Godina izdanja: 1975
ISBN: 334
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Luj Altiser / Louis Althusser
Izdavač: BIGZ, Beograd
Godina: 1975
Obim: 65 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografiji, kao i u opisu.

Knjiga „Elementi samokritike“ (francuski: Éléments d`autocritique) francuskog marksističkog filozofa Luja Altisera objavljena je u originalu 1974. godine.

Altiser u ovoj knjizi preispituje svoje ranije filozofske stavove. On se eksplicitno brani od optužbi za „strukturalizam“ i skretanje u buržoasku ideologiju. Knjiga predstavlja prelomnu tačku u njegovom radu. U njoj redefiniše marksističku filozofiju ne više kao čistu „teoriju teorijske prakse“, već kao klasnu borbu u teoriji.

Predgovor za jugoslovensko izdanje napisao je Zdravko Munišić, dok je prevod sa francuskog uradio Mladen Kozomara.


Luj Altiser (Louis Althusser, 1918–1990) bio je jedan od najuticajnijih i najkontroverznijih francuskih marksističkih filozofa 20. veka. Njegov rad je duboko prepravio modernu političku teoriju, a život su mu obeležile teške psihičke krize i tragični događaji.

Rođen je u Alžiru. Tokom Drugog svetskog rata, Nemci su ga zarobili i proveo je pet godina u logoru, gde je počeo da se zanima za komunizam. Proveo je decenije kao profesor na prestižnoj Višoj normalnoj školi (École Normale Supérieure) u Parizu. Tamo je oblikovao generacije mislilaca, uključujući Mišela Fukoa, Žaka Deridu i Žaka Lakana. Bio je dugogodišnji, ali često kritički nastrojen član Komunističke partije Francuske (PCF).

Altiser je pokrenuo pravac poznat kao strukturalni marksizam, sa ciljem da „očisti“ marksizam od humanističkih i građanskih uticaja.

Tvrdio je da je Karl Marks oko 1845. godine napravio potpuni raskid sa svojim ranijim radovima (koji su bili pod uticajem Hegela i humanizma) i stvorio potpuno novu nauku o istoriji.

Njegov najpoznatiji koncept objašnjava kako država održava moć. Pored represivnih aparata (vojska, policija), država koristi ideološke aparate (škole, crkva, porodica, mediji) koji „interpelišu“ (pretvaraju) pojedince u poslušne subjekte, a da oni toga nisu ni svesni.

Smatrao je da istoriju ne pokreću svesni pojedinci ili „ljudska priroda“, već strukture i klasne borbe.

Altiser je patio od teške bipolarne depresije celog života. U novembru 1980. godine, tokom teške psihotične epizode, udavio je svoju suprugu, sociološkinju Helen Riman. Sud ga je proglasio neuračunljivim u trenutku zločina (član 64 francuskog krivičnog zakona), pa mu se nije sudilo. Ostatak života proveo je zatvoren u psihijatrijskim ustanovama, izolovan od javnosti. Pred kraj života napisao je potresnu autobiografiju „Budućnost dugo traje“ (L`avenir dure longtemps), u kojoj je pokušao da objasni svoj čin, bolest i sopstveni život.

SADRŽAJ
Zdravko Munišić: Luj Altiser i njegove autokritike V
ELEMENTI SAMOKRITIKE XXVII
Napomena 1
I »Prelom« 7
II »Nauka i ideologija« 19
III Strukturalizam? 27
IV O Spinozi 33
V Tendencije u filozofiji 43
O EVOLUCIJI MLADOG MARKSA 53