Godina izdanja: 1991
ISBN: 299x2
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Đilo Dorfles / Gillo Dorfles
Naslov: Pohvala disharmoniji - Umetnost i život između logičkog i mitskog
Naslov originala: it. Elogio della disarmonia
Izdavač: Bratstvo-Jedinstvo, Beograd
Edicija: Biblioteka Svetovi
Godina: 1991
Obim: 192 str.

Dorfles u ovoj studiji analizira savremenu estetiku, umetnost i društvene fenomene. On preispituje tradicionalni koncept harmonije i lepote, dokazujući da nesklad, asimetrija i „disharmonija“ u modernom dobu imaju sopstvenu estetsku i mitsku vrednost koja odražava stanje ljudskog duha i društva.

Đilo Dorfles (Angelo Eugenio `Gillo` Dorfles) bio je jedna od najfascinantnijih i najdugovečnijih ličnosti italijanske i evropske kulture 20. veka. Živeo je neverovatnih 107 godina (1910–2018) i ostao intelektualno aktivan, pisao, slikao i držao predavanja bukvalno do poslednjih meseci svog života.

Njegov rad obuhvatao je estetiku, filozofiju, likovnu kritiku, slikarstvo, dizajn, arhitekturu, pa čak i psihijatriju.

Rođen je u Trstu 1910. godine. Zanimljivo je da je prvo diplomirao medicinu i specijalizovao psihijatriju. Iako se kasnije potpuno posvetio umetnosti, znanja iz psihologije i psihijatrije duboko su uticala na njegove eseje o tome kako čovek podsvesno doživljava oblike, simbole i modernu kulturu.

Radio je kao redovni profesor estetike na univerzitetima u Milanu, Trstu i Kaljariju, a kao gostujući profesor predavao je širom sveta.

Godine 1948. u Milanu je, zajedno sa Brunom Munarijem i drugim umetnicima, osnovao MAC (Movimento per l`arte concreta) – Pokret za konkretnu umetnost. Cilj pokreta bio je promovisanje čiste apstrakcije koja se ne oslanja na kopiranje prirode, već na autonomiju oblika i boja. Slikao je tokom celog života.

Kao rođeni Tršćanin, Dorfles je odlično poznavao jugoslovensku kulturnu scenu. Često je posećivao Beograd, Zagreb i Ljubljanu, pratio je rad naših avangardnih umetnika i bio je rado viđen gost na ovdašnjim tribinama i u izdavačkim kućama.

Dorfles se smatra pionirom u rušenju granica između „visoke“ umetnosti i svakodnevnog života. Među prvima je počeo ozbiljno da analizira fenomene koji su dotadašnji akademici smatrali trivijalnim. Njegova knjiga `Kič: antologija lošeg ukusa` (1968) smatra se biblijom za razumevanje ovog fenomena. Dorfles je objasnio kako kič nije samo estetska greška, već masovni društveni fenomen i zamena za autentično umetničko iskustvo. Među prvima je u Italiji uočio važnost industrijskog dizajna i mode, tretirajući ih kao ravnopravne oblike vizuelne kulture. Pomogao je u osnivanju Udruženja za industrijski dizajn (ADI). U knjigama poput „Pohvala disharmoniji“ i „Horror pleni“ (Strah od ispunjenosti), kritikovao je civilizaciju buke, prenatrpanosti informacijama i gubitka tišine i praznog prostora u savremenom društvu.

Ukratko, Đilo Dorfles je bio renesansni čovek modernog doba – podjednako zainteresovan za klasično slikarstvo, uličnu modu, dizajn nameštaja i antropologiju modernog čoveka.