Godina izdanja: 2008
ISBN: 978-86-7884-063-0
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Danijel A. Dombrovski

Metaphysica 2008 215 strana

odlična očuvanost

Knjiga predstavlja istorijsko-filozofsku analizu vegetarijanstva kao etičke ideje. Dombrovski pokazuje da vegetarijanstvo nije savremeni fenomen, već da ima duboke korene u antičkoj grčkoj filozofiji, posebno kod pitagorejaca, neoplatoničara i drugih mislilaca koji su smatrali da je ubijanje životinja moralno problematično.

Osnovna teza

Autor tvrdi da je tokom gotovo hiljadu godina antičke filozofije postojao snažan tok mišljenja koji je smatrao da ljudi nemaju moralno pravo da ubijaju i jedu životinje. Ova tradicija je kasnije gotovo nestala, da bi ponovo oživela u savremenim raspravama o pravima životinja i etici ishrane.

Struktura knjige

1. Uvod
Sadržaj
Definisanje filozofskog vegetarijanstva.
Razlika između zdravstvenih, religijskih i etičkih razloga za vegetarijanstvo.
Pregled savremenih rasprava o pravima životinja.

Ključna ideja

Pitanje ishrane je pre svega moralno, a ne samo zdravstveno ili ekonomsko.

2. Zlatno doba (The Golden Age)

Sadržaj
Mit o prvobitnom dobu mira i harmonije.
Ljudi su živeli bez ubijanja životinja.
Veza između nasilja prema životinjama i nasilja među ljudima.

Ključna ideja

Vegetarijanstvo se prikazuje kao deo idealnog ljudskog života i izgubljene moralne nevinosti.

3. Pitagorejci (The Pythagoreans)

Sadržaj
Učenja Pitagora.
Seoba duša (metempsihoza).
Srodnost svih živih bića.
Zabrana ubijanja životinja.

Ključna ideja

Ako duše mogu prelaziti iz jednog bića u drugo, ubijanje životinja postaje moralno neprihvatljivo.

4. Od Sokrata do Teofrasta

Sadržaj

Uticaj Sokrat.
Posebna pažnja posvećena Teofrast.
Kritika žrtvovanja životinja.
Razmatranje životinja kao bića sposobnih za osećanja.

Ključna ideja

Moralnost ne sme biti zasnovana isključivo na ljudskom interesu.

5. Helenističko doba, Rimljani i Plutarh

Sadržaj

Razvoj etičkih argumenata.
Učenja Plutarh.
Kritika lova i jedenja mesa.
Rasprava o ljudskoj okrutnosti prema životinjama.

Ključna ideja

Ljudi ne jedu meso iz nužde, već iz navike i zadovoljstva, što otvara pitanje moralne odgovornosti.

6. Neoplatoničari (The Neoplatonists)

Sadržaj

Učenja Plotin i Porfirije.
Duhovno usavršavanje kroz uzdržavanje od mesa.
Saosećanje prema svim živim bićima.

Ključna ideja

Vegetarijanstvo nije samo etički već i duhovni ideal.

7. Arete, Rorti i Hartšorn

Sadržaj

Povezivanje antičkih ideja sa savremenom filozofijom.
Analiza pojma arete (vrlina).
Razmatranje modernih teorija prava životinja.

Ključna ideja

Vrline poput saosećanja, umerenosti i pravednosti vode ka moralnoj obavezi da se izbegava nepotrebno ubijanje životinja.

Glavne teme

1. Moralni status životinja

Životinje nisu samo sredstva za ljudsku upotrebu već bića koja zaslužuju moralno razmatranje.

2. Nenasilje

Nasilje prema životinjama povezano je sa širim oblicima nasilja u društvu.

3. Vrlina (arete)

Dobar čovek pokazuje saosećanje prema svim živim bićima.

4. Kritika antropocentrizma

Čovek nije apsolutni gospodar prirode.

5. Kontinuitet između ljudi i životinja

Razlike postoje, ali nisu dovoljne da opravdaju okrutnost.

Značaj dela

Knjiga je jedna od prvih sistematskih studija istorije filozofskog vegetarijanstva. Dombrovski povezuje antičke autore sa savremenim etičkim raspravama koje su razvili mislioci poput Pitera Singera i doprinosi razumevanju nastanka savremenog pokreta za prava životinja.

Dombrovski u knjizi „Vegetarijanstvo“ pokazuje da vegetarijanstvo predstavlja dugu filozofsku tradiciju zasnovanu na idejama vrline, nenasilja i moralnog poštovanja prema životinjama, od Pitagore do savremene etike.