Godina izdanja: 2004
ISBN: 277
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Edmund Huserl / Edmund Husserl
Prevod: Časlav D. Koprivica
Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića (Sremski Karlovci • Novi Sad)
Godina: 2004
Obim: 200 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografijama.

Knjiga „Predavanja o fenomenologiji unutrašnje vremenske svijesti” (nem. Vorlesungen zur Phänomenologie des inneren Zeitbewusstseins) predstavlja jedno od najznačajnijih dela nemačkog filozofa Edmunda Huserla, utemeljitelja fenomenologije.

Ovo delo je ključno za razumevanje načina na koji ljudska svest doživljava, strukturiše i zadržava vreme.

Tekst je nastao na osnovu predavanja koja je Huserl držao u Getingenu u periodu od 1905. do 1910. godine. Prvo zvanično izdanje priredio je njegov učenik Martin Hajdeger 1928. godine. Huserl se nadovezuje na Avgustinovu tradiciju problematizovanja vremena, baveći se vremenom ne kao objektivnom fizičkom kategorijom (koju meri sat), već kao unutrašnjim fenomenom svesti.

Huserl objašnjava da svest ne doživljava vreme kao niz izolovanih, nepovezanih trenutaka (`sada`), već kroz specifičnu trodelnu strukturu svakog svesnog doživljaja:
- Primalna impresija (izvorna tačka): Trenutni, neposredni doživljaj tačke `sada` (npr. tačan ton koji u ovom milisekund čujemo dok slušamo melodiju).
- Retencija (primarno sećanje): Svest zadržava ton koji je upravo prošao kako bi on ostao povezan sa sadašnjim tonom. Bez retencije ne bismo čuli melodiju, već samo nepovezane, pojedinačne zvuke.
- Protencija (primarno iščekivanje): Svest anticipira sledeći trenutak koji dolazi. To je nesvesno usmerenje ka onome što sledi (npr. očekivanje sledećeg tona u kompoziciji).


Edmund Huserl (nem. Edmund Husserl; 1859–1938) bio je austrijsko-nemački filozof jevrejskog porekla, svetski poznat kao osnivač fenomenologije – jednog od najuticajnijih filozofskih pravaca 20. veka. Njegov rad je potpuno preoblikovao modernu filozofiju, a direktno je uticao na egzistencijalizam, hermeneutiku i postmodernizam.

Huserl je studirao matematiku, fiziku i filozofiju u Lajpcigu i Berlinu. Doktorirao je matematiku 1882. godine sa tezom o varijacionom računu. Pod uticajem psihologa i filozofa Franca Brentana u Beču, Huserl odlučuje da se potpuno posveti filozofiji. Od Brentana preuzima ključni pojam intencionalnosti (ideju da je svest uvek svest o nečemu). Predavao je kao profesor na univerzitetima u Haleu, Getingenu (gde su nastala predavanja o vremenu) i Frajburgu.

Huserl je želeo da od filozofije napravi „strogu nauku”. Njegova krilatica bila je „Nazad ka samim stvarima!” (nem. Zu den Sachen selbst!). Smatrao je da filozofija ne treba da gradi velike, apstraktne teorije o svetu, već da opisuje svet tačno onako kako se on pojavljuje u našoj svesti (kao fenomen). Fenomenološka redukcija (Epohé) je metod kojim „stavljamo u zagrade” sve naše pretpostavke, naučne teorije i verovanja o spoljašnjem svetu. Kada to uradimo, ostaje nam čist doživljaj svesti koji zatim možemo precizno da analiziramo.

Pored „Predavanja o fenomenologiji unutrašnje vremenske svijesti”, Huserlov opus uključuje i druga kapitalna dela:
- Logička istraživanja (Logische Untersuchungen, 1900/1901) – delo kojim je postavio temelje fenomenologije i raskrstio sa psihologizmom u logici.
- Ideje za čistu fenomenologiju i fenomenološku filozofiju (Ideen, 1913) – gde razvija svoj koncept transcendentalne fenomenologije.
- Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija (Die Krisis, 1936) – njegovo poslednje veliko delo u kojem uvodi pojam „svet života” (Lebenswelt) kao osnovu svakog ljudskog iskustva i nauke.

Huserl je bio izuzetan pedagog i okupio je krug briljantnih mislilaca:
- Martin Hajdeger: Bio je Huserlov asistent i naslednik na katedri u Frajburgu. Iako je Hajdeger kasnije razvio sopstvenu filozofiju koja se udaljila od Huserlove, fenomenološki metod je ostao temelj njegovog rada.
- Drugi učenici: Među njegovim studentima i saradnicima bili su Edit Štajn (filozofkinja i svetica), Moris Merlo-Ponti, Žan-Pol Sartr i Roman Ingarden.

Tragičan kraj: Zbog svog jevrejskog porekla, Huserl je nakon dolaska nacista na vlast 1933. godine bio izolovan, uklonjen sa univerziteta i zabranjeno mu je objavljivanje. Umro je u Frajburgu 1938. godine. Njegove obimne neobjavljene rukopise (oko 40.000 stranica pisanih stenoformom) od uništenja je spasao belgijski franjevac Herman Van Breda, prebacivši ih u Luven, gde se i danas nalazi čuveni Huserlov arhiv.