ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1978
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Veoma dobro očuvano!

Autor - osoba Lok, Džon
Naslov Dve rasprave o vladi. Knj. 1–2 / John Locke ; [preveli Kosta Čavoški, Nazifa Savčić]
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1978
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Mladost, 1978
Fizički opis 242 str., 212 str. ;25 cm
Drugi autori - osoba Čavoški, Kosta (autor predgovora) (prevodilac)
Savčić, Nazifa (prevodilac)
Zbirka Velika edicija ideja ; 16
Napomene Prevod dela: Patriarcha and Other Political Works of sir Robert Filmer. Two treatises of government: A Letter concerning tolerantion
Podnasl. na nasl. str.: Kojima prethodi Patriarcha ser R. Filmera, a sledi Lockeovo Pismo o toleranciji
Predgovor/ Kosta Čavoški: str. 9-47.
Predmetne odrednice Teorija države i prava
Privatna svojina

Dve rasprave o vladi
Dve rasprave o vladi (Two Treatises of Government), objavljene 1690. godine, predstavljaju jedno od temeljnih dela moderne političke filozofije.
Prva rasprava polemički je usmerena protiv Roberta Filmera i njegove knjige Patrijarha, koja je branila apsolutnu monarhiju tvrdeći da kraljevi svoju vlast nasleđuju od biblijskog Adama. Lok detaljno pobija Filmerove argumente i odbacuje ideju da politička vlast proizlazi iz očinske vlasti.
Druga rasprava izlaže Lokovu sopstvenu političku teoriju. Polazište je prirodno stanje u kojem su ljudi slobodni i jednaki, a poseduju prirodna prava na život, slobodu i svojinu. Budući da u prirodnom stanju nema nepristrasne vlasti koja bi štitila ta prava, ljudi zaključuju društveni ugovor i stvaraju političku zajednicu.
Vlast, prema Loku, postoji isključivo radi zaštite prirodnih prava građana. Kada vlast postane tiranska i počne da ugrožava prava onih kojima vlada, narod ima pravo na otpor i pobunu. Ova ideja predstavljala je jedno od najvažnijih teorijskih opravdanja modernih revolucija i ustavnih poredaka.
Posebno značajno mesto u delu zauzima teorija svojine. Lok tvrdi da čovek stiče pravo svojine svojim radom, jer rad predstavlja produžetak njegove ličnosti. Ova teorija postala je jedan od temelja modernog liberalizma i kapitalističkog društva.

Pismo o toleranciji
Pismo o toleranciji (A Letter Concerning Toleration), objavljeno 1689. godine, jedno je od najvažnijih dela u istoriji ideje verske slobode.
Lok u ovom spisu zastupa stav da država i crkva imaju različite nadležnosti. Zadatak države jeste zaštita života, slobode i imovine građana, dok je briga o spasenju duše lična stvar svakog pojedinca. Zbog toga država nema pravo da silom nameće verska uverenja.
Prema Loku, vera ne može biti rezultat prinude, jer se istinsko religijsko uverenje ne može proizvesti nasiljem. On zato zagovara široku versku toleranciju među različitim hrišćanskim zajednicama i osuđuje verske progone koji su obeležili evropsku istoriju.
Ovo delo postalo je jedan od ključnih tekstova u razvoju modernog shvatanja slobode savesti, verskog pluralizma i odvojenosti crkve od države.

Značaj dela
Dve rasprave o vladi i Pismo o toleranciji predstavljaju temeljne tekstove političkog liberalizma. U njima su formulisani principi prirodnih prava, ograničene vlasti, narodnog suvereniteta, prava na otpor tiraniji i verske tolerancije. Ove ideje postale su sastavni deo modernih demokratskih ustava i političkih sistema.




