ISBN: 716
Godina izdanja: 716
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


„Filozofska istraživanja o suštini ljudske slobode i o predmetima koji su s tim povezani“ (nem. Philosophische Untersuchungen über das Wesen der menschlichen Freiheit und die damit zusammenhängenden Gegenstände) iz 1809. godine je najznačajnije, prelomno delo nemačkog idealiste Fridriha Vilhelma Jozefa fon Šelinga.Ovaj relativno kratak ali filozofski izuzetno gust esej mnogi mislioci (uključujući i Martina Hajdegera) smatraju „najveličanstvenijim delom nemačkog idealizma“ jer pravi radikalan zaokret u razumevanju slobode, zla i same prirode Boga.


Fridrih Vilhelm Jozef fon Šeling (nem. Friedrich Wilhelm Joseph von Schelling; Leonberg, 27. januar 1775 — Bad Ragaz, 20. avgust 1854) je bio nemački filozof.

Bio je blizak jenskim romantičarima. Izraziti predstavnik idealizma u novoj filozofiji. Udaljava se od Fihtea, razvija principe objektivno-idealističke dijalektike, prirode kao živog organizma, nesvesno-duhovnog stvaralačkog načela, uzlaznim stepenom na lestvici (potencijom) karakteriše se polaritetom, dinamičkim jedinstvom suprotnosti.

Biografija
Rodio se u gradiću Leonbergu u Virtembergu (danas Baden-Virtemberg). Otac mu je bio na višim duhovnim dužnostima. Šeling je rano pokazao svoje genijalne sposobnosti. Sa 15 godina upisao se na Univerzitet u Tibingenu, sa karakteristikom ingenium praecox.

Na Univerzitetu su Šelinga zanimale i filozofija i teologija. U prvim Šelingovim radovima o „filozofsko-kritičkim tumačenjima biblijske priče o padanju u greh“ i „o mitovima, istorijskim sagama i filozofima starog sveta“ - provlači se misao o neophodnosti filozofsko-istorijskog tumačenja Biblije nasuprot gramatičkom i dogmatskom tumačenju. U suštini Šeling nagoveštava istorijsko-kritički metod, koji je kasnije dobio detaljnu obradu u novotibingenskoj školi.

U predgovoru knjige „Isusov život“, Štraus kategoriše Šelinga kao svog prethodnika. Na Univerzitetu, Šeling nije ostao van uticaja društvenih previranja. Uticaji Francuske revolucije i entuzijazam nadolazećeg romantizma, naišli su na živi odziv kod Šelinga i u krugu njegovih prijatelja. Kao prevodilac „Marseljeze“, Šeling biva strogo ukoren od strane vitenberškog vojvode, koji je doputovao u Tibingen sa zadatkom da obuzda razularenu mladež.

Brzo su se Šelingova interesovanja usredsredila isključivo na filozofiju. On se upoznaje sa filozofijom Kanta, sa prvim radovima Fihtea i sa 19 godina sam istupa na filozofskom poprištu, na početku kao Fihteov sledbenik i tumač. Po završetku školovanja Šeling tri godine radi kao domaći učitelj, u uslovima veoma povoljnim za njegov sopstveni rad. Za to vreme se Šeling upoznaje sa matematikom, fizikom i medicinom i objavljuje nekoliko značajnih radova.

Godine, 1798. Šeling upoznaje Getea, koga je zainteresovao za svoju naturofilozofiju. Zahvaljujući Fihteovom trudu i Geteovoj podršci, postaje profesor u Jeni. Ovde, 23-godišnji profesor sa zapanjujućom smelošću i energijom prihvata se razvitka sopstvenog gledišta na svet, sve više se oslobađajući od uticaja neposrednih prethodnika. U to vreme Šeling tesno sarađuje sa romantičarskim kružokom - braćom Šlegel, Gardenbergom i drugima. Duša toga kružoka bila je Karolina Šlegel, žena jednog od braće Šlegel, koja je u germanskim književnim krugovima igrala ulogu nemačke De Stal. Njen uticaj na predstavnike romantičarske i filozofske literature bio je jako veliki. U najvećem je stepenu na sebi ispitao taj uticaj sam Šeling, pridobivši Karolinu Šlegel za bliskog prijatelja, a potom i za predanu ženu. Kuno-Fišer sa punim pravom je Karolinu nazvao Šelingovom muzom. Njeno interesovanje za filozofska pitanja, a naročito bezgranična vera u Šelingovu filozofsku genijalnost, uslovilo je taj duhovni nivo, kojim se karakteriše najproduktivniji period njegovog života, donevši mu gromoglasnu popularnost i veliki ugled među savremenicima.