ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1982
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

Zagreb : Sveučilišna naklada Liber 1982 XXXIX + 269 strana

odlična očuvanost

prevod s izvornika, beleške i rečnik termina Tomislav Ladan

Aristotelova praktična filozofija i etika - Danilo Pejović

Danilo Pejović obrađuju Aristotelovo shvatanje čoveka, moralnog delanja i dobrog života. Osnovno pitanje jeste: Kako čovek treba da živi da bi ostvario srećan i ispunjen život?

Aristotel smatra da je cilj ljudskog života eudaimonija – sreća, odnosno ostvarenje ljudskog potencijala kroz život u skladu sa vrlinom. Sreća nije prolazno zadovoljstvo niti posedovanje bogatstva, već aktivno i trajno ostvarivanje dobrog života.

Čovek postaje moralan kroz naviku i vežbanje. Vrline se ne dobijaju samo učenjem teorije, već ponavljanjem dobrih postupaka. Aristotel razlikuje etičke vrline, koje se odnose na karakter, i dianoetičke vrline, koje pripadaju razumu.

Jedan od najpoznatijih Aristotelovih principa jeste zlatna sredina: vrlina se nalazi između dve krajnosti – viška i manjka. Hrabrost je, na primer, sredina između kukavičluka i nepromišljene smelosti.

Posebno mesto imaju razboritost, izbor i odgovornost. Čovek je moralno odgovoran zato što može da promišlja svoje postupke i bira između različitih mogućnosti.

Pejović Aristotelovu etiku povezuje sa njegovom praktičnom filozofijom: etika nije samo teorijsko razmišljanje o dobru, već učenje o tome kako čovek treba da deluje. Zato je etika povezana sa politikom, jer se čovek ostvaruje ne samo kao pojedinac već i kao član zajednice.

Glavne teze i ideje

Najviše dobro predstavlja krajnji cilj ljudskog delovanja.
To najviše dobro Aristotel određuje kao eudaimoniju – sreću i ostvareni život.
Sreća je delatnost duše u skladu sa vrlinom, a ne samo prijatno osećanje.
Čovekova posebnost je razum, pa se dobar ljudski život ostvaruje delovanjem u skladu sa razumom.
Vrlina se stiče navikom – postajemo pravedni čineći pravedna dela.
Moralni karakter nastaje ponavljanjem pravilnih izbora i postupaka.
Zlatna sredina predstavlja ravnotežu između dva poroka – preterivanja i nedostatka.
Vrlina nije pasivno stanje, već sposobnost pravilnog delovanja i izbora.
Razboritost (phronesis) omogućava čoveku da u konkretnoj situaciji proceni šta treba učiniti.
Moralni postupak zahteva slobodu, nameru i izbor, zbog čega je čovek odgovoran za svoje postupke.
Prijateljstvo je jedno od ključnih dobara ljudskog života.
Najviši oblik prijateljstva zasniva se na vrlini i uzajamnom dobru, a ne samo na koristi ili zadovoljstvu.
Etika i politika su povezane jer se čovek ostvaruje u zajednici.
Najviši oblik ljudskog života Aristotel povezuje sa delatnošću uma i kontemplacijom.

Ključni pojmovi sa objašnjenjima

Etika – filozofsko proučavanje dobrog života, vrline i moralnog delovanja.
Praktična filozofija – deo filozofije koji se bavi ljudskim delovanjem i načinom života.
Eudaimonija – sreća, blagostanje i ostvarenje ljudskog životnog potencijala.
Vrlina (aretē) – izvrsnost karaktera ili sposobnosti koja omogućava dobro delovanje.
Zlatna sredina – vrlina kao odgovarajuća mera između dve krajnosti.
Razboritost (phronesis) – praktična mudrost koja omogućava pravilno odlučivanje u konkretnim situacijama.
Vrline karaktera – moralne osobine koje se oblikuju navikom, kao što su hrabrost i pravednost.
Dianoetičke vrline – vrline razuma i mišljenja.
Navika (hexis) – trajno oblikovana dispozicija karaktera nastala ponavljanjem postupaka.
Izbor (prohairesis) – promišljena odluka o tome šta ćemo učiniti.
Dobrovoljno delanje – postupanje koje proizlazi iz samog čoveka i njegove odluke.
Odgovornost – povezanost čoveka sa posledicama njegovih svesnih izbora.
Pravednost – vrlina koja uređuje odnos prema drugim ljudima i zajedničkom dobru.
Prijateljstvo (philia) – važan oblik ljudskog odnosa zasnovan na koristi, zadovoljstvu ili vrlini.
Pleasure / zadovoljstvo – prijatnost koja prati određene aktivnosti, ali sama po sebi nije najviše dobro.
Kontemplacija – misaona delatnost usmerena prema istini i najvišem obliku znanja.
Polis – politička zajednica u kojoj čovek ostvaruje svoj društveni život.
Telos – cilj ili svrha kojoj neko delovanje teži.
Svrhovitost – ideja da ljudsko delovanje ima cilj kojem je usmereno.

Ključne ličnosti i pojmovi

Aristotel – glavni filozof dela; razvija sistematsku teoriju vrline, sreće, karaktera i praktičnog delovanja.
Danilo Pejović – filozof i autor interpretacije Aristotelove praktične filozofije i etike.
Sokrat – važan prethodnik; naglašavao je vezu znanja i vrline.
Platon – Aristotelov učitelj; njegovo shvatanje dobra predstavlja važnu pozadinu Aristotelove etike.

Najvažnije vrline

Aristotelove etičke vrline mogu se razumeti kroz princip sredine:

Hrabrost – sredina između kukavičluka i nepromišljene smelosti.
Umerenost – pravilna mera u odnosu prema telesnim zadovoljstvima.
Velikodušnost – pravilna mera u davanju i trošenju.
Velikodušnost duha – svest o sopstvenoj vrednosti bez taštine.
Blagost – pravilna mera u ljutnji.
Istinoljubivost – pravilno predstavljanje sebe i stvarnosti.
Duhovitost – primerena mera u zabavi i šali.
Pravednost – uređivanje odnosa među ljudima prema principu pravičnosti.

Prijateljstvo

Aristotel razlikuje tri vrste prijateljstva:

Prijateljstvo zbog koristi – odnos postoji zato što obe strane imaju neku korist.
Prijateljstvo zbog zadovoljstva – odnos se zasniva na prijatnosti koju ljudi nalaze jedni u drugima.
Pravo prijateljstvo – zasniva se na vrlini i želji za dobrom druge osobe.

Treća vrsta je najvrednija jer prijatelji vole jedni druge zbog onoga što jesu, a ne samo zbog koristi ili zadovoljstva.

Aristotelova etika može se svesti na sledeći lanac:

Cilj života → eudaimonija → život u skladu sa vrlinom → vrlina se stiče navikom → pravilan izbor → zlatna sredina → razboritost → dobro delanje → dobar karakter → ostvarenje čoveka.

Ključni pojmovi :

Aristotel – Nikomahova etika – praktična filozofija – etika – najviše dobro – eudaimonija – sreća – telos – vrlina – aretē – vrlina karaktera – dianoetičke vrline – zlatna sredina – razboritost – phronesis – navika – hexis – izbor – prohairesis – dobrovoljno delanje – odgovornost – pravednost – hrabrost – umerenost – velikodušnost – blagost – istinoljubivost – prijateljstvo – philia – zadovoljstvo – polis – zajednica – razum – kontemplacija – dobar život – praktično delovanje.