Godina izdanja: 2005
ISBN: 86-7348-194-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Esotheria 2005 200 strana

odlična očuvanost

GNOSTIČKI TEKSTOVI I VELIKI GNOSTIČKI UČITELJI

1. Šta je gnosticizam?

Gnosticizam je naziv za različite religijsko-filozofske tradicije koje posebno naglašavaju gnosis – unutrašnje, duhovno znanje koje čoveku omogućava spasenje.

Grčka reč gnosis znači:

znanje / spoznaja

Ali nije reč samo o intelektualnom znanju.

To je duhovna spoznaja sopstvenog porekla, Boga i stvarnosti.

Osnovna ideja mnogih gnostičkih sistema može se pojednostavljeno predstaviti:

čovek ima božansku iskru
↓
nalazi se u materijalnom svetu
↓
zaboravlja svoje pravo poreklo
↓
prima gnosis
↓
budi se
↓
vraća se božanskom izvoru

Važno je, međutim, da se gnostička učenja razlikuju od škole do škole.

2. VELIKI GNOSTIČKI UČITELJI

VALENTIN

Valentin je jedan od najznačajnijih predstavnika valentinijanske tradicije.

Delovao je u II veku.

Njegovo učenje razvija veoma složenu sliku božanskog sveta.

Najvažniji pojmovi

Pleroma – punina božanskog sveta.

U Pleromi postoje različita božanska bića ili eoni.

Jedan od najvažnijih je:

Sofija – Mudrost.

Njen pad ili poremećaj povezuje se sa nastankom nižeg nivoa stvarnosti.

Valentinijanska tradicija zato pokušava da objasni:

Kako je iz savršenog Boga nastao nesavršeni svet?

3. BAZILID IZ ALEKSANDRIJE

Bazilid iz Aleksandrije bio je hrišćanski mislilac iz Aleksandrije iz II veka.

O njegovom učenju znamo uglavnom preko kasnijih autora koji su ga kritikovali, jer njegovi glavni spisi nisu sačuvani.

Bazilid razvija veoma složenu kosmologiju.

Kod njega se naglašava:

transcendentni Bog,
različiti nivoi stvarnosti,
kosmos,
duhovno oslobođenje,
znanje.

Njegova škola je jedan od važnih primera raznovrsnosti ranog gnostičkog mišljenja.

4. MANI

Mani je istorijski drugačiji od Valentina i Bazilida.

Živeo je u III veku i osnovao manihejstvo.

Manihejstvo je snažno dualistička religijska tradicija koja je nastala u Persiji i proširila se velikim delom Azije, kao i u Rimskom carstvu.

Osnovna ideja

Postoji snažna opozicija:

SVETLOST ↔ TAMA

Duhovni svet pripada svetlosti.

Materijalni svet je povezan sa tamom i zarobljavanjem svetlosti.

Čovek u sebi nosi element svetlosti koji treba osloboditi.

Zato je cilj:

oslobađanje svetlosti iz materijalnog sveta.

5. NESTORIJE – VAŽNA ISPRAVKA

Nestorije nije gnostički učitelj.

On je bio hrišćanski teolog i carigradski patrijarh u V veku.

Poznat je po hristološkim raspravama koje su dovele do Nestorianizma i velikih crkvenih sporova.

Dakle:

Valentin → gnostička tradicija
Bazilid → gnostička tradicija
Mani → manihejstvo / snažan dualizam
Nestorije → hristološka rasprava V veka, nije gnostik

Ako je ovo spisak za ispit, nemoj Nestorija učiti kao gnostika.

JEVANĐELJE PISTIS SOFIJE

Pistis Sophia je veliki gnostički tekst sačuvan na koptskom jeziku u Askew Codexu. Rukopis je danas poznat kao MS Add. 5114 i čuva se u Britanskoj biblioteci.

Naslov se može približno razumeti kao:

Vera-Mudrost / Verujuća Mudrost

Tekst predstavlja Isusa koji nakon vaskrsenja poučava učenike o:

kosmosu,
duši,
grešci,
pokajanju,
silama višeg sveta,
spasenju,
usponu duše.

Posebno je važan lik Sofije.

6. Sofija

Sofija = Mudrost.

U gnostičkim sistemima ona često predstavlja božansku mudrost koja je povezana sa nastankom problema u kosmosu.

U Pistis Sophiji Sofija prolazi kroz težak proces:

pad → patnja → pokajanje → oslobođenje

To je istovremeno i slika ljudske duše.

Zato priča o Sofiji može biti shvaćena kao priča o čoveku koji je izgubio svoje božansko poreklo i pokušava da se vrati izvoru.

JEVANĐELJE MIRA ISUSA HRISTA

Ovde treba napraviti veoma važnu razliku.

Ako je u tvojoj literaturi ovaj naslov naveden zajedno sa gnostičkim tekstovima, moguće je da se koristi u okviru moderne ezoterijske literature. Međutim, „Evanđelje mira Isusa Hrista“ nije poznati drevni gnostički tekst iz Nag Hamadija.

Ne treba ga mešati sa:

Pistis Sophiom,
Apokrifom Jovanovim,
Apokalipsom po Adamu,
Hipostazom Arhonata.

