ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1980
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Kritička teorija Jirgena Habermasa - Zdravko Kučinar

BIGZ 1980 474 strane

odlična očuvanost

Teorija i praksa je zbirka ranih filozofskih i političko-teorijskih tekstova autora Jirgena Habermasa, objavljena 1963. godine. Knjiga predstavlja ključnu fazu u formiranju Habermasove kritičke teorije društva i prelaz od frankfurtske tradicije ka njegovoj sopstvenoj teoriji komunikativne racionalnosti.

Kratak rezime

Osnovna tema knjige jeste odnos između teorijskog mišljenja i praktičnog delovanja u modernom društvu.

Habermas analizira kako se filozofija, nauka i politika međusobno odnose i postavlja pitanje:

Kako je moguće da teorijsko znanje ima stvaran uticaj na društvenu praksu?

On kritikuje i:

pozitivizam (koji svodi znanje na empirijsku nauku),
dogmatske ideologije,
redukciju društva na tehničko upravljanje.

Istovremeno razvija ideju da je društvena praksa utemeljena u komunikaciji, intersubjektivnosti i racionalnoj diskusiji.

Strukturalni pregled

Knjiga nije jedinstvena monografija, već tematska zbirka eseja.

1. Odnos teorije i prakse

Centralni filozofski problem:

teorija ne sme biti odvojena od života,
praksa ne sme biti slepa za refleksiju,
znanje mora imati emancipatorsku funkciju.

Glavna ideja: teorija treba da vodi ka oslobađajućoj društvenoj praksi.

2. Kritika pozitivizma

Habermas polemiše sa pozitivizmom u društvenim naukama:

društvo se ne može objasniti kao prirodni fenomen,
vrednosti i značenja su deo društvene stvarnosti,
neutralna „čista objektivnost“ je iluzija.

3. Nasleđe marksizma i kritičke teorije

Autor se oslanja na Kritički teoriju, ali je transformiše.

On preispituje:

odnos između ekonomije i ideologije,
ulogu klase i moći,
mogućnost emancipacije kroz razum.

4. Teorija interesa znanja

Jedna od ključnih ideja knjige:

znanje nije neutralno,
postoje različiti „interesi“ koji oblikuju znanje:
tehnički interes (kontrola prirode),
praktični interes (razumevanje značenja),
emancipatorski interes (oslobađanje od dominacije).

5. Društvena praksa i komunikacija

Habermas naglašava da je društvo utemeljeno u:

jeziku,
komunikaciji,
razumevanju između subjekata.

Ovo je osnova njegove kasnije teorije komunikativnog delovanja.

6. Kritika ideologije

Posebna pažnja posvećena je:

načinima na koje ideologija oblikuje svest,
odnosu moći i znanja,
potrebama za kritičkom refleksijom.

Ključne teme

1. Teorija i praksa

Njihova međusobna zavisnost i napetost.

2. Emancipacija

Cilj znanja je oslobađanje čoveka od dominacije.

3. Komunikacija

Razumevanje kao osnova društvenog života.

4. Kritika pozitivizma

Odbacivanje ideje vrednosno-neutralne društvene nauke.

5. Ideologija i moć

Znanje je uvek povezano sa društvenim interesima.

Filozofski značaj

Ova knjiga predstavlja prelaznu fazu u Habermasovom radu:

od klasične frankfurtske kritike društva,
ka razvijenoj teoriji komunikativne racionalnosti,
ka ideji „idealne govorne situacije“.

U tom smislu, „Teorija i praksa“ je temelj za njegovo kasnije kapitalno delo:

Teorija komunikativnog delovanja

Metodološki pristup

Habermas kombinuje:

filozofiju,
sociologiju,
epistemologiju,
političku teoriju.

Njegov pristup je normativno-kritički: ne opisuje samo društvo, već ispituje kako ono može biti racionalnije i pravednije.

Značaj dela

Knjiga je važna jer:

postavlja temelje savremene kritičke teorije,
redefiniše odnos nauke i društva,
uvodi koncept interesa znanja,
utiče na filozofiju, sociologiju i političku teoriju.

Zaključak

„Teorija i praksa“ Jirgena Habermasa predstavlja ključni rani tekst u kojem se formira ideja da znanje i društveno delovanje nisu odvojeni, već duboko povezani kroz komunikaciju i kritičku refleksiju. Njena centralna poruka može se sažeti ovako:

Teorija ima smisla samo ako može da osvetli i unapredi ljudsku praksu, a praksa je racionalna samo ako je otvorena za kritičku teoriju.