SADRŽAJ
KNJIGA I
Kosta Čavoški: PREDGOVOR 9
NAPOMENA O PREVODU 49
Robert Filmer: PATRIJARHA – preveo Kosta Čavoški 55
I. Prirodna sloboda ljudi – novo, na izgled prihvatljivo i opasno mnjenje 57
II. Pitanje koje se postavlja povodom Belarmina i neke njegove učene protivrečnosti 60
III. Na Belarminov argument odgovoreno je na osnovu samog Belarmina; i o kraljevskoj vlasti pre potopa 61
IV. Rasipanje naroda posle potopa bilo je izvršeno po celokupnim porodicama nad kojima su očevi bili kraljevi, a od ovih kraljeva potiču svi kraljevi 63
V. Kraljevi su ili očevi svoga naroda, ili naslednici takvih očeva ili uzurpatori prava takvih očeva 65
VI. O vraćanju kraljevstava 66
VII. O podudarnosti očinske i kraljevske vlasti 67
VIII. Ispitana mišljenja Huga Grocijusa i gospodina Seldena o prirodnoj zajednici i dobrovoljnoj svojini 68
IX. Osuđuju se opasni zaključci Grocijusa protiv monarhije 71
X. Dva razjašnjenja odeljka o građanskom zakonu 78
XI. Suarezovo osporavanje kraljevstva Adamovog. Različito definisanje porodice; Suarez protivreči Belarminu 79
XII. Aristotel se slaže sa Svetim pismom pošto kraljevsku vlast izvodi iz očinstva 84
XIII. O izboru kraljeva koji vrši važniji deo naroda preko zastupnika, prećutnim prihvatanjem 86
XIV. U Svetom pismu nema primera da narod bira svoga kralja. Sud gospodina Hukera o tome 88
XV. Bog uvek vlada preko monarhije. Belarminov i Aristotelov sud o monarhiji 89
XVI. Nesavršenosti demokratije. Rim je započeo svoje carstvo pod kraljevima i usavršio ga pod imperatorima. Narod Rima je u opasnosti često pribegavao monarhiji 91
XVII. Demokratije nisu izmišljene da zauzdaju tirane, već su nastale po potaji 93
XVIII. Demokratije su prezirali njihovi vlastiti istoričari 93
XIX. Narodna vlada je krvavija od tiranije 95
XX. O mešovitoj vladi kralja i naroda; narod ne može da osudi ili da ispravlja svoga kralja 98
XXI. Od osvajanja u Engleskoj nema tirana 99
XXII. Kraljevska vlast nije potčinjena ljudskim zakonima. Kraljevi su ispred zakona. Kraljevi Jude i Izrailja nisu vezani zakonima 100
XXIII. Samuilov opis kralja. Vlast koja je pripisivana kraljevima u Novom zavetu 101
XXIV. Zakoni nisu prvobitno izmišljeni da bi obuzdali tirane, već narod. Korist zakona. Kraljevi se drže zakona, mada njima nisu vezani 107
XXV. O zakletvi kraljeva 109
XXVI. O kraljevoj prerogativi nad zakonima 111
XXVII. Kralj je tvorac, tumač i ispravljač common law-a 112
XXVIII. Kralj je sudija u svim slučajevima. U staro doba kralj i njegov savet rešavali su slučajeve 114
XXIX. O parlamentima 119
XXX. Kada se narod prvi put pozove u parlament. Slobode parlamenta ne potiču od prirode već od milosti prinčeva 120
XXXI. Samo kralj donosi zakone u parlamentu 126
XXXII. Kralj je vladao i jednim i drugim domom bilo sam, ili preko svog saveta, ili preko svojih sudija 127
DVE RASPRAVE O VLADI – preveo Kosta Čavoški 133
Predgovor 135
Knjiga I 137
Glava I 137
Glava II: O očinskoj i kraljevskoj vlasti 140
Glava III: O Adamovom pravu na suverenost na osnovu posvojanja 146
Glava IV: O Adamovom pravu na suverenost na osnovu darivanja 150
Glava V: O Adamovom pravu na suverenost na osnovu potčinjenosti Eve 164
Glava VI: O Adamovom pravu na suverenost na osnovu očinstva 169
Glava VII: O očinstvu i svojini uzetim zajedno kao izvorima suverenosti 184
Glava VIII: O prenošenju Adamove suverene monarhijske vlasti 188
Glava IX: O monarhiji na osnovu nasleđa od Adama 190
Glava X: O nasledniku Adamove monarhijske vlasti 202
Glava XI: Koji naslednik 204
________________________________________
KNJIGA II
Druga rasprava o vladi 7
Knjiga II 9
Glava I 9
Glava II: O prirodnom stanju 11
Glava III: O stanju rata 18
Glava IV: O ropstvu 21
Glava V: O svojini 23
Glava VI: O očinskoj vlasti 35
Glava VII: O političkom ili građanskom društvu 47
Glava VIII: O početku političkih društava 56
Glava IX: O ciljevima političkog društva i vlade 71
Glava X: O oblicima države 74
Glava XI: O domašaju zakonodavne vlasti 75
Glava XII: O zakonodavnoj, izvršnoj i federativnoj vlasti države 82
Glava XIII: O potčinjenosti vlasti države 84
Glava XIV: O prerogativi 90
Glava XV: O očinskoj, političkoj i despotskoj vlasti uzetim zajedno 95
Glava XVI: O osvajanju 97
Glava XVII: O uzurpaciji 108
Glava XVIII: O tiraniji 109
Glava XIX: O raspadu vlade 114
Džon Lok: PISMO O TOLERANCIJI – prevela Nazifa Savčić 133
PREDMETNI REGISTAR 177
REGISTAR LIČNIH IMENA 195
BIBLIOGRAFIJA 199

Džon Lok (1632–1704) bio je engleski filozof, politički mislilac, lekar i jedan od najuticajnijih predstavnika prosvetiteljstva. Rođen je u Vringtonu u Somersetu, a školovao se u Vestminsterskoj školi i na Oksfordskom univerzitetu. Tokom života bio je povezan sa uticajnim vigovskim političarem Entonijem Ešlijem Kuperom, grofom od Šaftsberija, što ga je uvelo u središte političkih sukoba u Engleskoj XVII veka.
Zbog političkih prilika i sumnje da podržava opoziciju kraljevskoj vlasti, jedno vreme proveo je u izgnanstvu u Holandiji. Nakon Slavne revolucije 1688. godine vratio se u Englesku, gde je objavio svoja najvažnija dela. Pored političke filozofije, značajan doprinos dao je epistemologiji delom Ogled o ljudskom razumu (1690), u kojem je razvio teoriju prema kojoj ljudsko znanje nastaje iskustvom.
Lokova politička filozofija snažno je uticala na razvoj liberalizma, ustavne demokratije i moderne teorije ljudskih prava. Njegove ideje o prirodnim pravima, društvenom ugovoru i ograničenoj vlasti izvršile su presudan uticaj na Američku revoluciju, Francusku revoluciju i kasniji razvoj demokratskih ustanova.

Tags: Džon Lok, politička filozofija, liberalizam, prosvetiteljstvo, prirodna prava, društveni ugovor, prirodno stanje, pravo na pobunu, ograničena vlast, podela vlasti, svojina, tolerancija, verska sloboda, građansko društvo, ustavna demokratija, Robert Filmer, Patrijarha, Slavna revolucija, Engleska XVII veka, moderna politička misao.


MG P60 (N)