Godina izdanja: 2002
ISBN: 86-447-0050-2
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Plato 2002 235 strana

odlična očuvanost

1. O čemu je knjiga?

Gordon Grejm se bavi filozofijom istorije, odnosno pitanjem:

Šta znači proučavati prošlost i da li istorija može biti objektivno znanje?

Njegova osnovna tema nije samo „šta se dogodilo u prošlosti“, već kako i zašto prošlost pretvaramo u istoriju.

Prošlost je ogromna: svakog trenutka u istoriji događalo se bezbroj stvari. Istoričar, međutim, ne može opisati sve. On mora da:

bira događaje,
povezuje ih,
određuje šta je važno,
tumači njihove uzroke i posledice,
oblikuje ih u narativ.

Zato Grejm postavlja pitanje da li je istorija samo zbir činjenica ili je ona i interpretacija.

2. Prošlost i istorija nisu isto

Ovo je jedna od najvažnijih ideja.

Prošlost je ono što se zaista dogodilo.

Istorija je naše znanje, istraživanje i pripovedanje o toj prošlosti.

Drugim rečima:

prošlost ≠ istorija

Prošlost postoji nezavisno od istoričara, ali naš pristup prošlosti uvek uključuje izbor i interpretaciju.

Primer

Ako se jednog dana dogodilo:

hiljade razgovora,
stotine odluka,
nekoliko ratnih sukoba,
milioni svakodnevnih aktivnosti,

istoričar će morati da odluči šta je relevantno za temu koju proučava.

Zato istorijska knjiga nije „cela prošlost“.

Ona je određeni prikaz prošlosti.

Ključni pojmovi
prošlost
istorija
istorijsko znanje
činjenica
interpretacija
izbor
relevantnost

3. Da li je istorija nauka?

Jedno od klasičnih pitanja filozofije istorije jeste:

Da li je istorija nauka?

Istorija koristi:

dokumente,
arhive,
materijalne tragove,
svedočanstva,
datume,
statistiku,
druge izvore.

Zbog toga ima određene karakteristike naučnog istraživanja.

Ali istorija se razlikuje od prirodnih nauka.

Fizičar može da ponovi eksperiment.

Istoričar ne može da ponovi Francusku revoluciju ili Prvi svetski rat.

On mora da proučava tragove događaja koji se više ne mogu neposredno posmatrati.

Zato je istorija istovremeno:

empirijska,
racionalna,
interpretativna,
narativna.

4. Istorijske činjenice

Često mislimo da je istorija jednostavna:

„Činjenice govore same za sebe.“

Graham problematizuje takvo shvatanje.

Činjenica da se nešto dogodilo ne znači automatski da znamo:

zašto se dogodilo,
koliko je bilo značajno,
kakve je posledice imalo,
kako ga treba povezati sa drugim događajima.

Na primer:

„Bitka se dogodila 1815. godine.“

To je istorijska činjenica.

Ali pitanje:

„Zašto je ta bitka bila važna?“

već zahteva interpretaciju.

Ključna razlika

Činjenica = nešto što se dogodilo.

Tumačenje = objašnjenje značaja, uzroka ili odnosa te činjenice prema drugim činjenicama.

5. Uzrok i posledica u istoriji

Istoričari često žele da odgovore na pitanje:

Zašto se nešto dogodilo?

Ali istorijski događaji uglavnom nemaju samo jedan uzrok.

Na primer, jedan rat može biti povezan sa:

ekonomskim problemima,
političkim sukobima,
nacionalizmom,
ambicijama političara,
društvenim promenama,
prethodnim ratovima.

Zato je istorijsko objašnjenje složeno.

Graham se bavi problemom kauzalnosti: kako možemo govoriti o uzrocima u svetu koji više ne možemo neposredno posmatrati?

Ključni pojmovi

Uzrok – ono što doprinosi nastanku događaja.

Posledica – ono što proizlazi iz događaja.

Kauzalnost – odnos uzroka i posledice.

Istorijsko objašnjenje – pokušaj da se pokaže zašto se neki događaj dogodio.

6. Istorijski narativ

Jedna od ključnih ideja filozofije istorije jeste da istoričari ne predstavljaju prošlost kao nasumičnu listu događaja.

