva ovde nije dekoracija, već promena samih životnih odnosa.

Ključne reči: društvo, umetničko delo, sloboda, kreativnost, humanizacija, život.

6. Nova osetljivost

„Nova osetljivost“ označava promenu ljudskih potreba i načina opažanja sveta. Ona se suprotstavlja grubosti, nasilju, represiji i dominantnoj logici proizvodnje i potrošnje. Estetska osetljivost postaje deo društvene emancipacije.

Ključne reči: nova osetljivost, čulnost, emancipacija, telo, priroda, nenasilje, potrebe.

7. Umetnost kao oblik stvarnosti

Umetnost nije jednostavna kopija stvarnosti. Ona je poseban oblik stvarnosti koji kroz umetničku formu otkriva skrivene mogućnosti postojećeg sveta. Upravo zbog toga umetnost može istovremeno pripadati stvarnosti i biti njena kritika.

Ključne reči: umetnost, stvarnost, umetnička forma, mogućnost, kritika, imaginacija.

8. Umetnost i revolucija

Markuze umetnost povezuje sa revolucionarnom promenom, ali ne smatra da umetničko delo mora neposredno služiti političkoj propagandi. Njegova revolucionarna snaga proizlazi iz sposobnosti da menja svest, potrebe i način doživljavanja sveta.

Ključne reči: umetnost, revolucija, promena, svest, emancipacija, imaginacija, kritika.

9. „Estetska dimenzija“ — kritika marksističke estetike

Markuze kritikuje shvatanje prema kojem umetnost prvenstveno treba da bude direktan izraz društvene klase ili političke borbe. On naglašava autonomiju umetnosti i značaj umetničke forme. Umetnost može biti društveno kritična upravo zato što nije potpuno podređena neposrednim političkim ciljevima.

Ključne reči: marksistička estetika, autonomija umetnosti, umetnička forma, klasa, politika, kritika, estetska autonomija.

10. Razgovori o umetnosti i estetici

U razgovorima Markuze razmatra odnos umetnosti prema društvu, politici, revoluciji, slobodi i emancipaciji. Osnovna ideja jeste da umetnost poseduje relativnu autonomiju, ali upravo zbog toga može da dovede u pitanje postojeće vrednosti i otvori prostor za drugačiji oblik života.

Ključne reči: estetika, umetnost, društvo, politika, sloboda, revolucija, autonomija, emancipacija.

Opšti zaključak

Mikecinovo tumačenje pokazuje da je za Markuzea umetnost važna zato što čuva mogućnost drugačije stvarnosti. Ona nije samo odraz društva niti politička propaganda: kroz eros, estetsku formu, imaginaciju i novu osetljivost suprotstavlja se represiji i otvara prostor za slobodniji i humaniji život.

Najvažnije ključne reči: Herbert Markuze, Vjekoslav Mikecin, estetika, umetnost, kultura, afirmativna kultura, eros, represija, civilizacija, Orfej, Narcis, estetska dimenzija, jednodimenzionalno društvo, nova osetljivost, umetnička forma, autonomija umetnosti, revolucija, emancipacija, sloboda.