ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1971
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Magija, nauka i religija Bronislav Malinovski
Prosveta Beograd 1971g./378str.
posveta na predlistu,odlično očuvana
`Magija, nauka i religija` (engl. Magic, Science and Religion) jedno je od najpoznatijih i najuticajnijih dela poljsko-britanskog antropologa Bronislava Malinovskog, objavljeno kao esej 1925. godine (kasnije deo istoimene zbirke). U ovom radu, Malinovski postavlja temelje antropološkog funkcionalizma i istražuje kako ljudska društva — prvenstveno na primeru Trobrijandskih ostrvljana u Melaneziji — koriste ova tri sistema kako bi se suočila sa izazovima stvarnosti.
Evo ključnih ideja i strukture ovog dela:
1. Nauka: Racionalno suočavanje sa stvarnošćuNasuprot tadašnjim teorijama (poput onih koje je zastupao Lisjen Levi-Bril) da `primitivni` narodi nemaju razvijen logički um, Malinovski dokazuje da svako ljudsko društvo poseduje nauku.Definicija: Nauka za Malinovskog predstavlja racionalno, empirijsko znanje zasnovano na posmatranju i iskustvu.Primer: Trobrijandski ostrvljani tačno znaju kako da naprave stabilan čamac, koje drvo da izaberu, kako da prate vremenske prilike i kako da uzgajaju jame (vrsta krompira). Dok god se kreću u okviru predvidivog i poznatog, oni se oslanjaju na čistu logiku i tehnologiju, a ne na natprirodno.
2. Magija: Kontrola nad neizvesnošćuMagija nastaje tamo gde se nauka i ljudsko znanje završavaju, odnosno na mestu gde počinje opasnost, neizvesnost i strah.Psihološka funkcija: Glavna svrha magije je da smanji anksioznost i pruži pojedincu osećaj kontrole nad situacijama koje ne može racionalno da predvidi.Čuveni primer sa ribolovom: Malinovski je primetio da kada Trobrijanđani ribare u sigurnoj, plitkoj laguni gde je ulov zagarantovan, oni ne koriste magijske rituale. Međutim, kada idu na otovoreno more, gde vrebaju oluje i ajkule, a ulov je neizvestan, oni sprovode složene magijske obrede.Priroda magije: Magija ima jasan, praktičan cilj (npr. uspešan lov, lečenje bolesti, dobra žetva). Ona je pragmatična i uvek ima specifičnog izvođača (čarobnjaka/vračara).
3. Religija: Kolektivna uteha i društvena kohezijaZa razliku od magije koja ima sebičan ili praktičan cilj, religija je sama sebi svrha i duboko je društvena.Funkcija: Religija ne rešava trenutne tehničke probleme, već odgovara na fundamentalne krize ljudskog postojanja, pre svega na smrt. Ona pruža utehu kroz verovanje u zagrobni život i ceremonije koje prate važne životne prekretnice (rituali prelaza).Društvena kohezija: Religijski rituali okupljaju celu zajednicu. Oni jačaju društvenu solidarnost, obnavljaju moralne vrednosti grupe i sprečavaju društveni raspad u trenucima krize (poput gubitka člana zajednice).
vr34