Godina izdanja: 1988
ISBN: 86-329-0046-3
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

Aristotelova Metafizika kao prva filozofija - Ante Pažanin.

Jezik Aristotelove Metafizike - Tomislav Ladan.

prevod s izvornika i sedmojezični tumač temeljnih pojmova (grčki, latinski, engleski, francuski, njemački, ruski, novogrčki) Tomislav Ladan
 
Globus : Liber 1988 LII + 409 strana

očuvanost 5-

zpk
 
Metafizika (Τὰ μετὰ τὰ φυσικά) jedno je od najvažnijih dela Aristotela i temeljno delo zapadne metafizike.

Glavne teme: biće, uzroci, supstancija, forma i materija, mogućnost i stvarnost, prvi uzrok i Bog.

Šta je metafizika?

Aristotel metafiziku naziva „prvom filozofijom“. Ona proučava biće kao biće, odnosno najopštije principe i uzroke svega što postoji.

Za razliku od pojedinačnih nauka koje proučavaju određene vrste bića, metafizika pita:

Šta znači postojati? Šta je stvarnost? Koji su prvi uzroci svega što postoji?

Četiri uzroka

Jedan od najvažnijih Aristotelovih doprinosa jeste učenje o četiri uzroka:

Materijalni uzrok — od čega je nešto napravljeno.
Formalni uzrok — šta nešto jeste, njegova forma ili struktura.
Delatni uzrok — ono što izaziva nastanak nečega.
Svrhoviti uzrok — cilj zbog kojeg nešto postoji ili nastaje.

Primjer: statua

materijalni — bronza,
formalni — oblik statue,
delatni — vajar,
svrhoviti — razlog/cilj zbog kojeg je statua napravljena.

Materija i forma

Aristotel smatra da su konkretne stvari sastavljene od materije (hyle) i forme (morphē).

Materija je ono od čega je stvar.
Forma određuje šta ta stvar jeste.

Na primjer, bronza može biti materija statue, dok je njen određeni oblik forma.

Mogućnost i stvarnost

Veoma važna je razlika između:

potencijalnosti (dynamis) — ono što nešto može postati;
aktualnosti (energeia / entelecheia) — ono što je već ostvareno.

Seme je, na primjer, potencijalno drvo, dok je odraslo drvo ostvarenje te mogućnosti.

Prvi nepokrenuti pokretač

Aristotel postavlja pitanje: ako svaka promjena ima uzrok, šta je prvi uzrok svega kretanja i promjene?

Dolazi do pojma nepokrenutog pokretača (to kinoun akineton).

On sam nije pokrenut nečim drugim, ali predstavlja krajnji princip kretanja. Aristotel ga povezuje s Bogom, koji je savršena, nematerijalna i vječna stvarnost.

Supstancija

Jedno od centralnih pitanja Metafizike jeste šta je supstancija (ousia).

Supstancija je ono što postoji u pravom smislu i što predstavlja osnovu bića. Aristotel posebno istražuje odnos između pojedinačne stvari, materije i forme.

Aristotel i Platon

Aristotel se u delu često suprotstavlja Platonovom učenju o svetu ideja.

Platon je smatrao da postoje zasebne, večne Ideje koje predstavljaju pravi oblik stvarnosti. Aristotel smatra da forma nije odvojena od konkretne stvari na isti način, već je prisutna u samoj stvari.

„Metafizika“ je Aristotelovo delo o prvim principima i uzrocima stvarnosti. Aristotel metafiziku određuje kao „prvu filozofiju“ i proučava biće kao biće, supstanciju, materiju i formu, mogućnost i stvarnost te prve uzroke. Posebno je važno njegovo učenje o četiri uzroka i pojam nepokrenutog pokretača, odnosno Boga kao prvog principa kretanja.

Ključne riječi:
prva filozofija → biće kao biće → supstancija → materija + forma → četiri uzroka → potencija + akt → nepokrenuti pokretač.