Godina izdanja: 1994
ISBN: 86-7363-134-3
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Odbrana prava žene : sa kritičkim opaskama na politička i moralna pitanja / Meri Vulstonkraft

Filip Višnjić 1994 242 strane

očuvanost 5-

Meri Vulstonkraft piše Odbranu prava žene u kontekstu Prosvetiteljstva i velikih političkih promena krajem 18. veka. U to vreme evropski mislioci sve više govore o razumu, slobodi, prirodnim pravima i jednakosti, ali se ta prava najčešće zamišljaju kao prava muškaraca.

Vulstonkraft postavlja jednostavno, ali radikalno pitanje:

Ako su ljudi racionalna bića i ako razum predstavlja osnovu moralnosti i građanstva, zašto ženama nije omogućeno isto obrazovanje i ista mogućnost razvoja?

Njena glavna tvrdnja jeste da žene nisu prirodno inferiorne muškarcima. Razlike koje društvo vidi između muškaraca i žena velikim delom nastaju zato što se devojčice i dečaci različito vaspitavaju i obrazuju.

Žene se od ranog detinjstva podstiču da budu lepe, poslušne, nežne i privlačne, dok se muškarci podstiču da razvijaju razum, samostalnost i sposobnost delovanja.

Prema Vulstonkraft, takvo vaspitanje ženama uskraćuje mogućnost da postanu racionalne, moralno autonomne i odgovorne osobe.

Ona zato ne traži samo „lepši tretman“ prema ženama. Zahteva promenu obrazovanja i društvenih institucija.

Za nju je obrazovanje ključno jer bez razvijenog razuma nema stvarne slobode.

Najvažnija ideja

Žena nije stvorena samo da bude supruga, majka ili ukras muškarcu. Ona je racionalno i moralno biće i zato mora imati mogućnost da razvija svoje sposobnosti.

Vulstonkraft posebno kritikuje društvo koje žene čini zavisnim od muškaraca, a zatim tu zavisnost koristi kao dokaz da su žene „slabije“.

To je začarani krug:

ograničeno obrazovanje → zavisnost → nedostatak samostalnosti → prividna „inferiornost“ → opravdavanje novih ograničenja.
Najvažniji argumenti

1. Razum pripada i ženama

Vulstonkraft ne prihvata pretpostavku da su muškarci prirodno racionalni, a žene prvenstveno emocionalne.

Za nju je razum ljudska sposobnost, a ne muška osobina.

Ako žena ima razum, onda mora imati i mogućnost da ga razvija.

2. Obrazovanje je osnova slobode

Jedan od centralnih argumenata knjige jeste da se položaj žena ne može promeniti bez promene obrazovanja.

Žene treba obrazovati tako da postanu:

samostalne;
racionalne;
moralno odgovorne;
sposobne da donose odluke;
sposobne da zarađuju i doprinose društvu;
dobre majke i građanke, ali ne samo „ukrasne“ supruge.

3. Kritika površnog ženskog obrazovanja

Vulstonkraft napada obrazovanje koje devojčice prvenstveno priprema za:

dopadanje muškarcima;
brak;
lep izgled;
poslušnost;
društveno prihvatljivo ponašanje.

Takvo obrazovanje proizvodi zavisnost, a ne slobodu.

4. Žene nisu „ukras društva“

Vulstonkraft posebno kritikuje ideju da je idealna žena ona koja je nežna, lepa, poslušna i potpuno posvećena muškarcu.

Takav ideal ženu svodi na objekat tuđeg zadovoljstva.

Ona želi da žena bude ličnost, a ne ukras.

5. Brak

Brak ne treba da bude odnos gospodara i podređene osobe.

Vulstonkraft ideal braka povezuje sa:

prijateljstvom;
međusobnim poštovanjem;
razumom;
zajedničkim moralnim životom.

Ako žena nema obrazovanje i ekonomsku ili intelektualnu samostalnost, teško može da bude ravnopravna partnerka.

6. Majčinstvo

Vulstonkraft ne odbacuje majčinstvo.

Naprotiv, smatra da je obrazovana majka važna za budućnost društva, jer majke vaspitavaju decu.

Zato obrazovanje žena nije samo „žensko pitanje“. Ono je pitanje čitavog društva.

7. Moral mora biti univerzalan

Vulstonkraft smatra da ne treba da postoje potpuno različiti moralni standardi za muškarce i žene.

