ISBN: 716
Godina izdanja: 716
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Knjiga „Pakao“ ruskog filozofa, teologa i naučnika Pavla Florenskog predstavlja jedno od njegovih kraćih, ali izuzetno dubokih religijsko-filozofskih dela. Na srpskom jeziku ovo delo je objavljeno 1991. godine u kultnoj ediciji „Alef“ (sveska br. 15) izdavačke kuće Umetničko društvo Gradac iz Čačka.


Ovaj tekst zapravo predstavlja deo šireg i najpoznatijeg bogoslovskog rada Florenskog, „Stub i tvrđava istine“ (Столп и утверждение истины), koji je kompletiran i objavljen 1914. godine. U ovom segmentu, Florenski se bavi mističkom, ontološkom i psihološkom prirodom pakla, greha i večne propasti.Za razliku od uobičajenih dogmatskih ili čisto moralističkih prikaza, Florenski pakao posmatra kroz prizmu izolacije duše i gubitka realnosti. Greh vidi kao silu koja odvaja čoveka od Boga (izvora života), čime svest tone u apsolutnu usamljenost, tminu i nihilizam — odnosno u stanje gde biće prestaje da bude stvarno i postaje sopstvena senka.



Pavle Aleksandrovič Florenski (рус. Па́вел Алекса́ндрович Флоре́нский; 21.01.1882 – 8.12.1937.) je bio ruski pravoslavni teolog, sveštenik, filozof, matematičar, fizičar, elektroinženjer, pronalazač, polihistor i novomučenik.

Biografija
Rano doba
Pavle Aleksandrovič Florenski rođen je 21. januara [9. januara po julijanskom kalendaru] 1882. godine u gradu Jevlahu u Jelisavetpoljskoj guberniji (u današnjem zapadnom Azerbejdžanu) u porodici železničkog inženjera Aleksandra Florenskog. Otac mu je bio iz porodice ruskih pravoslavnih sveštenika, dok je njegova majka Olga (Salomija) Saparova (Saparjan, Sapharašvili) pripadala tbilisijskom jermenskom plemstvu u Gruziji.[1][2] Njegova baba po majci, Sofija Paatova (Paatašvili), bila je iz jermenske porodice iz Karabaha, koja je živela u Bolnisiju u Gruziji. Florenski je „uvek tragao za korenima svoje jermenske porodice“ i saznao da potiču iz Karabaha.

Florenski je završio gimnaziju (1893-1899) u klasičnom liceju u Tbilisiju, odakle će neki od njegovih drugova kasnije steći ime, među njima i osnivač ruskog kubofuturizma David Burliuk. Godine 1899, Florenski je prošao kroz religioznu krizu, povezanu sa posetom Lavu Tolstoju, a prouzrokovanu svešću o granicama i relativnosti naučnog pozitivizma i racionalnosti koji su bili integralni deo njegovog formiranja u porodici i srednjoj školi. Odlučio je da konstruiše sopstveno rešenje razvijajući teorije koje bi pomirile duhovne i naučne vizije na osnovu matematike. Upisao je matematiku na Carskom moskovskom univerzitetu, studirao kod Nikolaja Bugajeva i sprijateljio se sa njegovim sinom, budućim pesnikom i teoretičarem ruskog simbolizma Andrejem Belim. Naročito ga je privukla teorija skupova Georga Kantora.

Pohađao je i kurseve antičke filozofije. Tokom ovog perioda, mladi Florenski, koji nije bio vaspitavan u religioznom duhu, počeo je da se interesuje za studije koje prevazilaze „ograničenja fizičkog znanja“[3] Godine1904, diplomirao je na Carskom moskovskom univerzitetu i odbio mesto predavača na tom univerzitetu: umesto toga, nastavio je da studira teologiju na Slavjano-grčko-latinskoj akademiji u Sergijevom Posadu. Tokom tamošnjih bogoslovskih studija, došao je u kontakt sa starcem Isidorom prilikom posete Getsimanskoj isposničkoj ćeliji, i Isidor će kasnije postati njegov duhovni vodič i otac. Zajedno sa kolegama studentima Ernom, Svenickim i Brihničevim osnovao je društvo pod nazivom Unija hrišćanske borbe (Союз Христиaнской Борьбы), sa revolucionarnim ciljem da se obnovi rusko društvo po principima Vladimira Solovjova. Potom je uhapšen zbog članstva u ovom društvu, 1906. godine; međutim, kasnije je izgubio interesovanje za Pokret radikalnog hrišćanstva...