Ako je reč o knjizi koja se pripisuje Székélyju, ona je moderna, a ne drevni gnostički rukopis.

APOKALIPSA PO ADAMU

Apokalipsa po Adamu je gnostički tekst iz Nag Hamadi kodeksa V.

Adam predaje tajno znanje svom sinu Setu.

Tekst govori o:

poreklu čoveka,
velikom potopu,
različitim vladarima,
božanskom znanju,
spasitelju,
budućem spasenju.

Adam predstavlja čoveka koji poseduje skriveno znanje koje treba sačuvati i preneti dalje.

7. Glavna ideja Apokalipse po Adamu

Čovečanstvo je povezano sa višim duhovnim poreklom.

Ali svetom upravljaju sile koje ne poseduju potpuno znanje.

Zato postoji sukob:

božansko znanje ↔ neznanje i vlast Arhonata

Spasenje dolazi kroz otkrivanje istine.

HIPOSTAZA ARHONATA

Hipostaza Arhonata znači približno:

„Stvarnost / priroda Arhonata“

To je tekst iz Nag Hamadi kodeksa II.

Tekst govori o:

stvaranju sveta,
Arhonatima,
Adamu i Evi,
raju,
zmiji,
Sofiji,
ljudskom poreklu.
8. Arhonti

Arhonti su kosmičke sile ili vladari nižeg sveta.

Jedan od centralnih likova je Jaldabaot.

On je prikazan kao slepi ili neuki tvorac koji veruje da je najviši Bog.

To je veoma važna gnostička ideja:

Tvorac materijalnog sveta nije nužno isto što i najviši, transcendentni Bog.

Zbog toga gnostička kosmologija često pravi razliku između:

Najvišeg Boga

i

nižeg tvorca – Demiurga.

APOKRIF JOVANOV

Apokrif Jovanov ili Tajna knjiga Jovanova jedan je od najvažnijih gnostičkih tekstova.

Sačuvan je u više kopija u Nag Hamadiju. U kodeksima III i IV nalazi se u različitim verzijama.

Tekst je oblikovan kao tajno otkrivenje koje Isus daje Jovanu.

9. Najvažnija kosmologija

Apokrif Jovanov predstavlja veoma razvijen gnostički mit o poreklu stvarnosti.

Hijerarhija približno izgleda:

Najviši Bog
↓
Pleroma
↓
Eoni
↓
Sofija
↓
Jaldabaot / Demiurg
↓
Arhonti
↓
materijalni svet

Ovo je jedan od najboljih tekstova za razumevanje gnostičke kosmologije.

10. Demiurg

Demiurg je niži tvorac kosmosa.

Za razliku od klasičnog hrišćanskog učenja, u mnogim gnostičkim sistemima on nije najviši Bog.

Problem nastaje zato što Demiurg:

ne poznaje potpuno božansko poreklo,
stvara nižu stvarnost,
veruje da je najviši.

Zato je materijalni svet nesavršen.

PISMO EUGNOSTOVO

Eugnost Blaženi je tekst iz Nag Hamadi biblioteke; sačuvan je u više kodeksa.

Za razliku od nekih drugih tekstova, on nije klasična narativna priča.

Više liči na kosmološko-filozofski traktat.

Govori o:

transcendentnom Bogu,
nebeskim bićima,
nastanku kosmosa,
božanskom poreklu,
duhovnom znanju.

Kasnije je povezan sa tekstom Sofija Isusa Hrista, koji predstavlja njegovu hrišćansku reinterpretaciju.

TUMAČENJE DUŠE

Tumačenje duše (Exegesis on the Soul) nalazi se u Nag Hamadi kodeksu II.

Ovo je veoma zanimljiv tekst jer koristi priču o duši kao ženi.

Duša napušta svoje prvobitno stanje i pada u svet telesnosti.

Prolazi kroz:

pad → zarobljenost → patnju → pokajanje → povratak → spasenje

Duša je predstavljena kao žena koja je izgubila svoju čistotu i zatim se vraća Bogu.

11. Glavna ideja Tumačenja duše

Ovaj tekst se može čitati kao alegorija ljudske duše.

Čovek se udaljava od svog pravog porekla.

Zatim kroz:

spoznaju,
pokajanje,
čišćenje,
povratak,

ponovo pronalazi svoju istinsku prirodu.

KNJIGA TOMINA

Tomina knjiga ili Knjiga Tomina (Book of Thomas the Contender) takođe je deo Nag Hamadi kodeksa II.

Tekst je predstavljen kao razgovor između Isusa i Jude Tome.

Glavne teme su:

samospoznaja,
oslobađanje od telesnosti,
unutrašnja budnost,
spoznaja istine,
prevazilaženje sveta.

Posebno se naglašava da čovek mora da upozna samog sebe.

12. „Spoznaj sebe“

Ovo je ključ za razumevanje Tomine knjige.

Gnostičko „spasenje“ nije prvenstveno:

verovanje u spoljašnji autoritet

nego:

buđenje unutrašnjeg znanja.

Čovek treba da shvati:

Ko sam ja?