Ako se od muškarca očekuju:

razum;
samokontrola;
odgovornost;
moralnost;

onda isto treba očekivati i od žene.

Dvostruki moralni standard smatra nepravednim.

Najvažnije ličnosti

Meri Vulstonkraft – autorka i filozofkinja; jedna od ključnih figura ranog feminizma.
Žan-Žak Ruso – važan mislilac Prosvetiteljstva, čije stavove o obrazovanju žena Vulstonkraft snažno kritikuje.
Džon Lok – mislilac čije ideje o razumu, obrazovanju i prirodnim pravima predstavljaju važan intelektualni kontekst.
Tomas Pejn – savremenik Vulstonkraft i zagovornik prava i političke slobode.

Posebno je važan Ruso, jer Vulstonkraft prihvata neke njegove ideje o obrazovanju i prirodi, ali odbacuje njegovu predstavu o tome da žene treba prvenstveno pripremati za ulogu supruga i zadovoljavanje muškaraca.

Uzroci i posledice

Uzroci

Prosvetiteljske ideje o razumu i prirodnim pravima.
Američka revolucija i političke rasprave o slobodi.
Francuska revolucija i Deklaracija o pravima čoveka.
Ograničen pristup žena obrazovanju.
Pravna i ekonomska zavisnost žena od muškaraca.
Dvostruki moralni standardi.

Posledice / značaj

Knjiga je postala jedno od ključnih dela istorije feminističke političke misli.

Njena važnost je u tome što pitanje žena povezuje sa širim principima:

razum + obrazovanje + moralna autonomija + građanstvo + jednakost.

Time Vulstonkraft pomera raspravu sa pitanja:

„Kako treba postupati prema ženama?“

na mnogo temeljnije pitanje:

„Zašto ženama uopšte nisu priznata ista sredstva za razvoj njihovih ljudskih sposobnosti?“

Ključne reči

prava žena
jednakost
sloboda
razum
racionalnost
obrazovanje
vaspitanje
moral
moralnost
moralna autonomija
samostalnost
nezavisnost
prirodna prava
ljudska prava
dostojanstvo
građanstvo
građanska prava
politička prava
ravnopravnost
podređenost
zavisnost
diskriminacija
predrasude
društvene norme
društvene konvencije
patrijarhat
brak
majčinstvo
porodica
ženska uloga
muška dominacija
dvostruki moralni standard
ženska autonomija
razvoj ličnosti
samokontrola
vrlina
karakter
osećajnost
lepota
ženstvenost
društveni položaj žena
ekonomska zavisnost
politička participacija
reforma obrazovanja
Prosvetiteljstvo
priroda čoveka
društvena nejednakost
feministička misao
emancipacija
ravnopravno obrazovanje
moralno vaspitanje
intelektualni razvoj
društvena reforma

Datumi koje treba zapamtiti

1689. – objavljena Lokova Dve rasprave o vladi.
1762. – Ruso objavljuje Emila, delo koje Vulstonkraft kritikuje zbog shvatanja ženskog obrazovanja.
1776. – Američka deklaracija nezavisnosti.
1789. – početak Francuske revolucije.
1789. – Deklaracija o pravima čoveka i građanina.
1791. – Olimp de Guž objavljuje Deklaraciju o pravima žene i građanke.
1792. – Vulstonkraft objavljuje Odbranu prava žene.

Veze između događaja

Prosvetiteljstvo
↓
razum i prirodna prava
↓
Američka revolucija
↓
Francuska revolucija
↓
zahtev za univerzalnim pravima
↓
pitanje: da li „čovek“ uključuje i žene?
↓
Meri Vulstonkraft
↓
zahtev za obrazovanjem i moralnom autonomijom žena
↓
razvoj moderne feminističke političke misli
Posebno važno: Vulstonkraft protiv Rusoa

Ovo je često najvažnija intelektualna veza za razumevanje dela.

Ruso:
Dečaci treba da razvijaju razum i samostalnost; žene treba prvenstveno pripremati za ulogu supruga i da budu prijatne muškarcima.

Vulstonkraft:
Ako je razum ono što čoveka čini moralnim bićem, onda žene takođe moraju razvijati razum.

Dakle:

Ruso → različito obrazovanje prema polu

nasuprot

Vulstonkraft → obrazovanje treba da razvija ljudski razum i moralnu autonomiju kod oba pola.