ISBN: 146
Godina izdanja: 146
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


„Jednosmerna ulica” (nem. Einbahnstraße) je jedno od najvažnijih i najoriginalnijih dela nemačkog filozofa, književnog kritičara i kulturnog teoretičara Valtera Benjamina, objavljeno 1928. godine. Ovo delo ne predstavlja klasičnu filozofsku raspravu niti hronološki esej, već avangardnu zbirku od 60 kratkih tekstova, aforizama, sećanja, snova i urbanih zapažanja.Strukturno, knjiga je osmišljena kao šetnja kroz moderni grad, gde svaki segment nosi naziv po nekom uličnom natpisu, znaku ili reklami (npr. „Benzinska stanica”, „Tehnika igračaka”, „Roba široke potrošnje”, „Ordinacija”).



Valter Bendiks Šonflis Benjamin (nem. Walter Bendix Schönflies Benjamin; Berlin, 15. jul 1892 — Portbou, 27. septembar 1940) je bio nemački filozof, teoretičar kulture, sociolog, književni kritičar, prevodilac i esejista jevrejskog porekla[5] koji spada u grupu intelektualaca okupljenih oko Frankfurtske škole kritičke teorije. Njegovo najpoznatije delo je „Umetnost u doba tehničke reprodukcije“ (nem. Das Kunstwerk im Zeitalter seiner technischen Reproduzierbarkeit) objavljeno 1936. godine.[6][7]

Život i edukacija
1902. godine, kada je napunio 10 godina upisao je Kaiser Fridrih osnovnu školu, a srednju školu završio je sa 20 godina. Valter Benjamin bio je dečak krhkog zdravlja, roditelji su ga poslali u internat na dve godine. 1907. godine vratio se u Berlin i nastavio sa školovanjem. 1912. godine upisao se na Univerzitet u Frajburgu, ali nakon završetka letnjeg semestra, upisao se na Univerzitet u Berlinu, nastavljajući da studira psihologiju. 1914. godine pred početak Prvog svetskog rata, Benjamin je počeo da prevodi dela francuskog pesnika iz 19. veka Šarla Bodlera. Naredne godine preselio se u Minhen i nastavio studije na Univerzitetu u Minhenu gde je upoznao Rajnera M. Rilkea i Geršoma Šolema. 1917.godine se prebacio na Univerzitet u Bernu, gde je upoznao, tada buduću suprugu, Doru Sofiju Polak. Imali su sina Stefana Rafaela. Vratio se da živi sa roditeljima u Berlinu. 1932. godine, kada je Adolf Hitler preuzimao mesto kancelara Nemačke, Valter Benjamin preselio se na Ibicu, gde je živeo nekoliko meseci, a zatim u Nicu gde je okončao sam svoj život.

Dela
Dela Valtera Benjamina su: Kritika nasilja 1921.(Zur Kritik der Gewalt) Jednosmerna ulica 1928. (Einbahnstraße) Berlinsko detinjstvo 1950. (Berliner Kindheit um 1900) O fotografiji i umetnosti 1936.

Nasleđe
Od objave Valterovih književnih dela, petnaest godina nakon njegove smrti, Valterovi radovi, posebno delo O fotografiji i umetnosti, dobili su značaj među akademcima humanističkih diciplina. Središte organizacije koja ga je sledila nalazilo se u Karsluu u Nemačkoj. Predsednik organizacije bio je Bernd Vite, svetski poznat učenik Benjamina i profesor Moderne nemačke literature u Diseldorfu. Članovi organizacije bili su iz devetnaest različitih zemalja iz i van Evrope.