Godina izdanja: 1994
ISBN: 86-81531-29-8
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Zajednica književnika Pančeva 1994 383 strane

očuvanost 4

Protiv prosvećenosti
Originalnost Makijavelija
Raskid između prirodnih i društvenih nauka
Vikoov pojam znanja
Viko i ideal prosvećenosti
Monteskje
Hjum i izvori nemačkog antiracionalizma
Hercen i njegovi memoari
Život i shvatanja Mozesa Hesa
Bendžamin Dizraeli, Karl Marks i traganje za identiteto Verdijeva `naivnost`
Žorž Sorel
Nacionalizam

Protiv struje je zbirka eseja u kojoj Berlin kroz različite autore i idejne sukobe prati nastanak antiprosvetiteljstva, pluralizma, istoricizma, romantizma i nacionalizma.

1. Protiv prosvećenosti

Berlin analizira reakciju na Prosvetiteljstvo XVIII veka, koje je verovalo u razum, univerzalne zakone, napredak i mogućnost racionalnog uređenja društva.

Protivnici Prosvetiteljstva — posebno Viko, Herder i kasnije romantičari — smatraju da ljudski život ne može biti objašnjen jednim univerzalnim racionalnim modelom. Svaka kultura ima sopstvenu istoriju, jezik, vrednosti i način života.

Ključni preokret je ideja:

ne postoji samo jedan racionalni način života koji važi za sve ljude i sva društva.

Berlin smatra da je ova kritika veoma važna za nastanak kulturnog pluralizma i modernog shvatanja različitosti kultura.

Ključne reči: Prosvetiteljstvo, razum, univerzalizam, racionalizam, romantizam, Viko, Herder, istorija, kultura, pluralizam, relativizam.

2. Originalnost Makijavelija

Berlin odbacuje pojednostavljenu predstavu o Makijaveliju kao samo „učitelju tirana“.

Njegova prava originalnost jeste u tome što je pokazao da različiti moralni sistemi mogu biti međusobno nespojivi.

Hrišćanski moral, na primer, može zahtevati poniznost, milosrđe i okretanje drugog obraza. Politički život ponekad zahteva odlučnost, silu, prevaru ili okrutnost.

Makijaveli tako otvara pitanje:

šta ako se moralne vrednosti međusobno sukobljavaju i ne postoji univerzalno rešenje?

Berlin u tome vidi jedan od korena svoje kasnije teorije vrednosnog pluralizma.

Ključna formula:

politička vrlina ≠ privatna moralna vrlina

Ključne reči: Makijaveli, politika, moral, vrlina, moć, država, politički realizam, konflikt vrednosti, pluralizam.

3. Raskid između prirodnih i društvenih nauka

Berlin kritikuje pokušaj da se ljudsko društvo proučava potpuno istim metodama kao priroda.

Prirodne nauke traže opšte zakone: ako se određeni uslovi ponove, očekujemo sličan rezultat.

Ali ljudi imaju:

namere,
vrednosti,
sećanja,
ciljeve,
jezik,
istoriju,
kulturni kontekst.

Zato razumevanje čoveka nije isto što i objašnjenje fizičkog fenomena.

Berlin brani razliku između objašnjenja i razumevanja.

Prirodu možemo objašnjavati zakonima, dok ljudsko ponašanje moramo i interpretirati u njegovom istorijskom i kulturnom kontekstu.

Ključne reči: prirodne nauke, društvene nauke, humanistika, razumevanje, objašnjenje, istorija, kultura, interpretacija, humanizam.

4. Vikoov pojam znanja

Kod Đambatiste Vikoa Berlin pronalazi jednu od najvažnijih alternativa racionalizmu Prosvetiteljstva.

Viko polazi od ideje da:

čovek najbolje poznaje ono što je sam stvorio.

Ovo se često sažima formulom:

verum ipsum factum — istinito je ono što je napravljeno.

Zato čovek može dublje razumeti istoriju, institucije, mitove i jezik nego prirodu, jer je istorijski svet ljudska tvorevina.

Ovo je osnova Vikoovog istorijskog mišljenja.

