ISBN: 140
Godina izdanja: 140
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Autor: Aleksandar Dugin
Broj strana: 147
Format: A-5
Povez: Mek
Biblioteka:
S one strane
Oblast: Ezoterija


Aleksandar Dugin – Konspirologija

SADRŽAJ:

I
PARADIGME ZAVERE
Predmet istraživanja
Osnovni konspirološki model
Konspirologija i tradicionalizam
Konspirološke varijacije
Đavo s keceljom, čekićem i mistrijom
“Najboljeg Goja ubij”
Vlasnici kamatne paučine
Potstrekači svetske revolucije
Pretnja “Novog svetskog poretka”
Svetska internacionala jeresi
Zaključak

II
TAJNA DRUŠTVA
I OKULTNE SILE ISTORIJE
Metod “istorijskog bezumlja”
Sinarhija Sent-Iva d’Alvedra
Grase d’Orse: “Kvarta” protiv “Kvinte”
Kontrainicijacija u radovima Renea Genona
Nemirna vasiona Migela Serana
Žan Roben, borac protiv zelene boje
Konspirološki viraži Žana Parvuleska
Vampiri – agenti evolucije
Savremena konspirologija i mondijalizam
Zaključak

III
VELIKI HILjADUGODIŠNjI
RAT KONTINENATA
Osnove geopolitike
Zavera “atlantista”
Zavera “evroazijaca”
“Krv i tlo” – “Krv ili Tlo?”
Panslavizam protiv evroazijstva
Atlantisti i rasizam
Ko je čiji špijun?
Rekli ste GRU, gospodine Parvulesko?
GRU protiv KGB
Beli evroazijci – crveni evroazijci
Pakt Ribentrop-Molotov i revanš atlantista
Konture atlantskog lobija
KGB u službi “Igre Smrti”
Konvergencija obaveštajnih službi i “polarna misija GRU”
Sjaj i pomračenje Evroazijskog Sunca
Posle pobede
“Polarna” misija generala Štemenka
Nikita Hruščov, agent Atlantide
Dug put do 1977. godine
Geopolitika maršala Ogarkova
Avganistanska katastrofa
“Desnica” u KGB i paradoks Andropova
Dvostruki agent Mihail Gorbačov
Pravo lice Anatolija Lukjanova
“Mister Perestrojka”
Između lažnih alternativa
Puč, kulminacija okultnog rata
Promašaj maršala Jazova
“Mister Perestrojka” prelazi u napad
Lukjanov i vrzino kolo na grobu maršala Ahromejeva
Metafizika okultnog rata
Kraj Vremena
Poslednja Bitka
Red i “naši”
Čas Evroazije
Aleksandar Dugin, borbeni mislilac Evroazije



Aleksandar Geljevič Dugin (rus. Алекса́ндр Ге́льевич Ду́гин; Moskva, 7. januar 1962) ruski je filozof, geopolitičar, književnik i univerzitetski profesor. Profesor je na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov i član Savetodavnog odbora predsednika Dume.

Duginov uticaj na rusku vladu i na predsednika Vladimira Putina je predmet različitih tumačenja.[1] On nema zvanične veze sa Kremljom,[2] ali se u zapadnim medijima često pominje kao „Putinov mozak“[3] i da je odgovoran za oblikovanje ruske spoljne politike.[4][5][6][7] Drugi tvrde da je Duginov uticaj ograničen i da je uveliko preuveličan,[8][9][10] na osnovu toga što podudarnost između njegovih stavova i zvanične ruske spoljne politike ne impliciraju uzročnost.[11]

Stavovi
Začetnik je ideje novog evroazijatstva, a blizak je visokim političkim i vojnim krugovima u Rusiji. Pristalica je tradicionalizma, kritičar marksizma i liberlizma.

Zbog radikalne kritike unipolarnog sveta i liberalizma, kao i zbog političkog aktivizma po pitanju sukoba u Ukrajini, SAD su mu zabranile ulazak u njihovu zemlju.

