ISBN: 128
Godina izdanja: 1964
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Tomazo Kampanela
Izdavač: Kultura, Beograd
Edicija: Biblioteka Marksizam i njegovi izvori (Knjiga 12)
Godina: 1964
Obim: 132 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografiji.

„Grad sunca“ (italijanski: La città del Sole) je čuveno utopijsko filozofsko delo koje je napisao italijanski dominikanac i filozof Tomazo Kampanela. Napisano je 1602. godine dok je Kampanela bio u zatvoru zbog optužbi za jeres i pobunu protiv španske vlasti u Kalabriji. Delo spada među najvažnije rane političke utopije u istoriji književnosti, odmah uz Tomasa Mora i njegovu „Utopiju“.

Knjiga je napisana u obliku razgovora između dvojice likova – Hospitalca (viteza malteškog reda) i Genovljanina (mornara Kristofora Kolumba). Mornar prenosi svoja iskustva sa putovanja na kojem je otkrio idealno uređenu državu na ostrvu Taprobana (često se poistovećuje sa Sumatrom).



Tomazo Kampanela (ital. Tommaso Campanella; Stilo, 5. septembar 1568 — Pariz, 21. maj 1639) je bio italijanski filozof, teolog, astrolog i pesnik.

Rođen je u Stignanu (u županiji Stilo) u provinciji Ređo di Kalabria u Kalabriji, južnoj Italiji. Kampanela je bio neobičan dečak, sin siromašnog i nepismenog obućara. Ušao je u Dominikanski poredak pre svoje četrnaeste godine, uzimajući ime fra `Tomazo u čast Tome Akvinskog. Studirao je teologiju i filozofiju sa nekoliko majstora.

U početku je bio razočaran aristotelskom ortodoksijom i privukao empiricizam Bernardina Telesija (1509-1588), koji je učio da je znanje senzacija i da sve stvari u prirodi imaju senzaciju. Kampanela je napisao svoj prvi rad, Philosophia sensibus demonstrata (`Filozofija koja je pokazala čula`), objavljena 1592. godine, u odbrani Telesija.

Godine 1590. je u Napulju započeo da se bavi astrologijom; astrološke spekulacije postale su stalna karakteristika njegovih spisa. Heterodoksni stavovi Kampanele, naročito njegovo protivljenje autoritetu Aristotela, doveli su ga u sukob s crkvenim vlastima. Potkazan inkviziciji, uhapšen je u Padovi 1594. godine i izveden pred Svetog ured u Rimu, nakon čega je bio zatvoren u manastiru do 1597. godine.

Nakon oslobođenja, Kampanela se vratio u Kalabriju, gde je optužen za vođenje zavere protiv španske vladavine u svom rodnom gradu Stilu. Cilj Kampanele je bio uspostavljanje društva zasnovanog na zajednici roba i žena, jer na osnovu proročanstva Đoakina od Fjore i njegovih sopstvenih astroloških zapažanja, predvideo pojavu Doba Duha u godini 1600. Izdat je od strane dvojice kolega zagovornika, a zatim je uhapšen i zatočen u Napulju, gde je bio mučen na rafu. Čak i dok je bio u ѕatvoru, Kampanela je imao uticaja na intelektualnu istoriju ranog 17. veka održavajući epistolarne kontakte s evropskim filozofima i naučnicima, neapolitskim kulturnim krugovima i Kavarađiovim komisionarima. Kampanela je priznao sve i bio bi ubijen da nije glumio ludilo i zapalio ćeliju. Mučen je još više (ukupno sedam puta), a potom, osakaćen i bolestan, osuđen je na doživotnu zatvorsku kaznu.

Kampanella je proveo dvadeset i sedam godina u zatvoru u Napulju, u raznim utvrđenjima. Tokom svog pritvora napisao je svoja najvažnija dela: Španska monarhija (1600), politički aforizmi (1601), Atheismus triumphatus (Osvojeni ateizam, 1605-1607), Quod reminiscetur (1606?), Metaphysica (1609-1623), Theologia (1613-1624) i njegov najpoznatiji rad, Grad Sunca (originalno napisan na italijanskom jeziku 1602, objavljen na latinskom jeziku u Frankfurtu (1623), a kasnije u Parizu (1638).