Ključne reči: Viko, znanje, istorija, verum ipsum factum, stvaranje, razumevanje, jezik, kultura, istorijska svest.

5. Viko i ideal Prosvetiteljstva

Ovde Berlin pokazuje napetost između Vikoa i univerzalističkog ideala Prosvetiteljstva.

Prosvetitelji često pretpostavljaju da postoji jedna univerzalna ljudska priroda i da se društvo može urediti pomoću racionalnih principa.

Viko, nasuprot tome, smatra da se ljudske zajednice razvijaju kroz različite istorijske faze i kulturne svetove.

Ne postoji jedna formula koja može jednako objasniti:

stari Rim + srednjovekovnu Evropu + modernu Evropu.

Svaka civilizacija ima svoj „unutrašnji svet“.

To vodi prema ideji kulturnog pluralizma.

6. Monteskje

Monteskje je za Berlina važan jer pokazuje da institucije ne mogu biti odvojene od društva u kojem nastaju.

Zakoni, političke institucije i običaji zavise od:

istorije,
geografije,
klime,
ekonomije,
društvenih običaja,
načina života.

Zato nije moguće jednostavno preneti jedan politički sistem iz jedne zemlje u drugu i očekivati isti rezultat.

Monteskje tako doprinosi istorijskom i komparativnom razumevanju društva.

Ključne reči: Monteskje, zakoni, institucije, društvo, klima, geografija, istorija, običaji, politička kultura, komparativna metoda.

7. Hjum i izvori nemačkog antiracionalizma

Berlin pokazuje da Dejvid Hjum, iako je prosvetiteljski mislilac, istovremeno potkopava neke od temelja racionalizma.

Hjum naglašava ograničenost razuma i značaj:

iskustva,
navike,
osećanja,
običaja,
istorijskog iskustva.

Ljudi ne donose odluke samo na osnovu racionalnog dokaza.

Berlin povezuje Hjumovu kritiku racionalizma sa kasnijom nemačkom reakcijom na Prosvetiteljstvo, naročito kod Hamanа, Herdera i drugih mislilaca.

8. Hercen i njegovi memoari

Aleksandar Hercen je Berlinu važan kao mislilac koji duboko sumnja u velike istorijske teorije.

Hercen odbacuje ideju da istorija nužno vodi prema unapred određenom cilju.

Posebno je kritičan prema ideji da se pojedinac može žrtvovati za buduću sreću čovečanstva.

Njegova misao je bliska Berlinovom pluralizmu:

budućnost nije unapred određena, a ljudska bića ne smeju biti žrtvovana apstraktnim istorijskim ciljevima.

9. Život i shvatanja Mojsesa Hesa

Mojses Hes predstavlja zanimljiv spoj:

nemačkog socijalizma,
jevrejskog identiteta,
komunizma,
socijalističkog internacionalizma,
ranog cionizma.

Berlin preko Hesa istražuje pitanje identiteta i problem pojedinca koji pokušava da pronađe svoje mesto između univerzalnih ideologija i konkretne kulturne pripadnosti.

10. Bendžamin Dizraeli, Karl Marks i traganje za identitetom

Ovo poglavlje povezuje naizgled veoma različite ličnosti:

Bendžamina Dizraelija i Karla Marksa.

Obojica su bili Jevreji u Evropi XIX veka, ali su na pitanje identiteta odgovorili veoma različito.

Berlin pokazuje kako društveni položaj, poreklo i osećaj nepripadanja mogu oblikovati političke ideje.

Kod Marksa univerzalistička klasna teorija potiskuje nacionalnu i versku pripadnost, dok je kod Dizraelija pitanje jevrejskog porekla povezano sa političkim i kulturnim identitetom.

Centralno pitanje je:

Ko sam ja kada društvo od mene zahteva da pripadam određenoj grupi?

11. Verdijeva „naivnost“

Berlin ovde govori o Đuzepeu Verdiju i njegovoj umetnosti.

„Naivnost“ nije uvreda niti znači nedostatak inteligencije. Ona označava neposrednost, sposobnost da se govori direktno, jasno i emocionalno, bez preterane teorijske konstrukcije.

