Godina izdanja: 1998
ISBN: 86-495-0051-X
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Федоров, Николаî Федорович
Naslov Filozofija opšte stvari / Nikolaj F. Fjodorov ; prevod s ruskog Mila Stojnić, Veljka Krišković-Marković ; priredila Mila Stojnić
Jedinstveni naslov Философия общего дела. srpski jezik
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1998
Izdavanje i proizvodnja Podgorica : Cid, 1998 (Beograd : Vojna štamparija)
Fizički opis 543 str. : slika autora ; 20 cm
Drugi autori - osoba Stojnić, Mila, 1924-2003 (prevodilac) (priređivač, sakupljač) (autor dodatnog teksta)
Krišković-Marković, Veljka (prevodilac)
Koževnikov, V. A. (autor dodatnog teksta)
Peterson, N. P. (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBiblioteka ǂSofia
(broš.)
Napomene Prevod dela: Философия общего дела / Н. Ф. Федоров
Tiraž 600
Str. 5-14: N. F. Fjodorov u svome i našem vremenu / Mila Stojnić
Predgovori redaktora prvog izdanja `Filozofije opšte stvari`, Fjodorovljevih sledbenika V. A. Koževnikova i N. P. Petersona: str. 533-[544].
Predmetne odrednice Filozofija religije
Filozofija istorije

O knjizi Filozofija opšte stvari (Философия общего дела)
Filozofija opšte stvari predstavlja glavno i najuticajnije delo ruskog mislioca Nikolaja Fjodorova, jednog od najneobičnijih filozofa 19. veka. Knjiga nije nastala kao zaokruženo delo koje je autor sam pripremio za štampu, već su je nakon njegove smrti sastavili i objavili njegovi učenici Vladimir Koževnikov i Nikolaj Peterson. Prvi tom objavljen je 1906, a drugi 1913. godine.
U središtu Fjodorovljeve filozofije nalazi se ideja „opšte stvari“ – zajedničkog zadatka čovečanstva da prevaziđe smrt, obnovi narušeno jedinstvo ljudskog roda i vaskrsne sve pretke koji su ikada živeli. Za Fjodorova, smrt nije prirodna niti neizbežna pojava, već najveće zlo koje nauka, religija i društvo moraju zajednički da savladaju. On smatra da je moralna obaveza živih prema mrtvima upravo njihovo vaskrsenje.
Fjodorov nastoji da pomiri hrišćanstvo i nauku. Dok tradicionalna religija vaskrsenje uglavnom posmatra kao božanski čin, on veruje da će čovečanstvo aktivnim radom, naučnim napretkom i moralnim usavršavanjem učestvovati u ostvarenju tog cilja. Zbog toga se njegovo delo često smatra jednim od temelja ruskog kosmizma, intelektualnog pokreta koji je snažno uticao na rusku nauku, filozofiju i vizije osvajanja svemira.
Knjiga obuhvata širok spektar tema: odnos nauke i religije, moral, umetnost, istoriju, kosmologiju, obrazovanje, kritiku individualizma, pitanja rata i mira, kao i razmišljanja o budućem preobražaju čovečanstva. Fjodorov posebno kritikuje društveni poredak zasnovan na sukobima, sebičnosti i ravnodušnosti prema prošlim generacijama, zagovarajući univerzalno bratstvo svih ljudi.
Iako su mnoge njegove ideje delovale utopijski ili fantastično, Filozofija opšte stvari ostala je jedno od najuticajnijih dela ruske religijske i utopijske misli, a njeni odjeci mogu se pronaći kod mislilaca i naučnika kao što su Konstantin Ciolkovski, Vladimir Vernadski, Nikolaj Berđajev i drugi predstavnici ruskog kosmizma.

