ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1970
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Knjiga je u dobrom stanju,upotrebljiva.Zadnjih nekoliko strana isflekano(kao na slici).
,,„Pojam strepnje“ (dan. Begrebet Angest) je epohalno delo danskog filozofa Serena Kjerkegora, objavljeno 1844. godine pod pseudonimom Vigilius Haufniensis (Čuvar Kopenhagena). Ovo delo se smatra jednim od utemeljujućih stubova egzistencijalizma i moderne psihologije, jer prvi put u istoriji misli odvaja pojam neurotičnog straha od duboke, ontološke ljudske strepnje (anksioznosti).Puni podnaslov knjige glasi: „Obično, psihološki usmereno razmatranje u pravcu dogmatičkog problema o naslednom grehu“. Na našim prostorima delo je prepoznatljivo u prevodu Gligorija Ernjakovića i izdanjima Srpske književne zadruge i kuće Plato.Ključni koncepti dela1. Razlika između straha i strepnjeKjerkegor pravi jasnu distinkciju između ova dva stanja:Strah uvek ima svoj konkretan objekat (npr. strah od bolesti, divlje životinje ili siromaštva).Strepnja je bespredmetna. Ona nema spoljašnji objekat; njen objekat je ništa. Strepnja se javlja kada se čovek suoči sa sopstvenim postojanjem i bezdanom mogućnosti koje život pred njega stavlja.2. „Vrtoglavica slobode“Ovo je najčuvenija Kjerkegorova metafora iz knjige. On strepnju definiše kao vrtoglavicu slobode.Primer: Zamislite čoveka koji stoji na ivici visoke litice. On ne oseća samo strah da će slučajno pasti. On oseća strepnju jer shvata da ima potpunu slobodu i mogućnost da sam skoči.Strepnja je trenutak kada razum shvata da je čovek apsolutno slobodan da bira i da sam snosi odgovornost za svoje izbore.3. Strepnja i prvorodni (nasledni) grehKjerkegor koristi biblijsku priču o Adamu i Evi da objasni psihologiju greha:Pre nego što je Adam okusio zabranjeno voće, on je živeo u stanju nevinosti, koje je zapravo stanje neznanja i duhovnog dremeža.Kada mu Bog kaže: „Ne jedi sa drveta spoznanja“, Adam ne razume šta je dobro, a šta zlo, ali razume mogućnost da prekrši zabranu.Ta otvorena mogućnost (izbor) u Adamu budi strepnju. Strepnja nije greh, već pretpostavka greha – ona je unutrašnje stanje koje prethodi odluci da se pogreši.4. Strepnja kao uslov za spasenje i samosvestIako je duboko neprijatna i mučna, Kjerkegor ne smatra da je strepnja anomalija koju treba lečiti. Naprotiv, ona je dokaz čovekove duhovnosti:Životinje ne osećaju strepnju jer nemaju svest o slobodi izbora i duhu.Samo čovek koji prođe kroz „školu strepnje“ može da sazri, postane svestan sebe i razvije autentičnu veru. Ona pročišćava čoveka, uništavajući njegove iluzije o lažnoj sigurnosti u svetu.Zašto je ovo delo važno?Kjerkegor je kroz „Pojam strepnje“ direktno uticao na razvoj egzistencijalizma u 20. veku, posebno na Martina Hajdegera (koji je preuzeo koncept strepnje/anksioznosti u svom delu Biće i vreme) i Žan-Pola Sartra (kroz ideju da je čovek „osuđen na slobodu“). Takođe, knjiga je postavila temelje za modernu psihoanalizu, jer je locirala anksioznost u sam centar ljudskog psihološkog aparata davno pre Sigmunda Frojda."