Oni stvaraju priču/narativ.

Narativ ima:

početak,
razvoj,
prelomne trenutke,
posledice,
određenu strukturu.

Na taj način događaji dobijaju smisao.

Na primer, istoričar može predstaviti neki događaj kao:

uzrok → kriza → sukob → promena → posledica

Ali drugi istoričar može iste događaje povezati drugačije.

Zato način na koji se istorija pripoveda utiče na naše razumevanje prošlosti.

Ključni pojam

Narativ – organizovan prikaz događaja koji ih povezuje u smislenu celinu.

7. Interpretacija

Interpretacija je neizbežan deo istorijskog rada.

Istoričar mora da odlučuje:

koje izvore prihvata,
koje izvore smatra pouzdanim,
koje događaje povezuje,
šta smatra uzrokom,
šta smatra posledicom,
šta smatra važnim.

To ne znači da je „sve proizvoljno“.

Postoji razlika između:

„Istorija je interpretacija“

i

„Sve interpretacije su podjednako tačne.“

Grahamova pozicija se može razumeti kroz potrebu da istorijska interpretacija ipak bude ograničena dokazima i racionalnim argumentima.

8. Objektivnost istorije

Veoma važno pitanje:

Može li istoričar biti objektivan?

Problem je u tome što istoričar ima:

sopstvene vrednosti,
politički i kulturni kontekst,
određene interese,
određenu perspektivu.

Ali iz toga ne sledi da objektivnost uopšte nije moguća.

Možemo razlikovati:

potpunu neutralnost – praktično nemoguća;

od

racionalne objektivnosti – pokušaj da se tvrdnje zasnivaju na dokazima i argumentima, a ne samo na ličnim stavovima.

9. Perspektiva

Svaki istorijski prikaz ima neku perspektivu.

Jedan događaj može izgledati drugačije iz perspektive:

pobednika,
poraženog,
političara,
običnog građanina,
vojnika,
žene,
radnika,
kolonizatora,
kolonizovanog naroda.

Zbog toga savremena istorija često pokušava da uključi više perspektiva.

Ali Grejmov problem nije samo:

„Da li postoje različite perspektive?“

nego:

Kako možemo proceniti koja istorijska tvrdnja je bolje potkrepljena?

To vraća raspravu na dokaze, argumentaciju i racionalnost.

10. Istorija i ljudsko delovanje

Istorija je posebna zato što je njen predmet ljudsko delovanje.

Ljudi:

imaju namere,
donose odluke,
imaju ciljeve,
veruju u određene stvari,
tumače situacije,
menjaju svoje ponašanje.

Zato istorijsko objašnjenje nije isto što i objašnjenje fizičkog procesa.

Kada želimo da razumemo istorijsku odluku neke osobe, nije dovoljno znati samo spoljašnje uzroke.

Moramo razumeti:

Šta je ta osoba mislila da radi i zašto je smatrala da je njen postupak opravdan ili koristan?

11. Razumevanje prošlosti

Ovo vodi ka pojmu razumevanja.

Istoričar ne treba samo da kaže:

„X se dogodilo.“

Treba da pokuša da razume:

„Kako je ljudima u tom istorijskom trenutku X izgledalo smisleno?“

To je naročito važno kada proučavamo:

političke odluke,
revolucije,
ratove,
religijske pokrete,
društvene promene.

Ljude prošlosti ne treba automatski procenjivati samo prema današnjim standardima.

Potrebno je razumeti njihov istorijski kontekst.

12. Problem anahronizma

Anahronizam nastaje kada prošlost posmatramo isključivo kroz pojmove i vrednosti sadašnjosti.

Na primer, možemo neku osobu iz 15. veka procenjivati kao da je živela u 21. veku.

To može dovesti do pogrešnog razumevanja.

Istorijsko mišljenje zato zahteva sposobnost da se:

uđe u kontekst prošlog vremena.

To ne znači da moramo odobravati sve postupke ljudi iz prošlosti.

Znači da ih prvo treba razumeti u njihovom vremenu.