SADRŽAJ
Mila Stojnić: N. F. Fjodorov u svome i našem vremenu 5
Iz I toma
Pitanje bratstva ili srodstva među ljudima, uzroci nebratstva i nesrodstva, tj. nemirnog stanja sveta i sredstva pomoću kojih bi se vaspostavili srodnički odnosi među ljudima 17
Deo I 17
Deo II 59
Deo III 159
Deo IV 281
Supramoralizam ili sveopšta sinteza (tj. sveopšte ujedinjenje) 405
Razoružanje 423
O pretvaranju oružja, tj. oruđa istrebljivanja u oruđe spasenja 439
Iz II toma
Članci religioznog karaktera
Religija kao kult predaka i vaskrsenje 451
O uslovnosti proroštava o smaku sveta 453
Iskušavanje u vezi sa pitanjem smrtne kazne 456
Upravljanje meteorološkim pojavama kao izvršenje molitve „Hleb naš“ (tj. zarđeni), „Daj nam (tj. svima) za danas“ 458
Budina „Velika smrt“ i Veliki petak 459
Zašto je potreban kalendar? 461
Kći čovečja kao pomiriteljka 463
Članci filozofskog sadržaja
Stvaranje i obnavljanje stvorenog 465
U čemu se sastoji sloboda 465
Dva istorijska pogleda na svet 466
Metafizičari i agnostičari 467
Kant
Strašni sud filozofije 469
Robovanje Kantu 470
Kantovi aksiomi kao osnova njegove kritike 472
O Kantovim kategorijama 473
Nasleđe Kanta 474
Kantov lažni demokratizam 477
Kantova moralna kazuistika 478
Hegel
Reforma Hegelove „Logike“ 480
„Ja“ i „Ne-Ja“ sa filozofske i ljudske tačke gledišta 481
Neokantovci
O neokantovcima 483
Tri vida neokantovstva 484
Niče
O moralnosti i misticizmu kod Ničea 485
Ničeove misli o estetici 487
Svetska tragedija 492
Solovjov
Solovjovljeva agatodiceja (opravdanje dobra) i Lajbnicova teodiceja (opravdanje Boga) 496
O filozofiji V. Solovjova 496
Slovenofili i zapadnjaci
Rodonačelnik slovenofila 501
O slovenofilima – farisejima i zapadnjacima – sadukejima 502
Umetnost
Umetnost, njen smisao i značenje 504
Nauka i umetnost 514
Mimetička umetnost (umetnost tobožnje umetničke rekonstrukcije) i umetnost stvarnosti (stvarno vaskrsenje) (Ptolomejevska i kopernikovska umetnost) 515
O sintezi umetnosti 518
Naučni članci
Ko je naš zajednički neprijatelj, jedini i svuda prisutni, koji živi u nama i izvan nas, pa ipak nam je samo privremeni neprijatelj 519
Kosmičke nauke kao stvarnost i kao projekat 520
Budućnost astronomije 523
Književnost – Tolstoj L. N.
Je li bratstvo moguće? Pod kojim uslovima je ono moguće i šta je za to potrebno? 527
Tolstoj i bratsko sjedinjavanje 528
Predgovori redaktora prvog izdanja „Filozofije opšte stvari“, Fjodorovljevih sledbenika V. A. Koževnikova i N. P. Petersona 533

Nikolaj Fjodorov (1829–1903)
Nikolaj Fjodorovič Fjodorov bio je ruski filozof, bibliotekar i religijski mislilac, rođen 1829. godine u Tambovskoj guberniji. Veći deo života proveo je radeći kao nastavnik i bibliotekar, vodeći krajnje skroman i asketski život. Retko je objavljivao svoje tekstove i nije nastojao da stekne filozofsku slavu, smatrajući da ideje pripadaju čitavom čovečanstvu, a ne pojedincu.
Najveći deo života radio je u Rumjancevljevom muzeju u Moskvi, gde je stekao ugled izuzetno obrazovanog i posvećenog bibliotekara. Njegovi razgovori i rukopisi snažno su uticali na brojne ruske intelektualce, među kojima je bio i pionir kosmonautike Konstantin Ciolkovski.
Fjodorov je razvio originalan filozofski sistem zasnovan na pravoslavnom hrišćanstvu, ali i na veri u moć nauke i tehnike. Smatrao je da čovečanstvo mora preuzeti odgovornost za sopstvenu sudbinu, savladati prirodne sile, ukinuti ratove i nejednakosti i zajedničkim naporom ostvariti vaskrsenje svih prethodnih generacija.
Njegove ideje dugo su bile poznate samo uskom krugu učenika i poštovalaca, ali su tokom 20. veka stekle značajan uticaj na rusku filozofiju, književnost, religijsku misao i kosmističke teorije o budućnosti čovečanstva. Danas se Fjodorov smatra jednim od najoriginalnijih ruskih mislilaca i jednim od preteča savremenih rasprava o transhumanizmu, produženju života i odnosu čoveka prema tehnološkom napretku.

Tags: ruski kosmizam, vaskrsenje predaka, opšta stvar, besmrtnost, nauka i religija, pravoslavna filozofija, utopija, etika, kosmologija, bratstvo čovečanstva, transhumanizam, Konstantin Ciolkovski.

MG P25 (F)