Godina izdanja: 1991
ISBN: 86-367-0583-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija

Izdavač: Dečje novine, Gornji Milanovac
Filozofska biblioteka TEKST - Velika edicija
Prevod: Zoran Šinđić
Povez: broširan
Broj strana: 463
Pečat na predlistu, spolja kao na slikama, unutra veoma dobra.

Edmund Huserl je osnivač fenomenološke metode i mislilac koji će uticati na brojne filozofe, među njima i na njegovog čuvenog učenika Martina Hajdegera. Huserlovo poznato delo Kriza evropskih nauka pred početak Drugog svetskog rata štampano je u Beogradu, koji će biti i središte filozofske misli u Evropi, pošto su mnogi, poput Huserla, zbog pojave nacizma morali da traže spas izvan Nemačke. Njegovo delo i danas ukazuje na probleme sa kojima se čovek susreo još početkom dvadesetog veka. Nije doživeo da filozofija postane univerzalna nauka kao sveznanje, ali je njegova misao prisutna i danas.

Kriza Evropskih nauka (1936) predstavlja jedno od ključnih dela tzv. poznog Huserla. Polazni problem ovde više nije, kao u ranijim radovima, to da naukama nedostaje utemeljenje i da je nužna nova radikalna refleksija uslova saznanja već to šta je »nauka uopšte ljudskoj egzistenciji značila i šta može da joj znači«. Dakle, pitanje o krizi naukâ ne znači »nelegitimnost njihovih metodskih učinaka« već se tiče njihove uloge u evropskoj kulturi, tj. njihovog »značaja za život«.

Zaboravljajući sklop iz kojeg su nastale i smisao koji je legitimisao njihovu egzistenciju nauke su napustile vlastiti telos i pronašle zaborav u tehničkoj efikasnosti i postizanju parcijalnih uspeha. Međutim, bitna veza evropske kulture i naukâ time nije nepovratno prekinuta pošto Huserl veruje da nauke mogu pozitivno razrešiti krizni sklop i evropsko čovečanstvo dovesti na put realizacije njegovog istinskog bića.

(K-312)