ISBN: 115
Godina izdanja: 115 /146
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

„Kant i problem metafizike” (Kant und das Problem der Metaphysik), objavljena 1929. godine, jedno je od najvažnijih i najprovokativnijih filozofskih dela Martina Hajdegera. Ova knjiga predstavlja radikalnu i duboku reinterpretaciju Kantove čuvene „Kritike čistog uma”. Ona direktno služi kao most i pojašnjenje tema koje je Hajdeger otvorio u svom kapitalnom delu „Biće i vreme” iz 1927. godine.Glavna teza i filozofski sadržaj knjigeU vreme kada je Hajdeger pisao ovu knjigu, dominiralo je novokantovsko tumačenje koje je Kanta posmatralo prvenstveno kao filozofa nauke i teoretičara saznanja (epistemologa). Hajdeger u potpunosti odbacuje ovakav pristup i iznosi sledeće ključne stavove:


Metafizičko, a ne saznajno utemeljenje: Hajdeger tvrdi da glavni cilj Kritike čistog uma nije bio da postavi granice ljudskog saznanja, već da postavi temelj za novu, fundamentalnu ontologiju (nauku o Biću).Transcendentalna moć uobrazilje: Hajdeger stavlja poseban fokus na Kantov koncept „moći uobrazilje” (Einbildungskraft). On tvrdi da uobrazilja nije samo sporedna psihološka sposobnost, već skriveni, zajednički koren iz kojeg niču i čulnost i razum. Ona je ta koja omogućava čoveku da iskusi bića oko sebe unutar horizonta vremena.Ljudska konačnost: Kroz analizu Kanta, Hajdeger zapravo razvija sopstvenu filozofiju o suštinskoj konačnosti ljudskog uma i postojanja (Dasein). Čovek može da razume Biće samo zato što je svestan sopstvene konačnosti i vremenitosti.Čuvena Davoska debata (Hajdeger vs. Kasirer)Knjiga je neraskidivo povezana sa jednim od najvećih intelektualnih događaja 20. veka – Davoskom debatom iz 1929. godine. U švajcarskom gradiću Davosu, Hajdeger se suočio sa Ernstom Kasirerom, vodećim predstavnikom novokantovstva. Dok je Kasirer branio Kanta kao filozofa prosvetiteljstva, racionalizma i kulture, Hajdeger ga je interpretirao kroz egzistencijalni strah, konačnost i metafiziku. Ova diskusija je označila definitivan razlaz između tradicionalne i moderne kontinentalne filozofije.


Martin Hajdeger (nem. Martin Heidegger;[11][11][12][13] 26. septembar 1889 — 26. maj 1976) je bio nemački filozof.[14] Posebno značajan je Hajdegerov doprinos tumačenju Ničeovog dela. Hajdeger je odlučujuće uticao na formiranje mnogih filozofskih pravaca postmoderne, ali i izazivao kontroverze svojim vezama sa nacistima tokom ranih tridesetih godina. Uz Huserla Hajdeger se smatra za najuticajnijeg filozofa kontinentalne tradicije.

U Hajdegerovom fundamentalnom tekstu Biće i vreme (1927), „Dazajn“ je predstavljen kao termin za određeni tip bića koju ljudi poseduju.[15] Dazajn je prevedeno kao „biti tamo“. Hajdeger veruje da Dazajn već ima „predontološko“ i neapstraktno razumevanje koje oblikuje način na koji živi. Ovaj način postojanja on naziva „biti u svetu“. Komentatori su primetili da su Dazajn i „biti u svetu“ jedinični koncepti u kontrastu sa gledištem na „subjekt/objekat“ racionalističke filozofije još od vremena Renea Dekarta. Hajdeger koristi analizu Dazajna da pristupi pitanju značenja bića, koje Hajdegerski učenjak Majkl Viler opisuje kao „zabrinutost zbog onoga što čini biće razumnim kao bića“.[16]

Hajdegerov kasniji rad obuhvata kritiku stanovišta, uobičajenog u zapadnoj tradiciji, da je cela priroda „stalni rezervat“, kao da je deo industrijskog inventara.[17][18]

Hajdeger je bio član i podržavao nacističku stranku.[19][20] Postoje kontroverze oko odnosa između njegove filozofije i njegovog nacizma.


Rođen je u porodici zvonara seoske crkve u Meskirhu (Baden) 26. septembar 1889. godine.[23] Počeo je da studira teologiju ali se ipak opredelio za filozofiju, koju je studirao u Konstanci i Frajburgu.

Veliki uspeh knjige „Biće i vreme“ omogućio je Hajdegeru da postane profesor u Frajburgu. Predavao je filozofiju sve do penzionisanja 1945. Penzionisale su ga francuske okupacione vlasti, zbog poznatog rektorskog govora u vreme dolaska nacista na vlast, u kome je slavio `Istorijski poziv Nemačke...`. Ostatak života proveo je povučeno u planinskoj kući na padinama Crne šume, ispod Švarcvalda. Hajdeger se smatra jednim od najuticajnijih filozofa 20. veka. Posebno je značajan njegov uticaj u kontinentalnoj filozofskoj tradiciji (posebno na Žan Pola Sartra) a takođe je uticao na istaknutog rimokatoličkog teologa Karla Ranera.

Hajdeger je umro u Frajburgu in Bresgau 26. maja 1976.

Kontroverze oko nacionalsocijalizma
Posle dolaska Hitlera na vlast 1933. godine Hajdeger se učlanjuje u nacionalsocijalističku partiju i biva izabran za rektora Univerziteta u Frajburgu. Te godine drži i poznati rektorski govor u kome govori o pozivu nemačkih univerziteta u novom vremenu. Njegova karijera se međutim zbog neslaganja sa nacistima završava već 1934. godine. Ostaje učlanjen u nacionalsocijalističku partiju sve do završetka rata. Zbog svega ovoga francuske okupacione vlasti mu brane da predaje na univerzitetu sve do 1951. godine kada nastavlja i zadržava se na redovnim studijama sve do 1967.