ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1975
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Žan Žak Ruso - Veroispovest savojskog vikara
BIGZ, Beograd, 1975
130 str.
meki povez
stanje: dobro, potpis na predlistu, beleške.

FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

`Veran svom dosadašnjem metodu, ne izvodim pravila iz principa neke uzvišene filozofije nego ih nalazim u dnu svoga srca, gde ih je priroda napisala neizbrisivim slovima. Sve što moje osećanje kaže da je dobro, uistinu je dobro. Sve za što moje osećanje kaže da je rđavo, uistinu je rđavo...
... Savest je glas duše, strasti su glas tela. Je li onda čudno što su ta dva glasa često u protiv-rečnosti. Koji od njih onda treba slušati? Razum nas suviše često vara i mi stoga nemamo neosporno pravo da slušamo njegove savete. Savest je pravi voď čovekov. Što je instinkt za telo to je savest za dušu. Ko je sledi pokorava se prirodi i ne mora se bojati da će zalutati.`
(Ruso)

Sadržaj
Veroispovest savojskog vikara
Petar Živadinović: Ruso i prosvetiteljstvo
Dodatak

Žan Žak Ruso (1712-1778) najveći je francuski filozof XVIII veka, ako se veličina ideja meri po konkretnim istorijskim posledicama koje one izazivaju. Njegova dela, a posebno Društveni ugovor, doslovno su bila biblija za one koji su rukovodili francuskom revolucijom (Robes-pjer, Mara i drugi). S druge strane, isticanjem osećanja i zah-tevom za povratak prirodi izvršio je Ruso dubok uticaj i na romantičarski pokret.
Jedno je vreme sarađivao sa enciklopedistima, ali usled svoje plahovite prirode i bez sumnje velikih filozofskih neslaganja povukao se iz ekipe koja je radila na Enciklopediji. Uostalom, čitav njegov odnos sa prosvetiteljstvom bio je ambivalentan: obnavljanjem iracionalizma u filozofiji bio je ispod njegovog nivoa, ali je zagovarajući radikalnu revoluciju tzv. trećeg staleža i rušenje ancien régimea bio daleko iznad njega.
Većina Rusoovih dela je prevedena na naš jezik. Veroispovest savojskog vikara je u stvari deo Emila ili o vaspitanju (delo se pojavilo prvi put 1762), u kome se na preg-nantan način izlaže čitava Rusoova filozofija, a osobito ono što je u njoj najoriginalnije, a to su filozofija religije i morala.

Naslov originala
JEAN-JACQUES ROUSSEAU L`EMILE OU DE L`ÉDUCATION
Profession de foi du Vicaire savoyard

Preveo
DUŠAN TAMINDŽIĆ