On je branio Galilea Galileja na svom prvom suđenju svojim radom Odbrana Galileja (napisan 1616, objavljen 1622). Tokom vremena pre svog drugog suđenja, 25. septembra 1632, Kampanela je pisao Galileu:

„Na moje veliko gađenje čuo sam da su gnusni teolozi Kongregacije usmereni na zabranu dijaloga Vaše ekselencije i da neće biti prisutan niko ko razume matematiku ili obnavlja stvari. Imajte na umu da, dok Vaša Ekselencija tvrdi da je prikladno zabraniti teoriju zemljinog pokreta, niste obavezni da verujete da su razlozi onih koji su vam protivni dobri. To je teološko pravilo, a dokazuje drugi Veće Nice koji je odredilo da Angelorum imagines depingi debent, quam‘am vere corporei sunt (Slike anđela moraju biti prikazane kao što su u telu): dok je dekret validan, razlog za to nije, pošto svi naučnici danas kažu da su anđeli nemerljivi. Postoji mnogo drugih osnovnih razloga. Bojim se nasilja ljudi koji to ne razumeju. Naš Papa puno buke protiv ovoga i govori kao Papa, ali niste čuli za to, niti razmišljate o tome. Po mom mišljenju, Vaša Ekselencija bi trebalo da piše Velikom vojvodi Toskane, pošto stavljaju Dominikance, Jezuite, Teatine i sekularne sveštenike koji su protiv vaših knjiga u ovom vijeću, trebalo bi priznati i oca Kastelija i mene.”

Kampanela je napokon pušten iz zatvora 1626. godine, posredstvom Pape Urbana VIII, koji ga je lično zastupao sa Filipom IV iz Španije. U Rimu mu je vraćena puna sloboda 1629. godine. U Rimu je živeo pet godina, gde je bio urbani savetnik sa astrološkim usmerenjem. Urbanu su bile preko potrebne Kampaneline magične veštine da ga zaštiti od opasnosti od dva predstojeća pomračenja. Papini neprijatelji su mislili da mogu da iskoriste njegovu lakovernost i pouzdano su predvideli da đe pomračenja 1628. i 1630. godine zasigurno najaviti papinu propast. Kampanela je sproveo prirodne magijske prakse opisane u njegovoj kratkoj raspravi De siderali fato vitando (Kako izbeći sudbinu koju diktiraju zvezde). Kampanelina magija je uspela i papa je preživeo. Zauzvrat, ovaj potonji je dozvolio magičaru da osnuje školu u Rimu da propoveda svoje ideje, ignorišući njegove očigledne jeresi. On je živeo je pet godina u Rimu, gde je bio Urbanov savetnik za astrološka pitanja.

Godine 1634, nova zavera u Kalabriji, koju je predvodio jedan od njegovih sledbenika, pretila je novim nevoljama. Uz pomoć kardinala Barberinija i francuskog ambasadora de Noa, pobegao je u Francusku, gde je sa izrazitom naklonošću primljen na dvoru Luja XIII. Zaštićen od strane kardinala Rišeljea i sa penzijom od kralja, proveo je ostatak svojih dana u samostanu Sent-Onore u Parizu. Njegovo poslednje delo bila je pesma koja slavi rođenje budućeg Luja XIV (Ecloga in portentosam Delphini nativitatem).

Kampanelino delo De sensu rerum et magia (1620) delimično je inspirisalo prvi rad na engleskom, Zlatni špijun Čarlsa Gildona (1709).

Istoričar Džon Hedli opisao je Kampanelu kao „čoveka koji je težio da destabilizuje vladajuće sile onoga što je identifikovao kao tiraniju, sofizam i licemerje i da uzdrma svet u novi poredak“.

Radovi:
- Philosophia sensibus demonstrata, 1591
- Monarchia Messiae, 1605
- Prodromus philosophiae instaurandae, 1617
- Apologia pro Galileo (na jeziku: latinski). Frankfurt am Main: Gottfried Tampach. 1622.
- La città del sole, 1602 (Latin Civitas solis, 1623)
- Atheismus triumphatus, 1631, Paris 1636
- Medicinalium libri (na jeziku: latinski). Lugduni: ex officina Ioannis Pillehotte : sumptibus Ioannis Caffin, & Francisci Plaignard. 1635.
- Metaphysica (na jeziku: latinski). 1. Paris. 1638.
- Metaphysica (na jeziku: latinski). 2. Paris. 1638.
- Metaphysica (na jeziku: latinski). 3. Paris. 1638.
- Poesie. Bari: Laterza. 1915.