Odakle dolazim?

Zašto sam ovde?

Kuda treba da se vratim?

ZAJEDNIČKE IDEJE GNOSTIČKIH TEKSTOVA

1. Gnosis

Spasenje dolazi kroz duhovnu spoznaju.

2. Neznanje

Čovek je zarobljen zato što ne zna svoje pravo poreklo.

3. Božanska iskra

U čoveku postoji nešto što pripada višoj duhovnoj stvarnosti.

4. Materijalni svet

U mnogim gnostičkim sistemima materijalni svet je nesavršen ili problematičan.

5. Demiurg

Niži tvorac sveta koji nije identičan najvišem Bogu.

6. Arhonti

Sile/vladari niže kosmičke stvarnosti.

7. Sofija

Mudrost i važan ženski božanski princip.

8. Pleroma

Punina božanske stvarnosti.

9. Spasenje

Povratak duhovnom izvoru kroz gnosis.

KLJUČNI POJMOVI

Gnosticizam – skup različitih religijsko-filozofskih tradicija koje naglašavaju spasonosnu spoznaju.
Gnosis – duhovno, unutrašnje znanje koje vodi oslobođenju.
Pleroma – punina božanskog sveta.
Eon – božansko biće ili emanacija unutar Plerome.
Sofija – Mudrost, važan božanski princip.
Demiurg – niži tvorac materijalnog sveta.
Arhonti – kosmičke sile/vladari nižeg sveta.
Jaldabaot – važan gnostički lik, često predstavljen kao Demiurg.
Božanska iskra – duhovni element u čoveku koji potiče iz višeg sveta.
Dualizam – suprotstavljanje duhovnog i materijalnog.
Kosmologija – učenje o poreklu i strukturi kosmosa.
Soteriologija – učenje o spasenju.
Antropologija – učenje o prirodi čoveka.
Emanacija – izlaženje nižih nivoa stvarnosti iz višeg božanskog izvora.
Neznanje – stanje u kojem čovek ne zna svoje pravo božansko poreklo.
Buđenje – metafora za sticanje gnoze.
Oslobođenje – izlazak duše iz zarobljenosti materijalnim svetom.
Duhovni svet – viša, božanska stvarnost.
Materijalni svet – niža i nesavršena stvarnost.
Apokrif – spis koji nije deo biblijskog kanona.
Apokalipsa – otkrivenje skrivene božanske stvarnosti.
Alegorija – prikaz dublje ideje kroz simboličnu priču.
Nag Hamadi – mesto u Egiptu gde je 1945. pronađena zbirka koptskih kodeksa sa mnogim gnostičkim i srodnim tekstovima.
Valentinijanstvo – tradicija povezana sa Valentinom.
Bazilidijanstvo – tradicija povezana sa Bazilidom.
Manihejstvo – religija koju je osnovao Mani, sa snažnim dualizmom svetlosti i tame.
Askev Kodeks – rukopis koji sadrži Pistis Sophiju.
Hristologija – učenje o Hristovoj ličnosti i prirodi.
Samospoznaja – upoznavanje sopstvene duhovne prirode.
Spasenje – oslobađanje i povratak božanskom izvoru.
Tajna objava – znanje koje se prenosi od božanskog bića odabranom učeniku.
Ezoterijsko znanje – znanje namenjeno unutrašnjem ili iniciranom krugu.

KOJI TEKST – KOJA TEMA?
Tekst Najvažnija tema
Pistis Sofija Sofija, pad, pokajanje, spasenje
Apokalipsa po Adamu Adam, Set, tajno znanje, spasitelj
Hipostaza Arhonata Arhonti, Demiurg, stvaranje sveta
Apokrif Jovanov Pleroma, Sofija, Jaldabaot, kosmologija
Eugnost Blaženi božanska kosmologija i transcendentni Bog
Tumačenje duše pad, pročišćenje i povratak duše
Knjiga Tomina samospoznaja i oslobođenje
Evanđelje mira Isusa Hrista nije potvrđen drevni gnostički tekst

Nag Hamadi katalog potvrđuje prisustvo Hipostaze Arhonata, Tumačenja duše, Knjige Tomine, Apokrifa Jovanovog i Eugnosta u kodeksima zbirke.

VELIKI GNOSTIČKI UČITELJI – NAJKRAĆE

VALENTIN
→ Pleroma + Eoni + Sofija

BAZILID
→ složena kosmologija + transcendentni Bog

MANI
→ Svetlost + Tama + dualizam

NESTORIJE
→ NIJE GNOSTIK; hristološki spor V veka

Pistis Sofija = Mudrost
Apokalipsa po Adamu = otkrivenje
Hipostaza Arhonata = Arhonti
Apokrif Jovanov = Demiurg/Jaldabaot
Eugnost = kosmologija
Tumačenje duše = pad i povratak
Knjiga Tomina = samospoznaja

Za većinu gnostičkih tekstova spasenje nije prvenstveno stvar spoljašnjeg obreda, već buđenja unutrašnje spoznaje – gnosis – kojom čovek otkriva svoje božansko poreklo i mogućnost povratka višoj duhovnoj stvarnosti.