Verdijeva muzika izražava snažne ljudske emocije bez potrebe za komplikovanom filozofijom.

Za Berlina je ovo važno jer pokazuje da velika umetnost ne mora biti rezultat apstraktne teorije.

12. Žorž Sorel

Žorž Sorel je jedan od najzanimljivijih mislilaca u knjizi.

Sorel kritikuje racionalističku predstavu da ljudi prvenstveno deluju na osnovu racionalnih interesa.

Ljude pokreću:

mitovi,
emocije,
simboli,
kolektivne predstave,
herojske slike budućnosti.

Posebno je poznat njegov koncept političkog mita, naročito ideja generalnog štrajka kao mobilizujućeg mita radničkog pokreta.

Berlin je zainteresovan za Sorela jer on pokazuje moć iracionalnih i emocionalnih ideja u politici.

13. Nacionalizam

Ovo je završno i veoma važno poglavlje. U sadržaju knjige naslov je „Nationalism: Past Neglect and Present Power“.

Berlin nacionalizam ne svodi na običnu političku ideologiju. On ga posmatra kao snažnu potrebu ljudi za pripadanjem određenoj istorijskoj i kulturnoj zajednici.

Nacija nije samo teritorija ili država. Ona može biti:

jezik,
istorijsko sećanje,
običaji,
zajedničke priče,
simboli,
kultura,
osećaj zajedničke sudbine.

Berlin smatra da su evropski mislioci dugo potcenjivali nacionalizam, naročito zato što su očekivali da će racionalizam, kosmopolitizam i univerzalne ideje postepeno oslabiti nacionalne identitete.

Ali to se nije dogodilo.

Naprotiv, nacionalizam je postao jedna od najmoćnijih sila moderne istorije.

Glavna nit cele knjige

Ovo je najvažnije za razumevanje celog Berlina, jer se svi ovi eseji mogu povezati:

Prosvetiteljstvo
↓
vera u univerzalni razum
↓
Viko / Herder / romantizam – kritika univerzalizma
↓
istorija i kultura postaju ključne za razumevanje čoveka
↓
različite kulture imaju različite vrednosti
↓
vrednosti mogu biti međusobno nespojive
↓
pluralizam

Berlin zato ne kaže jednostavno: „razum je loš“. Njegova mnogo suptilnija tvrdnja jeste da nijedna pojedinačna racionalna šema ne može obuhvatiti sve ljudske vrednosti.

Sloboda, jednakost, sigurnost, pravda, pripadnost, milosrđe, kreativnost i poredak mogu biti poželjni — ali ne možemo ih uvek ostvariti istovremeno u maksimalnoj meri.

Formula za pamćenje Berlina

Viko + Herder + istorijsko mišljenje → kulturna različitost → pluralizam vrednosti → kritika monizma.

Ključne reči cele knjige

istorija ideja
Prosvetiteljstvo
antiprosvetiteljstvo
racionalizam
antiracionalizam
romantizam
istoricizam
Viko
Herder
Makijaveli
Monteskje
Hjum
Hercen
Mojses Hes
Dizraeli
Karl Marks
Verdi
Žorž Sorel
nacionalizam
kultura
istorija
identitet
pripadnost
individualnost
sloboda
vrednosti
sukob vrednosti
pluralizam
kulturni pluralizam
univerzalizam
relativizam
razum
emocije
mit
politički mit
tradicija
nacionalna svest
istorijska svest

„Protiv struje“ je zbirka eseja u kojoj Isaija Berlin istražuje mislioce koji su se suprotstavljali ideji da se ljudski život može objasniti jednim univerzalnim racionalnim sistemom. Od Makijavelija, Vikoa i Monteskjea do Hjumа, Herdera, Hercena i Sorela, Berlin pokazuje značaj istorije, kulture, emocija, identiteta i različitosti. Iz toga razvija svoju centralnu ideju: ljudske vrednosti su mnogostruke i često u sukobu, pa nijedan pojedinačni sistem ne može dati konačno rešenje za sve ljude i sva društva.