Dugin ne gleda blagonaklono na liberalizam i Zapad, posebno hegemoniju SAD.[12] On tvrdi: „Mi smo na strani Staljina i Sovjetskog Saveza“.[13] Za sebe kaže da je konzervativac: „Mi, konzervativci, želimo jaku, čvrstu državu, želimo red i zdravu porodicu, pozitivne vrednosti, jačanje značaja religije i Crkve u društvu“. On dodaje: `Hoćemo patriotski radio, TV, patriotske stručnjake, patriotske klubove. Hoćemo medije koji izražavaju nacionalne interese`.[14] Poznat je po svojim tradicionalističkim, anti liberalnim stavovima koji su neki autori na Zapadu okarakterisali kao fašističke.[15][16][17][18][19][20]

On je teoretizirao osnivanje „evro-azijske imperije” sposobne da se bori protiv zapadnog svijeta koji predvode SAD.[21][22][23] U tom smislu, bio je organizator i prvi vođa ultranacionalističke Nacional-boljševičke partije od 1993. do 1998. (zajedno sa Eduardom Limonovim), a potom i Nacionalnog boljševičkog fronta i Evroazijske partije, koja je tada postala nevladina organizacija. Duginova evroazitska ideologija stoga ima za cilj ujedinjenje svih naroda koji govore ruski u jednoj zemlji.[24][25]

Pre nego što je 2008. izbio rat između Rusije i Gruzije, Dugin je posetio Južnu Osetiju i predvideo: „Naše trupe će zauzeti glavni grad Gruzije Tbilisi, celu zemlju, a možda čak i Ukrajinu i poluostrvo Krim, koji je istorijski deo Rusije, ionako. `[26] Posle toga je rekao da Rusija „ne treba da se zaustavi na oslobađanju Južne Osetije, već da ide dalje“, i „moramo da uradimo nešto slično u Ukrajini“.[27] Dugin je 2008. izjavio da Rusija treba da ponovi gruzijski scenario u Ukrajini, odnosno da je napadne.[28] Septembra 2008, posle rusko-gruzijskog rata, nije krio ljutnju prema Putinu, koji se nije usudio da „obnovi Carstvo“.[29]

Dugin predlaže da se petoj koloni oduzme rusko državljanstvo i da se deportuje iz Rusije: „Smatram da je potrebno petu kolonu deportovati i oduzeti im državljanstvo.[30] Međutim, 2007. Dugin je tvrdio: „Više nema protivnika Putinove politike, a ako ih ima, oni su psihički bolesni i treba ih poslati na profilaktički zdravstveni pregled“.[31][32] Tokom 2014. Dugin je u intervjuu za Špigel potvrdio da smatra da su Putinovi protivnici mentalno bolesni.[33] U jednoj od svojih publikacija, Dugin je uveo termin šesta kolona i definisao je kao „petu kolonu koja se samo pretvara da je nešto drugo“,[34] oni koji su za Putina, ali zahtevaju da se on zalaže za liberalne vrednosti ( za razliku od liberalne pete kolone koja je konkretno protiv Putina). Tokom ruske vojne intervencije u Ukrajini 2014. godine, Dugin je rekao da je cela ruska šesta kolona čvrsto stala za ukrajinskog oligarha Rinata Ahmetova.[35] Dugin smatra da, „treba da se borimo protiv pete i šeste kolone“.[36]

Prema Duginu, trebalo bi zabraniti čitav internet: „Mislim da Internet kao takav, kao pojavu, vredi zabraniti jer nikome ne daje ništa dobro.[37]

Otvoreno je kitikovao Putina što nije uspeo da odbrani ruske gradove kao što je Herson, koji je oslobođen od ruske kontrole 11. novembra 2022.[38][39]

Lični život
Dugina je u ruskoj pravoslavnoj crkvi u Mičurinsku krstila njegova prabaka Elena Mihailovna Kargalceva kada je imao šest godina. Od 1999. formalno je prigrlio ogranak staroveraca, ruskog verskog pokreta koji je odbacio reforme zvanične Ruske pravoslavne crkve iz 1652–1666.[40]

Duginova prva žena bila je Evgenija Debrjanskaja, ruska aktivistkinja. Imaju sina Artura Dugina, kome su dali ime u čast Artura Remboa.[41] Dugin je imao ćerku Darju Duginu sa svojom drugom ženom, filozofom Natalijom Melentjevom. [42] Dana 20. avgusta 2022, Darja Dugina je ubijena u eksploziji automobila bombe kada je automobil koji je vozila eksplodirao u blizini predgrađa Moskve.[43][44][45] Nejasno je da li je ona bila meta ili je njen otac, za koga se očekivalo da putuje sa njom, ali je u poslednjem trenutku prešao u drugi automobil.[44]

Protiv njega su sankcije uvele SAD, Kanada, Japan i Ukrajina.