ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1999
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Izdavač: Plato, Beograd
Biblioteka Na tragu, knj. 27
Prevod: Svetlana Stojanović
Povez: broširan
Broj strana: 245
Listovi malo požuteli inače vrlo dobro očuvana.

Čitava jedna tradicija u modernom mišljenju, od koje je najuticajnija Hajdegerova interpretacija, u Ničeu je videla `mračnog mislioca` volje za moć, prevrednovanja svih vrednosti, sumnjivog učenja o `Natčoveku` ili `Antihristu` i, najzad, mislioca zapadnog nihilizma i metafizike. Delezova interpretacija je radikalna, da se poslužimo njegovim terminom, transmutacija ovog pristupa. Pri tome je i pored svog raskošnog jezika, izvedena minucioznim analitičkim postupkom, što joj obezbeđuje ključnu poziciju, ne samo u raspravama o Ničeovoj filozofiji, nego i u savremenoj filozofiji uopšte.

`Ničeov plan je bio, najopštije gledano`, veli na samom početku analize Delez, `uvesti u filozofiju pojmove smisla i vrednosti. Moderna filozofija je očigledno dobrim delom živela, i još uvek živi, od Ničea... Teorija vrednosti u modernoj filozofiji je, međutim, proizvela novi konformizam i novu poslušnost.` Protiv nje ustaje Ničeova misao. Zato su u ovome sadržane i osnovne tačke interpretacije. Centralno mesto (mesto transmutacije a ne preokreta) Ničeove filozofije u modernom mišljenju, njen subverzivni aspekt koji u pogledu kritike obavlja zadatak koji nisu uspele da obave čuvene Kantove `Kritike` ograničene svojom usmerenošću na `više`, `onostrane vrednosti`. I pojmovi `smisla` koji se više ne temelje na učenju o biću, nego na igri sila ili moći i njihovim diferencijama, od kojih je najvažnija ona između reaktivnih i aktivnih moći na kojima počiva sam život. I najzad samih `vrednosti` čiji je cilj ne `prevrednovanje`, nego čudesna dionizijska transmutacija vrednosti, `vrednost samih vrednosti`, od kojih je najvažnija upravo sam život.

Zato je Ničeova teorija vrednosti središna tačka ove interpretacije čiji je epilog ona `srećna razlika` ili Natčovek koji nije nešto više od čoveka, nego novi početak i ovo novo mesto vrednosti. Jer on nije supstitucija vrednosti već konverzija volje koja služi ovom `višku života` o kome govori Ničeova filozofija. Zato jedino umetnost realizuje veličanstveni Ničeov program konverzije svih vrednosti morala, crkve ili države i same reaktivne kulture kojoj se suprotstavlja Niče. Umetnost kao najviša moć lažnog, dionizijska transmutacija i natčovečanski genije koji slavi život. Zato bez ove knjige nije moguće sasvim razumeti postmodernu, prednost koju Niče daje filologu nad naučnikom, i sam izlaz iz metafizike i nihilizma prema životu.

(K-315)