ISBN: 146
Godina izdanja: 146
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

„Moskovski dnevnik” (nem. Moskauer Tagebuch) je intimno, autobiografsko i duboko introspektivno delo slavnog nemačkog filozofa, esejiste i kulturnog teoretičara Valtera Benjamina (Walter Benjamin). Dnevnik je nastao tokom njegovog dvomesečnog boravka u Moskvi, od decembra 1926. do februara 1927. godine, ali je javno objavljen tek decenijama nakon njegove smrti.Ovo delo se bitno razlikuje od njegovih strogo teorijskih tekstova, jer spaja ličnu dramu, politička previranja i fascinantne opise svakodnevnog sovjetskog života.

Ljubavni trougao i emotivna kriza: Glavni razlog Benjaminovog dolaska u Moskvu bila je Asja Lacio (Asja Lācis), letonska pozorišna rediteljka i boljševkinja u koju je bio strastveno zaljubljen. Dnevnik detaljno i bolno dokumentuje njegov komplikovan odnos sa njom, s obzirom na to da je Asja u to vreme bila u bolnici i u vezi sa pozorišnim rediteljem Bernhardom Rajhom.Politička dilema: Benjamin je u Moskvu došao sa namerom da izbliza osmotri sovjetski eksperiment i odluči da li da se zvanično pridruži Komunističkoj partiji Nemačke. Dnevnik beleži njegovu unutrašnju borbu i postepeno razočaranje birokratijom, cenzurom i atmosferom unutar partije pod Staljinovim usponom.Fiziognomija grada i ulični život: Kao izuzetan hroničar modernog urbanog života (poznat po kasnijem radu o Parizu), Benjamin pruža neverovatne opise zimske Moskve. Piše o moskovskim igračkama, uličnim prodavcima, ruskim crkvama, pozorišnim predstavama, muzejima, kao i o siromaštvu i surovim klimatskim uslovima.



Valter Bendiks Šonflis Benjamin (nem. Walter Bendix Schönflies Benjamin; Berlin, 15. jul 1892 — Portbou, 27. septembar 1940) je bio nemački filozof, teoretičar kulture, sociolog, književni kritičar, prevodilac i esejista jevrejskog porekla[5] koji spada u grupu intelektualaca okupljenih oko Frankfurtske škole kritičke teorije. Njegovo najpoznatije delo je „Umetnost u doba tehničke reprodukcije“ (nem. Das Kunstwerk im Zeitalter seiner technischen Reproduzierbarkeit) objavljeno 1936. godine.[6][7]

Život i edukacija
1902. godine, kada je napunio 10 godina upisao je Kaiser Fridrih osnovnu školu, a srednju školu završio je sa 20 godina. Valter Benjamin bio je dečak krhkog zdravlja, roditelji su ga poslali u internat na dve godine. 1907. godine vratio se u Berlin i nastavio sa školovanjem. 1912. godine upisao se na Univerzitet u Frajburgu, ali nakon završetka letnjeg semestra, upisao se na Univerzitet u Berlinu, nastavljajući da studira psihologiju. 1914. godine pred početak Prvog svetskog rata, Benjamin je počeo da prevodi dela francuskog pesnika iz 19. veka Šarla Bodlera. Naredne godine preselio se u Minhen i nastavio studije na Univerzitetu u Minhenu gde je upoznao Rajnera M. Rilkea i Geršoma Šolema. 1917.godine se prebacio na Univerzitet u Bernu, gde je upoznao, tada buduću suprugu, Doru Sofiju Polak. Imali su sina Stefana Rafaela. Vratio se da živi sa roditeljima u Berlinu. 1932. godine, kada je Adolf Hitler preuzimao mesto kancelara Nemačke, Valter Benjamin preselio se na Ibicu, gde je živeo nekoliko meseci, a zatim u Nicu gde je okončao sam svoj život.

Dela
Dela Valtera Benjamina su: Kritika nasilja 1921.(Zur Kritik der Gewalt) Jednosmerna ulica 1928. (Einbahnstraße) Berlinsko detinjstvo 1950. (Berliner Kindheit um 1900) O fotografiji i umetnosti 1936.

Nasleđe
Od objave Valterovih književnih dela, petnaest godina nakon njegove smrti, Valterovi radovi, posebno delo O fotografiji i umetnosti, dobili su značaj među akademcima humanističkih diciplina. Središte organizacije koja ga je sledila nalazilo se u Karsluu u Nemačkoj. Predsednik organizacije bio je Bernd Vite, svetski poznat učenik Benjamina i profesor Moderne nemačke literature u Diseldorfu. Članovi organizacije bili su iz devetnaest različitih zemalja iz i van Evrope.