ISBN: 921
Godina izdanja: 921 / 106
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

„Poljska staza“ (nem. Der Feldweg), u nekim prevodima izdavana i kao „Poljski put“, kratko je, ali izuzetno važno i duboko poetično delo nemačkog filozofa Martina Hajdegera (Martin Heidegger).Napisano 1949. godine, ovo delo predstavlja prelaz sa Hajdegerove rane, strogo akademske faze iz knjige „Biće i vreme“, ka kasnijem, takozvanom „okretu“ (Kehre) u mišljenju, gde se filozofija približava jeziku poezije, prirode i tišine.



Iako kratak tekst, „Poljska staza“ vodi čitaoca kroz šetnju stvarnim poljskim putem u Hajdegerovom rodnom mestu Meskirhu (Meßkirch) na jugozapadu Nemačke. Za filozofa, ovaj put postaje moćna metafora za sam proces ljudskog mišljenja.


Martin Hajdeger (nem. Martin Heidegger;[11][11][12][13] 26. septembar 1889 — 26. maj 1976) je bio nemački filozof.[14] Posebno značajan je Hajdegerov doprinos tumačenju Ničeovog dela. Hajdeger je odlučujuće uticao na formiranje mnogih filozofskih pravaca postmoderne, ali i izazivao kontroverze svojim vezama sa nacistima tokom ranih tridesetih godina. Uz Huserla Hajdeger se smatra za najuticajnijeg filozofa kontinentalne tradicije.

U Hajdegerovom fundamentalnom tekstu Biće i vreme (1927), „Dazajn“ je predstavljen kao termin za određeni tip bića koju ljudi poseduju.[15] Dazajn je prevedeno kao „biti tamo“. Hajdeger veruje da Dazajn već ima „predontološko“ i neapstraktno razumevanje koje oblikuje način na koji živi. Ovaj način postojanja on naziva „biti u svetu“. Komentatori su primetili da su Dazajn i „biti u svetu“ jedinični koncepti u kontrastu sa gledištem na „subjekt/objekat“ racionalističke filozofije još od vremena Renea Dekarta. Hajdeger koristi analizu Dazajna da pristupi pitanju značenja bića, koje Hajdegerski učenjak Majkl Viler opisuje kao „zabrinutost zbog onoga što čini biće razumnim kao bića“.[16]

Hajdegerov kasniji rad obuhvata kritiku stanovišta, uobičajenog u zapadnoj tradiciji, da je cela priroda „stalni rezervat“, kao da je deo industrijskog inventara.[17][18]

Hajdeger je bio član i podržavao nacističku stranku.[19][20] Postoje kontroverze oko odnosa između njegove filozofije i njegovog nacizma.


Rođen je u porodici zvonara seoske crkve u Meskirhu (Baden) 26. septembar 1889. godine.[23] Počeo je da studira teologiju ali se ipak opredelio za filozofiju, koju je studirao u Konstanci i Frajburgu.

Veliki uspeh knjige „Biće i vreme“ omogućio je Hajdegeru da postane profesor u Frajburgu. Predavao je filozofiju sve do penzionisanja 1945. Penzionisale su ga francuske okupacione vlasti, zbog poznatog rektorskog govora u vreme dolaska nacista na vlast, u kome je slavio `Istorijski poziv Nemačke...`. Ostatak života proveo je povučeno u planinskoj kući na padinama Crne šume, ispod Švarcvalda. Hajdeger se smatra jednim od najuticajnijih filozofa 20. veka. Posebno je značajan njegov uticaj u kontinentalnoj filozofskoj tradiciji (posebno na Žan Pola Sartra) a takođe je uticao na istaknutog rimokatoličkog teologa Karla Ranera.

Hajdeger je umro u Frajburgu in Bresgau 26. maja 1976.

Kontroverze oko nacionalsocijalizma
Posle dolaska Hitlera na vlast 1933. godine Hajdeger se učlanjuje u nacionalsocijalističku partiju i biva izabran za rektora Univerziteta u Frajburgu. Te godine drži i poznati rektorski govor u kome govori o pozivu nemačkih univerziteta u novom vremenu. Njegova karijera se međutim zbog neslaganja sa nacistima završava već 1934. godine. Ostaje učlanjen u nacionalsocijalističku partiju sve do završetka rata. Zbog svega ovoga francuske okupacione vlasti mu brane da predaje na univerzitetu sve do 1951. godine kada nastavlja i zadržava se na redovnim studijama sve do 1967.