13. Sloboda i determinizam u istoriji

Još jedan veliki problem:

Da li ljudi stvaraju istoriju ili ih istorijske okolnosti određuju?

Postoje dva krajnja pogleda.

Determinizam

Istorijski događaji rezultat su velikih struktura:

ekonomije,
društvenih sistema,
institucija,
geografije,
tehnologije.

Pojedinac ima ograničenu mogućnost izbora.

Naglasak na delovanju pojedinca

Ljudi svojim:

odlukama,
idejama,
ambicijama,
greškama

mogu promeniti tok istorije.

Grahamov pristup vodi ka tome da istorijsko objašnjenje mora uzeti ozbiljno i strukture i ljudsko delovanje.

14. Veliki ljudi i istorija

Postoji tradicionalna ideja da istoriju stvaraju „veliki ljudi“:

vladari,
vojskovođe,
političari,
revolucionari.

Ali problem je:

Da li bi oni mogli da promene istoriju da nisu postojale odgovarajuće društvene okolnosti?

Na primer, pojedinac može imati ogromnu političku moć, ali ne deluje u vakuumu.

Njegove odluke zavise od:

institucija,
društva,
ekonomije,
kulture,
drugih ljudi.

Zato istorijsko objašnjenje ne može biti samo biografija velikih pojedinaca.

15. Da li istorija ima smisao?

Jedno od najdubljih pitanja filozofije istorije je:

Da li istorija ide u nekom određenom pravcu?

Postoje različiti odgovori.

Linearno shvatanje

Istorija ima određeni razvojni pravac:

početak → razvoj → napredak

Ciklično shvatanje

Civilizacije i društva prolaze kroz:

nastanak → uspon → vrhunac → pad

Skeptičko shvatanje

Istorija možda nema nikakav unapred određen cilj.

Događaji mogu imati smisao iz naše perspektive, ali to ne znači da istorija sama po sebi ima unapred zadatu svrhu.

16. Napredak

Jedan od problema filozofije istorije je pitanje:

Da li ljudska istorija predstavlja napredak?

Tehnologija očigledno napreduje.

Ali da li to znači da napreduju i:

moral,
pravda,
sloboda,
sreća?

Ne nužno.

Možemo imati:

veću tehnološku moć + veće moralne probleme.

Zato treba razlikovati:

tehnološki napredak

od

moralnog ili društvenog napretka.

17. Istorija i vrednosti

Istorija nije potpuno odvojena od vrednosti.

Kada kažemo:

„Ovo je bio važan događaj“

već smo napravili vrednosni izbor o tome šta je važno.

Ali to ne znači da istorija postaje samo mišljenje.

Istoričar mora moći da kaže:

ovo je dokaz,
ovo je zaključak,
ovo je interpretacija,
ovo je vrednosna procena.

To razdvajanje je ključno za ozbiljno istorijsko istraživanje.

