ISBN: Ostalo
Godina izdanja: ,,
Jezik: Francuski
Autor: Strani

Le Dieu mortel
Gerard Mairet

Smrtni Bog
Žerar Mere

Žerar Mere (rođen 12. juna 1943.[1]) je francuski filozof i profesor filozofije na odseku za političke nauke Univerziteta u Parizu VIII.

Pod uticajem rada Erika Vejla i učenja Žana Vala, Žana Ipolita, Ivona Belavala i Fransoa Šatlea tokom studentskih godina na Sorboni, Mere definiše filozofiju kao „misao o konceptu“, a političku filozofiju kao „misao o slobodi kao mišljenju“. Stoga se njegovo delo *Basna o svetu*, prevedeno na engleski [arhiva], predstavlja kao filozofsko istraživanje slobode našeg vremena, u kojem se moderni koncept suvereniteta razrađuje u obliku njegovog „dovršenja“.

Žerar Mere, specijalista za filozofske temelje moderne političke tradicije, poziva nas da razmotrimo ispunjenje principa suvereniteta unutar istorije evropskih integracija, koju on opisuje kao istorijski proces koji inherentno prevazilazi konceptualni okvir nacionalne države: „Da bi bila stvarna i apsolutno poželjna, demokratija je po svojoj prirodi transnacionalna i kosmopolitska“ (Žerar Mere, citirano od strane Ž. Lakroa, *La Pensée française à l’épreuve de l’Europe*, Pariz, Grase, 2008, str. 64).

Veliki poštovalac klasičnih vesterna [arhiva] (*Politique du Western*), izvora koji je ponekad koristio na svojim kursevima političke filozofije na Univerzitetu Pariz 8, Mere je takođe pisao o odnosu između suvereniteta i antropocena (*Nature et Sovereainété*), gde teorijski razmatra ideju kosmopolitike prirode čiji bi materijalni temelj bilo, pre svega, univerzalno pravo na hranu, zahvaljujući transformaciji poljoprivrednog zemljišta i klime u globalno javno dobro. Oslanjajući se na pristup koji je razvio Filip Deskola u delu *Iznad prirode i kulture*, Mere piše da je neophodno „zameniti prirodni zakon biotskim zakonom koji omogućava radikalnu reformu odnosa između čovečanstva i prirode. Jer u stvarnosti, kriza nije ekološka već politička: to je kriza suštinskih temelja grada. Umesto politike čovečanstva nad stvarima prirode, moramo zamisliti kosmopolitiku prirode.“

Godine 2024. objavio je prošireno izdanje svog dela *Princip suvereniteta* [1997], pod naslovom *Šta je suverenitet?*, i u preliminarnom poglavlju („Preporod Evrope“) predstavlja razloge zašto rat u Ukrajini pokazuje zastarelost i neefikasnost konceptualnog okvira suvereniteta. Prema Mereu, ovaj rat primorava Evropljane da razmišljaju i deluju u odbrani svoje slobode: „Rat iznosi na videlo ono što je evropski mir, tri generacije, skrivao u senci: postojanost suvereniteta iza fasade unije, zapravo kompenzacionu iluziju apolitične i depolitizovane Evropske unije, puke zadruge palih suvereniteta, isključivo orijentisane ka tržištu“ (str. xv).

Za Merea, dok rat u Ukrajini predstavlja neviđenu krizu u Evropi, on je takođe prilika da se „revolucioniše sama revolucija“ (str. xvi) i da se „traži negde drugde, u obnovi EU, zasnovanoj ne na suprotstavljanju suvereniteta, već na njihovoj kosmopolitskoj transcendenciji, to jest, evropskom univerzalizmu“.

Smrtni Bog: Esej o nefilozofiji države

odlično očuvana