Godina izdanja: 1998
ISBN: 86-495-0057-9
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Teorija pravde Džona Rolsa - Tatjana Glintić

CID 1998 543 strane

odlična očuvanost

zpk

Teorija pravde Džona Rolsa jedno je od najuticajnijih dela političke filozofije XX veka. Rols pokušava da odgovori na pitanje: kakva bi pravila pravednog društva ljudi izabrali kada ne bi znali kakav će položaj sami zauzeti u tom društvu?

Njegova teorija polazi od hipotetičke situacije „izvorne pozicije“ (original position), u kojoj slobodni i jednaki pojedinci biraju osnovna načela društvene saradnje iza „vela neznanja“ (veil of ignorance). Oni ne znaju svoj pol, društveni položaj, imovinu, sposobnosti, poreklo, verska uverenja niti mesto koje će zauzeti u društvu. Zbog toga ne mogu da prilagode pravila sopstvenom interesu.

Rols smatra da bi ljudi u takvoj situaciji izabrali načela koja garantuju jednake osnovne slobode i koja štite one koji se nalaze u nepovoljnijem položaju.

Dva osnovna načela pravde

Rolsova teorija počiva na dva ključna principa:

1. Načelo jednakih osnovnih sloboda
Svaka osoba treba da ima jednako pravo na najširi sistem osnovnih sloboda koji je saglasan sa istim slobodama drugih.

Tu spadaju, između ostalog:

politička sloboda,
sloboda govora i savesti,
sloboda udruživanja,
lična sloboda,
jednakost pred zakonom.

2. Društvene i ekonomske nejednakosti mogu biti opravdane samo ako:

su povezane sa položajima i funkcijama dostupnim svima pod uslovima poštene jednakosti mogućnosti;
donose najveću korist članovima društva koji su najmanje povlašćeni.

Ovaj drugi zahtev poznat je kao princip razlike (difference principle).

„Izvorna pozicija“ i „veo neznanja“

Ovo je najpoznatiji deo Rolsove argumentacije.

Zamislimo da grupa ljudi treba da napravi osnovna pravila društva, ali niko ne zna da li će nakon toga biti:

bogat ili siromašan, zdrav ili bolestan, pripadnik većine ili manjine, veoma sposoban ili prosečan, član privilegovane ili marginalizovane grupe.

Pošto niko ne zna šta će dobiti, pravila bi trebalo da budu nepristrasna.

Time Rols pokušava da pronađe pravičnu proceduru za izbor principa pravde.

Pravda kao pravičnost

Osnovni koncept knjige je „pravda kao pravičnost“ (justice as fairness).

Rols smatra da društvo treba posmatrati kao sistem poštene društvene saradnje između slobodnih i jednakih građana. Pravda zato nije samo pitanje raspodele novca ili dobara, već se odnosi na osnovnu strukturu društva — institucije, zakone, politički sistem, obrazovanje, ekonomiju i raspodelu društvenih mogućnosti.

„Primarna dobra“

Rols uvodi pojam primarnih društvenih dobara — stvari koje su ljudima potrebne bez obzira na njihove različite životne ciljeve.

Među njima su:

osnovne slobode,
prava,
mogućnosti,
prihod i bogatstvo,
društveni temelji samopoštovanja.

Pravedno društvo treba da obezbedi pravičan pristup tim dobrima.

Rols protiv utilitarizma

Jedna od glavnih meta knjige jeste utilitarizam.

Utilitaristički pristup može opravdati određenu nejednakost ako ona povećava ukupnu korist društva. Rols smatra da to nije dovoljno, jer osnovna prava pojedinca ne smeju biti žrtvovana radi povećanja ukupnog društvenog zadovoljstva.

Drugim rečima:

pravda ≠ najveća moguća ukupna korist

već zahteva zaštitu osnovnih sloboda i pravične uslove saradnje.

Ključne ideje

Pravda kao pravičnost
↓
Izvorna pozicija
↓
Veo neznanja
↓
Izbor principa pravde
↓
Jednake osnovne slobode
↓
Jednake mogućnosti
↓
Princip razlike
↓
Pravedna osnovna struktura društva

Značaj knjige

Teorija pravde obnovila je interesovanje za normativnu političku filozofiju i postala jedno od ključnih dela savremene rasprave o slobodi, jednakosti, demokratiji, socijalnoj pravdi i legitimnosti društvenih institucija.

Rolsov cilj nije potpuno jednako društvo, već društvo u kojem su eventualne nejednakosti opravdane samo ako postoje pravične mogućnosti i ako od njih imaju koristi i oni koji su u najnepovoljnijem položaju.

Ključne reči

pravda kao pravičnost, originalna pozicija, veo neznanja, princip razlike, jednakost, sloboda, osnovne slobode, pravičnost, društvena saradnja, društvena struktura, primarna dobra, jednake mogućnosti, raspodela, društvena pravda, politička filozofija, liberalizam, utilitarizam, moralna ličnost, autonomija, demokratsko društvo, racionalni izbor, nepristrasnost, prava pojedinca.