Ključni pojmovi

Filozofija istorije – proučavanje prirode, mogućnosti i smisla istorijskog znanja.
Prošlost – sve što se dogodilo pre sadašnjeg trenutka.
Istorija – organizovano i interpretirano znanje o prošlosti.
Istorijska činjenica – tvrdnja o prošlom događaju potkrepljena dokazima.
Istorijski izvor – dokument, predmet, svedočanstvo ili drugi trag koji pruža informacije o prošlosti.
Interpretacija – tumačenje značenja i značaja istorijskih događaja.
Istorijsko objašnjenje – objašnjenje zašto se neki događaj dogodio.
Kauzalnost – odnos između uzroka i posledice.
Uzrok – faktor koji doprinosi nastanku nekog događaja.
Posledica – ono što nastaje kao rezultat nekog događaja.
Narativ – način povezivanja istorijskih događaja u smislenu priču.
Objektivnost – nastojanje da se istorijske tvrdnje zasnivaju na dokazima, a ne samo na ličnim stavovima.
Perspektiva – određena tačka gledišta iz koje se prošlost posmatra.
Kontekst – političke, društvene, kulturne i druge okolnosti nekog događaja.
Anahronizam – primenjivanje savremenih pojmova i vrednosti na prošlost.
Razumevanje – nastojanje da se shvate motivi, namere i okolnosti istorijskih aktera.
Delovanje (agency) – sposobnost pojedinca ili grupe da svojim postupcima utiču na istorijske događaje.
Determinizam – shvatanje prema kojem su događaji određeni prethodnim uzrocima i uslovima.
Istorijska struktura – širi društveni, politički i ekonomski uslovi koji utiču na istorijske događaje.
Istorijski akter – osoba ili grupa koja svojim delovanjem učestvuje u istorijskim procesima.
Istorijski relativizam – naglašavanje uticaja perspektive i istorijskog konteksta na razumevanje prošlosti.
Napredak – ideja da se društvo ili čovečanstvo kroz istoriju razvija ka boljem stanju.
Teleologija – shvatanje istorije kao procesa koji ima određeni cilj ili krajnju svrhu.
Istorijski kontinuitet – ono što se kroz vreme održava i povezuje različite periode.
Istorijska promena – transformacija društva, institucija, ideja ili načina života kroz vreme.
Slobodna volja – sposobnost čoveka da samostalno donosi odluke.
Istorijska nužnost – ideja da su određeni istorijski ishodi bili nužni zbog prethodnih okolnosti.
Vrednosni sud – procena istorijskog događaja kao dobrog, lošeg, pravednog, nepravednog itd.
Istorijska istina – što tačnije i opravdano saznanje o prošlim događajima.
Istoriografija – proučavanje načina na koji istoričari pišu i tumače istoriju.
Empirijsko znanje – znanje zasnovano na iskustvu, posmatranju i dokazima.
Racionalno objašnjenje – objašnjenje zasnovano na logičnom povezivanju činjenica i razloga.

1. Šta je filozofija istorije?

To je filozofsko proučavanje prirode istorijskog znanja, istorijskog objašnjenja, interpretacije, objektivnosti i smisla istorijskog razvoja.

2. Koja je razlika između prošlosti i istorije?

Prošlost je ono što se dogodilo, dok je istorija naš organizovani i interpretirani prikaz prošlosti.

3. Zašto istorija nije samo skup činjenica?

Zato što istoričar mora da bira, povezuje i tumači činjenice kako bi objasnio njihov značaj.

4. Da li interpretacija znači da je istorija subjektivna?

Ne nužno. Interpretacija je neizbežna, ali mora biti ograničena dokazima, izvorima i racionalnim argumentima.

5. Šta je istorijski narativ?

To je način organizovanja istorijskih događaja u smislenu i povezanu celinu.

6. Zašto je kontekst važan?

Zato što događaje i odluke ljudi treba razumeti u uslovima vremena u kojem su nastali, a ne samo prema današnjim kriterijumima.

7. Šta je anahronizam?

To je projiciranje današnjih pojmova, vrednosti ili očekivanja na prošlost.

8. Da li istoriju stvaraju pojedinci ili društvene strukture?

Oba faktora su važna. Pojedinci deluju unutar određenih društvenih, ekonomskih i političkih struktura.

9. Da li istorija nužno predstavlja napredak?

Ne. Tehnološki razvoj ne mora automatski značiti moralni ili društveni napredak.

10. Koja je osnovna poruka Grejmove filozofije istorije?

Istoriju ne treba shvatiti ni kao puki spisak činjenica ni kao potpuno proizvoljnu priču. Ona je racionalno i dokazima zasnovano tumačenje prošlosti, u kojem su izbor, kontekst, perspektiva i narativ neizbežni.

PROŠLOST
↓
istorijski izvori
↓
izbor činjenica
↓
interpretacija
↓
uzroci + posledice
↓
narativ
↓
istorijsko objašnjenje

A preko svega stoje četiri velika pitanja:

1. Možemo li znati prošlost?
2. Možemo li je objektivno tumačiti?
3. Kako objašnjavamo istorijske događaje?
4. Da li istorija ima pravac ili smisao?

Suština u jednoj rečenici

Grejm pokazuje da istorija nije jednostavno „ono što se dogodilo“, već racionalno, dokazima zasnovano i interpretativno nastojanje da razumemo ljudsku prošlost, pri čemu moramo stalno razmišljati o objektivnosti, perspektivi, uzročnosti, narativu i smislu istorijskog razvoja.